Pre mnogo miliona godina, Fruška gora je bila ostrvo
u plitkom Panonskom moru, a kada je ono presušilo, na mestu ostrva
se formirala niska planina, jedina u sremskoj niziji, s najvišim
vrhom Crvenim čotom, visokim 539 metara i dugim 78 kilometara.
Na ovoj planinskoj lepotici, koja se pruža desnom obalom Dunava,
izgrađena je većina vojvođanskih manastira. Iako rušeni i paljeni,
manastiri ove čarobne planine predstavljaju neoborivo svedočanstvo
duhovne i materijalne kulture Srba na teritoriji Srema.
Jedan od najstarijih manastira izgrađenih na području Vrdnika
je Nova Ravanica. U starom manastirskom zapisniku piše da je 1785.
godine u manastir Vrdnik, na čijem je mestu sagrađena Ravanica,
dolazio mitropolit Mojsej Putnik s Vikentijom Popovićem, episkopom
karan-sebeškim, i da su oni sa igumanom Teodosijem razmotrili
imovno stanje manastira, i dogovorili se o podizanju novog hrama,
pošto je stara manastirska zgrada dotrajala. Mitropolit je izrazio
želju da nova zgrada bude izgrađena po ugledu na crkvu manastira
Šišatovac. Gradnju manastira poverio je majstoru Kosti Zmijanoviću,
koji je izradio i nacrt za crkvu u sklopu Nove Ravanice.
- Zidanje nove crkvene zgrade trajalo je punih deset godina.
Crkva u okviru manastira spada u vrstu hramova kakvi su se gradili
u Vojvodini između 1800. i 1850. godine pod uticajem bideramajera.
U ovu crkvu je na Vidovdan 1811. godine dopremljen kivot kneza
Lazara - priča igumanija Anastasija.
Tog dana kada je prenošen Lazarev kivot, u Vrdniku se skupio
silan svet. Tačno u devet sati, crkvena zvona su objavila dolazak
mitropolita Stratimirovića i početak svečanog bogosluženja. Lazareve
mošti ležale su u starom kivotu u kome su donesene iz Ravanice
u Sent Andreju, a zatim u Vrdnik.
- Kada su tokom Mađarske revolucije, na teritoriji Ugarske počeli
nemiri i borbe, bratstvo manastira Vrdnika odlučilo je da kovčeg
s Lazarevim moštima, povelje i dragocenosti skloni na bezbednije
mesto. Dragocenosti su odnete u manastir Fenek na čuvanje, a Lazarev
kovčeg na kolima, u pratnji četiri kaluđera, upućen je u Klenak,
da bi u slučaju opasnosti bio prebačen preko Save u Srbiju. U
samu zoru sledećeg dana, crna povorka stigla je u Klenak, dočekana
zvonjavom zvona sa stare klenačke crkve. Pronela se vest da će
kovčeg biti prebačen u Srbiju. Međutim, kad su saznali da se to
neće dogoditi, nekoliko odvažnijih Šapčana reše da kovčeg ukradu
i noću prebace preko reke. Desetak dobro naoružanih momaka, po
mračnoj noći pređu čamcem reku, dođu u Klenak i prikriju se oko
crkve. Jedan, najodvažniji, videći otvorena vrata, uđe u hram
i priđe kovčegu nad kojim je žmirkalo kandilo. Ali, tek što se
nagnuo da celiva kivot, osetio je na svom ramenu tešku ruku kaluđera
čuvara, a oko njega su se već bili okupili probuđeni kaluđeri.
Izveli su ga iz crkve, a kada je priznao šta je nameravao, bilo
mu je oprošteno - kaže igumanija Anastasija.
Od svog postojanja pa sve do 1989. godine, manastir Ravanica
u Vrdniku bio je muški manastir, s većim ili manjim brojem monaha.
Pre 18 godina pretvoren je u ženski manastir. Manastir je dosta
stradao od poslednjeg bombardovanja, kada su zvonik i krov napukli.
Među najlepše manastire u vrdničkom kraju svakako spada Jazak.
I ovaj manastir je ženski, a osnovao ga je despot Jovan Branković.
Manastirski kompleks činili su kamena crkva, skromni kameni konak
s trpezarijom i tri monaške ćelije. Od 1705. godine nastaju novi
dani i bolji život za Jazak. Te je godine monah Hristifor doneo
mošti cara Uroša Nejakog iz Nerodimlja u Jazak. Mala Remeta je
možda najzanimljiviji manastir na Fruškoj gori. Prema jednom predanju,
ovaj mali manastir je početkom 14. veka osnovao "sremski
kralj" Dragutin, i poklonio ga manastiru Rači sa Drine. Najstariji
pouzdani podaci o Maloj Remeti sačuvani su u turskim zemljišnim
knjigama vođenim oko polovine 14. veka. Danas u ovom manastiru
žive samo dve kaluđerice.
B. Nedeljković
