BEOGRAD - Poslednjih dana Srbiju je uplašila smrt desetogodišnje Milice Maslić i sedamnaestogodišnjeg Mikice Isailovića koje je napao opasni virus koksaki. U Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" upozoravaju da se virus koksaki prenosi oralno - fekalnim putem i protiv njega nema druge zaštite osim redovnog pranja ruku i održavanja lične higijene, odmaranja i uzimanja vitamina.

Ipak, nije primećeno da ima masovnog prenošenja koksaki virusa u školama i na radnim mestima. Koksaki je povezan sa oslabljenim imunitetom i najčešće se javlja posle nepreležanih prehlada "koje nisu ništa ozbiljno". Pošto postoji dve grupe koksakija, A i B, grupa A sadrži 23, a grupa B, koja napada srce, šest podvrsta.

- Koksaki grupe B zahvata srčani virus i dovodi do poremećaja srčanog ritma i popuštanja srca, ali je postavljanje dijagnoze veliki problem. Dok se ne ispolji, koksaki ne može da se otkrije. Na EKG-u su ipak uočljive odgovarajuće promene i iskusni lekar može da proceni da je reč o koksakiju - naveo je za Glas Želimir Vukajlović, internista kardiolog Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

		MEDICINSKE SESTRE NA UDARU KOKSAKIJA Jedna od sestara Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" je 1999. godine u maju, tokom bombardovanja, osetila prve simptome koksakija. Dobila ga je od pacijenata s kojim je svakodnevno bila u kontaktu. Iscrpljena stresom, noćnim radom i nespavanjem zbog svima poznatih razloga, od umora nije mogla da pređe ni 20 stepenika. Za četiri meseca je tri puta padala u nesvest, izgubila je devet kilograma i imala zabeleženo 26.000 preskoka srca. Šest meseci je uzimala antiaritmike i multivitamine, kao i mnogo voća i povrća i sad se oseća dobro.

Dijagnoza se najčešće postavlja kad posle mesec ili dva od prehlade ili gripa pacijent oseća zamor, slabost i preskakanja srca. Tad se, prema rečima doktora Vukajlovića, pribegava serološkim probama, odgovorom organizma koji stvara antitela na koksaki.

Ima dve vrste antitela, IGM koji traju od šest do 12 nedelja i ukazuje na akutnu infekciju i IGG antitela koja pokazuju da je reč o hroničnoj bolesti. Kako se ta antitela ispituju u više navrata, postavljanje dijagnoze je dosta komplikovano. Ako je u akutnoj fazi, može da se povuče, ali ako je hroničan, neizlečiv je i može samo da se kontroliše.

- Koksaki se javlja kod svih, od mlađe dece do starijih građana. Postoji mogućnost da se antitela nađu i kod zdravog čoveka, ali to onda znači da je pacijent bio u kontaktu s virusom - naveo je taj lekar.

Doktor Vukajlović je naglasio da svaka prehlada treba da se odleži, a da je glavna preventiva često pranje ruku. Takođe, treba uzimati i vitaminsku terapiju i mirovati. Doktor, međutim, navodi da nema dokazanog pozitivnog dejstva enzima Q 10 po virus koksaki, kao i da nema verifikovanog leka, već se uzimaju antiaritmici i drugi lekovi za srce, zavisno od slučaja.

Pacijent kod koga je otkriven koksaki prati se od šest meseci do godinu dana, u zavisnosti od toga da li postoje promene u organizmu, osećaj gušenja i zamor.
- Najčešći srčane promene su poremećaj ritma srca i pojava tečnosti u srčanoj maramici i to može da bude vrlo ozbiljno i da dovede do smrtnog ishoda koji ipak nije toliko čest - naveo je Vukajlović.

Ispitivanjem tog virusa utvrđeno je da koksaki može da se ponovi i onim bolesnicima koji su ga preležali.

M. Bjelovuk