Srbija je devedesetih godina živela pod ucenama i pritiscima. Da li su te ucene i pritisci prošlost, ili je taj proces ponovo aktivan danas kada srpskoj državi preti oduzimanje dela teritorije - Kosova i Metohije.

Na ovo pitanje Glasu je odgovorila dr Jelena Guskova, rukovodilac Centra Ruske akademije nauka za izučavanje savremene balkanske krize.

- Teško je koristiti termine - tada i sada. To je proces koji nema prestanka, a situacija je sada slična onoj koja je postojala tokom devedesetih. Proces rasparčavanja SFRJ dešavao se pod ogromnim pritiskom međunarodnih organizacija koje su odigrale zlokobnu ulogu i koju igraju i sada. Sve je deo istog scenarija, i mi smo analizom već utvrdili da je to metod rasparčavanja višenacionalne države. On se pokazao kao vrlo uspešan tokom devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, jer je sa lakoćom zaobilazio i kršio međunarodno pravo. Događaji na Kosovu su produžetak te politike međunarodnih organizacija, koje imaju za cilj da umanje što više srpski pravoslavni prostor. Jedina razlika u odnosu na taj period jeste ta što se Srbija proteklih 17 godina za pravdu borila sama, a danas za to ima podršku Rusije i nekih drugih zemalja kao što je Kina, što znači da može da planira da ostanete na svome.

		SAVEZNICI Da li Rusija ima saveznike u svetu u vezi sa stavom koji zastupa o Kosmetu? - I o tome treba da se pregovara zato što je bitno da što više zemalja shvati da nije u interesu svetske zajednice da se problemi rešavaju pritiskom, ultimatumima i bombardovanjem. Države treba da razumeju da će, ako prihvate ruski stav o ovome, situacija biti bezbednija ne samo na Balkanu, već i u celom svetu. ALBANSKA METODA Kad je svet prihvatio priču o državi Kosovo, a ne o autonomiji za Albance unutar Srbije? - Metoda govoriti jedno, misliti drugo, a raditi treće prisutna je od 1991. godine. Sećate se kako je bilo potvrđeno jedinstvo Jugoslavije 1991, pa su se odjednom predomislili i počeli da rade na otcepljenju republika. Ista metoda je bila primenjena i mnogo puta u toku krize na ovim prostorima, i što se tiče nezavisnosti Kosova, za šta Albanci odavno imaju podršku. Albanci na Kosovu su bili spremni na ustanak još 1994. i 1995, ali su im govorili - sačekajte, još nije vreme. Ono što su Albanci govorili o ukidanju autonomije je laž od početka do kraja, jer autonomija Kosova i Metohije nikada nije ukinuta. Dakle, nije tačno da su se Albanci borili za autonomiju - borili su se za nezavisnu državu. Zato se vrlo lako prešlo od potrebe za autonomijom do insistiranja na nezavisnoj državi. To su odavno spremali, ali su čekali de se pritisak na Srbiju ponovi.

Mislite da zadrži Kosovo i Metohiju?
- Da. Da Srbija sačuva Kosmet.

Rusija je uspela da dva puta "natera" Ameriku da joj "popusti" kad je reč o Kosmetu. Hoće li Amerika pristati i na nove pregovore?
- Amerika ima vremena do juna, i zato daje mogućnost Rusiji da nešto uradi. Albancima je obećana nezavisnost u junu i oni su već isplanirali i proslavu tim povodom, jer sve je trebalo da bude "gotovo" još u decembru prošle godine. U junu, prema stavu Amerike, pitanje Kosova treba da bude rešeno. Međutim, Rusija je insistirala na daljim pregovorima, i dobila je, kako kažete, "popust" za njih koji je trajao samo nekoliko meseci. Pritom, međunarodna organizacija te pregovore nije dobro organizovala. Jer ako pregovori ne mogu da se završe nekom odlukom ili rešenjem, znači da je pregovarački proces bio loše organizovan. Drugo, bili su toliko ograničeni da nije bilo moguće naći opciju koja bi odgovarala obema stranama. Znači, nastavak pregovora je moguć ako se promeni format pregovaranja, to jest, da se okviri pregovaračkog procesa tematski prošire i da se skinu ograničenja koja je Kontakt grupa napravila.

Šta očekujete da Misija SB UN može da promeni u sadašnjoj situaciji?
- Ono što se sada dešava u međunarodnim odnosima i u diplomatiji je vrlo ozbiljna stvar. Nikada do sada SB nije tako brzo poslao i formirao jednu misiju da rasvetli određeni problem. Možda ona nije dobro isplanirana, ali to je jedina pozitivna stvar koja se oko Kosova dešava u korist Srbije. Kao takvu mora da je gleda i srpska strana. Političari u Srbiji trebalo bi da ne spavaju i da ne jedu, već samo da rade na tome da što više pridobiju saveznike. Srbija ima svoje diplomatske mogućnosti i ona mora da ih aktivira. Treba da pošalje emisare u sve zemlje i da razgovara sa svakim ko može bilo šta da uradi... Ovu misiju mora da iskoristi do kraja, kakva god da je, jer ona je trenutno najjači argument.

