BEOGRAD - Srpski predlog statusa za Kosovo i Metohiju predviđa "veoma široku, suštinsku autonomiju za tu pokrajinu, u skladu sa Rezolucijom 1244", navedeno je u dokumentu koji je Vlada Srbije predala 26. aprila Misiji Saveta bezbednosti UN, a u koji je agencija Tanjug imala uvid. Srpskim predlogom za Kosovo i Metohiju predviđeno je, u najkraćem, da ta pokrajina dobije "nadgledanu autonomiju", uz garancije svetske organizacije i, za obe strane korisno i poželjno, međunarodno vojno i civilno prisustvo. Uručeni dokument je zapravo "sažet prikaz" srpskog viđenja budućeg statusa Pokrajine, sažet u pet tačaka, kojim bi, umesto nadgledane nezavisnosti kakvu je za Kosovo i Metohiju predložio Marti Ahtisari, Pokrajina dobila nadgledanu autonomiju.

Celovit pogled na sva ta pitanja već je sadržan u državnoj Platformi i u Amandmanima na Ahtisarijev plan, a ovaj dokument se tiče samo političke suštine kompromisa koji Srbija nudi kosovskim Albancima. Dokument srpske vlade u pet tačaka uključuje davanje Pokrajini zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih nadležnosti, koji će je joj "obezbediti punu samoupravu, osim kad je reč o nekim izričito navedenim područjima, koja će Srbija zadržati pod svojom kontrolom". Ta područja su, kako je navedeno, spoljni poslovi, odbrana (ali, uz punu demilitarizaciju pokrajine, s tim što bi na određeno vreme postojalo međunarodno vojno prisustvo), monetarna politika, kontrola granice, carinska politika, zaštita srpskog verskog i kulturnog nasleđa i zaštita ljudskih prava. "Sve drugo bi bilo pod kontrolom institucija Kosova i Metohije, bez uplitanja Beograda", istaknuto je u tekstu. