Ispred kuće Mamudije i Bajazita visi odrano jagnje. Fabijan, njihov sin, jedan od njihovih sinova, ustao je rano, na Đurđevdan, i odrao janjca. U jagnjećim zubima zelena grana.
Za sreću. Đurđevdan se kod Roma slavi tri dana. I najsiromašniji za taj dan imaju jagnje. Sa muzičkog stuba se čuje pesma na romskom. Fabijan mi kaže da je to Erdžan, velika ciganska zvezda. U Makedoniji.
- Od njega pedeset odsto muzičara krade pesme.
Tu je, oko nas, samo deo mnogobrojne Mamudijine familije. Upoznajem Silviju, Fabijana, Eminu, Anitu, Almira, a nisu tu Ahmet i Albert, Adnan i Mina. Albert, dečarac bistrih očiju, postideo me. Donosi mi čokoladu na poklon. Nisam poneo slatkiše za decu.
Fabijan mi je domaćin. Moleriše, stavlja izolaciju, kopa jarkove, radi sve što treba i ima bend u kojem svira harmoniku i peva. Grupa mu se zove "Lažni svedok".

- Mi smo ti, Romi, za sve rođeni, eto i jagnje sam sam klao. Ne sviramo nigde ali sad treba jedan ce-de da izvadimo. Večeras će biti muzika uživo: harmonika, gitara, saksofon i tarabuka.
Dolazi stariji brat, Ahmet Ramko Barbuš, koji je već poznat pevač. Peva po slavama. Na stolu kolači, meze, piće, cveće. Zaklana su dva jagnjeta. Jedno će da se kuva, drugo da se peče.

Barbuš peva na ciganskom:
- Ko grešin za vaker mange taro duj. Đene. Dali pana roveja, sar me so rovan, dali pana man mangeja sar me sotut mangav.

Dime se Ledine od ražnjeva. Iz svakog sokaka dopire muzika. Đurđevdan je praznik na Ledinama. Pola slave, a ostali su gosti kod onih koji slave.
Tu je i tetka Rafeta. Ona je udovica. Ali i ona bi da gost svrati u njenu kuću. Novinar. Idem sa njom na kafu, a tamo, tek ispržena džigerica. Torta. Baklava. Sitni kolači. Kafa sa šlagom. Rafeta je u stamboli dimijama. Novim. Uštirkan čaršav, beo, viri ispod dekice. Rafeta ima četvoro dece i 20 unučadi i još četiri praunučeta.

Jedna unuka je udata za Arapina. Redžep joj je najstariji od sinova. On je bio, kaže, u NJemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj. Deca su mu Bećir, Lidija, Bajruša, Tomi, Elma, Rama, Albina i Klaudija. Teško je Rafeti da se priseti sve unučadi od ćerki i sinova. Tu su Nadija, Ferida, Almira, Valentina....
- Dobro je, tetka Rafeta. Dosta ste ih nabrojali!
- Ne, ne, sve da ih potpišeš.
LJuti se na unuka što neće da joj pomogne da se seti imena ćerkine dece koja su u Holandiji. Priča mi o Redžepu koji je derviš.
- Zna da se probada iglama. Zna da leči. Da sastavi brak. Lečio je jednu ženu koja nije imala dece. I izlečio. Dete dobila. Dobio je od njih čast. A ništa da plate nije tražio. Učio je kod Šeh Alije. Tu ima i jedan Kole, Srbin među dervišima. On je lekar za prelome. Oni se okupljaju jednom godišnje i mole se bogu. I bodu iglama. I kolju crno jagnje. Lepe pesme pevaju.

- A ja bih voleo da vozim ferari - kaže Bajruš ali ga ućutkuju.
- Najveći trgovci su Romi. Ja sam išla u Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, Švedsku Švajcarsku i Nemačku. Tako sam decu othranila. Prošla sam pola sveta i čitavu Srbiju.
- Romi su uvek sa Srbima. I nas su Albanci proterali. Kad je bilo bombardovanje, 500 Roma je sa Ledina išlo da čuva mostove. Jedan naš Redžep bio je u jedinici koja je oborila američki avion - hali se Fabijan.
- Naš čukundeda je slavio slavu, slavimo je i mi-kaže i nazdravlja mi.

- Slaviće se tri dana. Navrati ponovo!

Tekst i foto: Nebojša Jevrić