U vašem listu od 27. maja objavili ste pismo g. Radivoja L. Živanovića iz Beograda pod nazivom "Bolesnici kolateralna šteta", pa vas molim da objavite sledeće:

Gospodine Živanoviću, izgleda da se jako slabo razumete u ortopediju i nije vam uopšte poznato kako se rade imobilizacije kod preloma. Vaša reakcija na rad i stručnost dr Mihajla Ilea je potpuno suprotna onome što njegovi stalni pacijenti misle o njemu. Znate li Vi da je taj "arogantan lekar i neprofesionalac" (kako ga Vi nazivate) sa svojim saradnicima na stotine ljudi osposobio za normalan rad sa svojom stručnošću i znanjem. Da li ste ikada otišli na Ortopedsku kliniku, u Ulici vojvode Milenka, gde dr Ile radi, i videli s kakvom pažnjom i radom, pored njega i njegovih kolega, radi kompletno osoblje i svi su im pacijenti isti? Ne znate da je i to jedna od naših najeminentnijih klinika u gradu!

Imala sam tu nesreću da u nepunih šest godina budem pacijent dr Mihajla Ilea i da me njegove zlatne ruke operišu i stave na noge, iako imam više od 70 godina. Kada sam se drugi put povredila i dobila prelom desne butne kosti, stanica za hitnu pomoć me je prebacila na Ortopedsku kliniku "Banjica",

Tamo me niko nije ni čestito pogledao. Bila sam bez imobilizacije. Sem injekcija, tamo sam dobila i težak dekubit. Posle osam dana ležanja, kad su mi saopštili da će me operisati tek za dva meseca, moja kći se obratila dr Ileu, koji me je operisao kada sam prvi put slomila levu butnu kost, i zamolila za pomoć. Istog dana sam prebačena u Vojvode Milenka i urađena mi je operacija, pod vođstvom dr Ilea.

Dva meseca sam provela na klinici i videla sam sve one pažnje i požrtvovanosti kako dr Ilea tako i kompletnog osoblja. Na kraju, mogu Vam reći, da iza ovoga što sam napisala ne stojim samo ja nego i mnogi pacijenti dr Ilea. Napominjem da sam penzioner sa malom penzijom i da iza ove nege ne stoje nikakva materijalna davanja.

Čini mi se da 50 godina niste imali veze sa lekarima, sada ste ogorčeni jer ovo nije Zapad ovo je Evropa, gde pravi i pošteni zdravstveni radnici imaju svoj obraz i dostojanstvo, pa neće nikad dozvoliti sebi da ih tamo neki koji je šetao Zapadom potkupi.
Dr Mihajlu Ileu poručujem: "Ostanite ono što jeste, budite još veći hirurg", a medicinskim sestrama, kolegama i kompletnom osoblju ne dajte da povrede njihov rad i brigu o bolesniku.

Dara Žigić, Beograd

Iako sam prilično toga znao, pažljivo čitam feljton u Glasu o ujedinjenju južnoslovenskih zemalja 1918. godine, odnosno stvaranju države Srbe, Hrvata i Slovenaca.

Naime, naša poražena "braća" toliko su molili Srbe za svoj spas i svuda dizali glas - da ih oslobodimo; i u tolikoj težnji proglasi se Kraljevina Jugoslavija, a pobednička Kraljevina Srbija prestala je da postoji. Prosto neverovatno koja je to bila zabluda i obmana, kao što piše u zaglavlju feljtona "Obmane". Istina, gledano iz tog vremena zvučalo je lepo. Opravdano i pošteno, ali koji je bio garant za to osim klicanja Jugoslaviji i srpskom kralju Petru. I to je bio početak naših zabluda i istorije koja se Srbima ponavlja.

Kako su nam na kraju vratili Slovenci, a naročito Hrvati u krvavom raspadu Brozove Jugoslavije - da je nikad bilo nije! Ali i Hrvati neće propevati, Bog je moćan, milostiv i sve zna... Činili smo dobro, ali nam dobro nije uzvraćeno - to je po Srbe nezapamćeno!

Slavoljub Ž. Todorović,

Više puta su u Glasu čitalaca građani upozoravali naše pregovarače za Kosmet - da se ne iznose činjenice o ovoj našoj teritoriji, ali te naše poruke nisu uvažavane ili nadležni ne prate poruke građana. Izneću nekoliko važnih primera.
U Glasu javnosti štampan je u tiražnom broju turski popis Kosmeta obavljen 1455. godine. Ovaj validni dokument u potpunosti demantuje albanske izmišljotine - da su oni, navodno, starosedeoci Kosmeta, a ne Srbi. Međutim, naše pregovarače ovaj dokument ne interesuje. U knjizi istoričara Jovana Deretića, čiji je naziv - Srbi i Arnauti, data je karta Rimska imperija, gde se jasno vidi postojanje države Albanije na Kavkazu, ali naše pregovarače ni to ne interesuje. U Italiji postoje i sada dve velike kolonije Albanaca. Niko sa naše strane nije istraživao - da su tu Albanci doseljeni sa Kavkaza jer mi nemamo albanologa. Tesla i Pupin obogatili su Ameriku, a mi smo bili saveznici SAD u dva rata. Albanci su bili saveznici Hitlera i uspešni u prodaji droge u SAD. Zašto Srbi iz dijaspore nisu upoznali američke kongresmene s navedenim činjenicama. Nemački ambasador tvrdi da je Kosmet srpski tek od 1912. godine. Na osnovu ove izjave ambasadora izgleda da su srpske osmovekovne manastire Srbima podigli Turci. Niko sa srpske strane nije reagovao na ovaj gaf nemačkog ambasadora. Popis stanovništva Kosmeta (Srbi, Albanci) obavljen je osam puta, od 1921. do 1991. godine. Sačinio sam grafikon po godinama, gde se vidi enormni priraštaj albanske populacije. Slao sam grafikon više puta našim pregovaračima za Kosmet, ali niko nije bio zainteresovan. Pokušao sam i preko TV kanala, ali bez uspeha.

Dragomir Đorović, Obrenovac

Dok Zapad i okruženje intenzivno rade na uništenju srpske države i srpskog naroda, Srbi se svađaju zbog ulica i bulevara ili između sebe zbog sitničavih stvari.

Glavni krvnik nam je SAD. Oni ne haju za naše stavove i sizerenski se odnose prema našim interesima. Vode otvorenu politiku teritorijalnog razbijanja naše zemlje sa ciljem da nam oduzmu najdragoceniji deo našeg bića. Umesto da se prekinu svi odnosi sa njima, u posetu im odlazi šef Generalštaba Zdravko Ponoš, kako bi im direktno ili indirektno rekao kako oni nama ne čine veliku nepravdu i da nam nisu neprijatelji. A kada bi SAD promenile ćurak i prestali davati obećanje albanskim ekstremistima dato tokom agresije NATO na SRJ, i Evropa bi promenila mišljenje. Pored toga, Amerikanci traže od Milorada Dodika da se izvrši revizija Dejtonskog sporazuma, te da ukine policiju Republike Srpske i promeni ime Srpske, što je Dodik energično odbio. Evropa duva u isti rog i ne osvrće se na ruske stavove.

Cinizam "prijatelja" Srbije
U to se lepo uverio i naš predsednik Boris Tadić u Brnu i uverio se kakve imamo prijatelje. Svi su bili protiv Srbije. Albanski predsednik direktno, ministar inostranih poslova Austrije ističe da oni podržavaju Ahtisarijev plan "zato to je zvanični Beč prijatelj Srbije". Kakav cinizam. Nije se čuditi ni Stipi Mesiću koji kaže da je Ahtisarijev plan bitan u pronalaženju rešenja koje će stvoriti povoljne uslove za brži demokratski razvoj i na Kosovu i u Srbiji. Čak je i slovački predsednik Ivan Gašparević rekao da se Slovačka ni u kom slučaju neće suprotstaviti kolektivnoj odluci SB u UN o Kosovu. Stvari su jasne: ostaje nam samo Rusija kao poslednja slamka spasa. Ali da li mi trebamo pomoći Rusiji kako bi pomogli samima sebi. Mi to ne činimo. To je očigledno jer sluge Zapada, ili "dobrovoljni janičari", kako ih naziva Milorad Vučelić, više vole Evropu, nego Srbiju. Tadić ističe da Srbija neće odustati ni od Kosova ni od Evrope.

