KIKINDA - Zlata vredna đurđevdanska kiša za pšenicu, jesenas u Srbiji zasejanoj na 536.000 hektara stigla je u poslednji čas, jer je dugotrajna suša ozbiljno ugrozila njeno stanje. Zbog nedostatka rezervnih količina zimske vlage, suša je strna žita stegla poput mengela.

- Iako su dugo priželjkivane padavine nejednako zahvatile vojvođansku žitnicu ipak imaju višestruki efekat i pogoduju svim strninama - kaže prof. dr Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

- U nekim delovima Bačke i Srema palo je između 60 i 100 litara kiše po kvadratnom metru. Posle ovih padavina, situacija se znatno popravila i usevi sada mogu da usvoje mineralna hraniva. Strna žita narednih desetak dana mogu bez problema da izdrže više temperature. Bilo bi idealno kada bi posle toga pala još jedna dobra kiša. Neće, naravno, škoditi ako padavina bude i ranije - naglašava Denčić.

		PROTIVGRADNE RAKETE SPASLE USEVE Prema podacima DP "Budućnost" u Bačkoj Palanci, u ataru ove opštine u poslednja 24 sata palo je između 22 i 24 litara kiše po metru kvadratnom, izjavio je Tanjugu Svetozar Miškov, upravnik ekonomije te zemljoradničke zadruge. Kiša je osvežila biljke i pomoći će nicanju tek zasejanih useva, rekao je Miškov, dodavši da bi u ovom periodu, a za mirnije čekanje ovogodišnje žetve i berbe, u narednim danima trebalo još toliko padavina, odnosno oko 50 litara po metru kvadratnom. Radarski centar u Bajši tokom vikenda dejstvovao je sa 164 protivgradne rakete na gradonosne oblake, a zahvaljujući tome sačuvani su usevi na području devet opština u Bačkoj i Banatu, potvrđeno je u tom radarskom centru. Zahvaljujući tome, sugradica i grad, koji su padali na delu teritorija opština Subotica, Odžaci, Kula, Mali Iđoš, Ada, Bečej, Čoka, Sombor i Kanjiža, nisu oštetili useve. Na području Zapadnobačkog okruga palo je između 20 i 70 litara kiše po kvadratnom metru, rečeno je Tanjugu u somborskom "Agroinstitutu". Padavine su bile neujednačene i na području somborske opštine palo je između 20 i 50 litara, opštine Kula 70 litara, a opštine Odžaci 50 litara po kvadratnom metru. Ocena stručnjaka "Agroinstituta" je da je kiša dobro došla ozimim i prolećim usevima, ali je nedovoljna, jer nedostaju zimske zalihe vlage zbog blage zime i nedostatka snega.

Na vojvođanskim poljima pšenica se nalazi u fazi od klasanja do cvetanja. Denčić kaže da je potencijal veoma dobar, pa u klasu ima i po dvadeset klasića što se ne pamti u poslednje tri decenije. U pogledu ovogodišnje proizvodnje hlebnog žita Denčić je veliki optimista, ali o mogućem prinosu ne želi još da se izjašnjava. Preciznije će o ovoj temi moći da se razgovara za nedelju dana kada se završi oplodnja - napominje on i podseća da je prosečan prošlogodišnji prinos iznosio nepunih 3,8 tona po hektaru.

U opštinama severnog Banata i Potisja paore su takođe obradove kiše. Sada poljoprivrednici ovog kraja sa više optimizma mogu da čekaju efekte ovogodišnje žetve pšenice sa skoro 29.000 hektara. Najmanje padavina bilo je u kikindskoj opštini, oko 30 litara, dok je u okolini Sente palo čak oko 100 litara po jedinici površine.
- Interesantno je da je rekordna količina padavina zabeležena u ataru Tornjoša kod Sente u kome obično padne najmanje kiše. Prosečno je u opštinama Ada, Čoka, Kanjiža i Senta palo između 40 i 60 litara što je izuzetno značajno jer je prošlog meseca tek po koja kap zahvatila severno Potisje - kaže Miloš Halgašev, agronom Poljoprivredne stanice Senta.

- Kikindski zemljoradnici takođe su đurđevdansku kišu dočekali sa olakšanjem jer je poznato da je ovaj deo žitnice najsušniji u Pokrajini. Iako nebo nije bilo tako izdašno kao u drugim krajevima Vojvodine dobro je što je dugotrajna suša konačno prekinuta. Proteklog meseca u kikindskom ataru nije pala ni kap kiše. Prosečna količina aprilskih padavina kreće se između 40 i 60 litara. Na sličnim mukama ratari su bili 2003. i 2000. godine, ali srazmere suše nisu bile tako jake kao što je to slučaj ovog proleća - rekao je direktor Poljoprivredne stanice Kikinda Ratko Rožić.

S. Urošev (Sina)