Da li verujete u veto Rusije u SB UN? Kako tumačite pojedine navode da bi ruski veto mogao da naškodi Srbiji jer može da se desi da neke države priznaju Kosovo i bez saglasnosti ili odluke unutar SB UN, ako Rusija ne odustane od upotrebe veta?
- Nema logike u vašim rečima. U varijanti da Kosovo priznaju u SB, normalno je očekivati da Rusija upotrebi pravo veta. Ali, poznato je i da su protivpravno priznate i republike bivše SFRJ i postoji verovatnoća da se Kosovo kao država prizna i na taj način. Znači, ako se neko tamo odluči da ide na tu varijantu, u tom slučaju Rusija ne može ništa drugo da uradi sem da ne prizna Kosovo. Dakle, ruski veto ne može nikako da naškodi Srbiji.

Da li će Amerika iskoristiti EU kako bi pritisla Rusiju da popusti u vezi s Kosovom i Metohijom?
- U međunarodnim odnosima se dešavaju vrlo komplikovani procesi, čak i trgovina. Predlažu se najrazličitije varijante koje bi mogle da utiču na promenu odluke Rusije. Pritisak na Rusiju postoji. Ali Amerika još nije došla do tačke nekog ultimatuma protiv Rusije. Sledi vrlo komplikovan pregovarački proces između članova SB, Amerike i Evrope i u njemu svako ima svoj interes. Amerika još ima uticaja na Evropu, ali je razmimoilaženje na toj relaciji već vidljivo. Mi to moramo da iskoristimo da bismo ostvarili svoj interes. U tom smislu, meni je važno kao Ruskinji da Rusija izdrži u toj diplomatskoj borbi da bi do kraja ostvarila svoj cilj.

Ima li smisla teza da Rusija koristi Kosmet da bi se vratila na međunarodnu scenu?
- Posle svih "da" koje je Rusija do sada govorila, srpsko društvo je iznenađeno sadašnjim ruskim "ne". To iznenađenje sada koristi američka propaganda da bi ovde, u Srbiji, stvorila mišljenje da Rusija to radi samo u okviru svog interesa, odnosno, da bi podigla svoj ugled u međunarodnim vodama. To je vrlo loša teza koja lako može da se razbije, jer Rusija upravo gubi na svojoj međunarodnoj poziciji ulazeći u konflikt oko Kosova.

Koje su to međunarodne pozicije koje Rusija može da izgubi?
- Ona je bila u vrlo tesnim odnosima sa članicama Kontakt grupe, Saveta bezbednosti... Nikada nije rekla ne, niti se suprotstavila nekim procesima, čak i ni onim vezanim za prostore bivše Jugoslavije. Bila je korektna kada je bilo reči i o Dejtonskom sporazumu, Rambujeu... Primala je ono što su drugi predlagali. Trenutno, Rusija je u vrlo nezavidnoj situaciji jer je sama sebe, zbog kosovskog pitanja, postavila naspram svih ostalih sa kojima je imala dobre odnose. Rekla je "ne" i remetila planove međunarodnih organizacija o Kosovu, koji bi mogli da se odraze i na Rusiju.

Dakle, Rusija brani Kosovo i Metohiju imajući u vidu i sopstvene nacionalne interese?
- Gledajući kako rasparčavaju Jugoslaviju, i sada kako pokušavaju da to urade Srbiji, nama Rusima je vrlo važno da odbranimo Srbiju, jer nezavisno Kosovo može da bude model po kome bilo koji deo teritorije, bilo koje države može da se odvoji. Nama je cilj da sačuvamo svoju teritoriju. Ruski nacionalni interes dakle postoji, i mi ga sada branimo tako što ne dozvoljavamo da Kosovo postane presedan. Jer je to put za rasparčavanje Rusije. To se poklapa i sa stavom Srbije koja sada brani svoju teritoriju. Zato je trenutno najvažnije da budemo u koordinaciji, i da pridobijemo još zemalja koje bi podržale vraćanje Kosova na kolosek međunarodnog prava, to jest na pravac koji je potpuno izgubljen još od 1991. godine.

Da li mislite da će se pitanje Kosmeta brzo zatvoriti?
- Postoji još varijanti koje nisu iskorišćene u rešavanju tog problema. Nije iskorišćena varijanta podele Kosmeta, kiparskog modela... Nije iskorišćeno ono što je Albancima bila obaveza Rezolucijom 1244. Ne treba očekivati da se taj problem reši danas ili sutra. Rusija može da taj proces vrati na kolosek međunarodnog prava i on može da potraje, ali i da ima pozitivan ishod.

Tekst i foto: Brankica Ristić