Nasred sela Kamenara, dvadeset kilometara od Kruševca
ka Velikoj Drenovi, na poljančetu pod jasenjem u pozadini Doma
kulture, na pedesetak štandova izloženo je najslađe majsko voće
- jagode. Meštanin deda LJubiša se uznemirio što je prva srpska
Jagodijada u Kamenaru, juče, otvorena u odsustvu njegove "babe".
- LJubinke još nema na proslavi. Evo, kasni, ostala je kod kuće,
sprema slatko, pa se plaši da joj ne zagori - priča deda LJubiša
Godić, oblizujući se po usnama. On sa sinom i unucima, ali i unajmljenim
sezonskim radnicima, jagode bere sa hektar i po zemljišta. Godina
je, kažu, dobra za jagode. Kiša je učinila da se poveća rod.
Tu pored njega je Slaviša Sekulić.
- Jagodama se bavim više od dvadeset godina i ovo mi je glavno
zanimanje. Mislili smo da je Kamenare bogu iza leđa, a ono nije,
nego u centru sveta. Došli Ukrajinci pa izvoze svu robu, a cena
i nije loša, 100 dinara po kilogramu. Od jagoda može lepo da se
živi - priča Slaviša.
Goran Stanisavljević kaže da je na mirazu. A na tastovom imanju
pod jagodama je 70 ari zemljišta.
- Najlepše je sa jagodama, a kad ova majska sezona prođe, onda
počinjemo sa kornišonima, pa sa bostanom. Tako teče život u selu
Kamenare - priča Goran.
Na štandu Zorana Novakovića izloženi su razni specijaliteti od
jagoda. Kaže da je najslađe ono što je spremljeno od najsitnijih
jagoda. One velike su za za spravljanje džemova.
Kamenare su najčuvenije selo po proizvodnji jagoda u Srbiji.
Organizatori su pričali da jagoda potiče iz porodica ruža, da
je najslađe majsko voće u svim zemljama sveta, i da onaj koji
pojede osam jagoda u organizam unosi 140 procenata preporučene
dnevne doze vitamina Ce. Te da je jagoda jedino voće čije su semenke
nalaze spolja, a ne unutar ploda i da je jagoda zbog svog srcastog
oblika i slatkog ploda bila simbol boginje ljubavi Venere.
Na proslavu su tokom dana stizali i svi drugi koje smo usput sretali
pored svojih jagodnjaka kako ubiraju jagode. Celo Kamenare pretvorilo
se u veliku jagodu.
R. B.