Osloboditi patriote
Ili: "Borićemo se za Kosovo, al' nećemo voditi rat". Ne može se sedeti na dve stolice, već ili Evropa bez Srbije ili Srbija sa Evropom ako nam ne otimaju teritoriju. Nije čudo što predsednika slede ostali "žuti" iz Demokratske stranke - Dragoljub Mićunović, Oliver Dulić, Božidar Đelić, Aleksandar Vlahović i svi ostali, otvoreno ili perfidno. Da spomenem samo Vuka Jeremića koji je pre dve godine u Vašingtonu rekao: "Nezavisnost Kosmeta je neminovna, najvažnije je naći formuli da se ona sprovede tako da bi se sprečio preveliki politički dobitak za radikale..." I takvi nam, pod zakletvom, vode zemlju. O tempora, o mores.

Omladinci koji su lepili plakate s natpisom "Bulevar Ratka Mladića" su rodoljubi i treba ih odmah pustiti na slobodu. Nije to nikakva "otvorena provokacija", već bunt protiv najezde onih koji mrze sve što je srpsko. Demokratska stranka je već izdala zvanično saopštenje osuđujući Ratka Mladića kao čoveka koji je naneo štetu Srbiji vodeći prljavi rat. Odmah treba reći da je prljavi rat nametnut Srbima sa Zapada, koji su napuckali muslimane i Hrvate da bi proterali i uništavali sve što je srpsko, a da je Mladić samo branio zemlju od srpskih neprijatelja.

Dragan Đurić, Inđija

Duže vreme i sve jači glas - protest čujem od udruženja ljubitelja životinja "Jorka".
Gradonačelnik Beograda g. Nenad Bogdanović, osećajan čovek, da ne kažem i sam ljubitelj životinja, jer mi to nije poznato. Odmah se lati posla i postavi kese na određenim mestima po parkovima namenjene ljubimcima. Ali nema ko da im kese ponudi, podmetne, da im zbrine izlučevine. Te izlučevine prvo dospeju na travu, park ili asfalt, a onda ko da ih tada kupi. To je malo nezgodno, jer da? Složiće se sa mnom sigurno. Znači, ostanu izlučevine u parku. Posle toga dođu deca u park i igraju se, sa zadovoljstvom. I kada završe boravak u parku i vraćaju se zadovoljni u stan, i ne slute da su poneli sa sobom i zarazu od nečijih ljubimaca.

Životinje ugrožavaju mališane

Sada ja pitam: Ko ima pravo da savetuje majkama da rađaju decu a da im ne stvori minimum uslova za život? Kako objasniti tom malom stvorenju da tamo neki ljubitelji životinja stavljaju životinje u ravni ili ispred čoveka?
Može gradonačelnik da postavlja koliko hoće kesa u parku, ali njih nema ko da pravilno i namenski upotrebi. Svaki dan imamo izveštaje, kako mladi ljudi stradaju, jeftino gube život. Da li nekome pada napamet koliko majka brine za taj plod još dok ga nosi? Koliko se zdravstvo (zdravstveni radnici) brinu za normalan i zdrav porod? Onda ga nadležni u gradu - državi svojom nebrigom ugrožavaju.

Ako hoće organizacija za ljubitelje životinja da zaista zaštiti životinje, neka se angažuje i usmeri svoj rad u pravcu onoga ko je vlasnik i ljubitelj te životinje pustio na ulicu ugrožavajući druge - decu, starije ljude i nemoćne?

Kazniti nesavesne

Zna se kako se čuvaju životinje, odnosno kako ih oni nazivaju "kućni ljubimci" Nije valjda samo mačka i kuče kućni ljubimac? Nekome je "krava" kućni ljubimac. Ali on nju ne šeta po Terazijama. Opet je u pitanju kultura ponašanja. Nije uvek reč o nedostatku zakona.
Znači, svaki ko voli životinje neka ih voli, ali nemoj drugome da ugrožava život. Juriti one koji su nesavesni i puste ljubimca na ulicu.

U naselju Boleč niko ne vodi računa o psima. Gledam kako se kreću po ulicama slobodno i svoje izlučevine ostavljaju na svakom uglu. Posle njih bude se deca i igrajući se hvataju te izlučevine. Jadna naša deca, njih nema ko da štiti, a životinje ima. Pre neki dan, rano ujutru, kod mog komšije su četiri ogromna psa napala u dvorištu njegovog psa, a samo je brza intervencija spasla njega i njegovog vezanog psa. Pa koga da volim, onoga koji je napadnut - vezan ili one jače, pitam se ja?

Radiša Konatarević, Boleč, Beograd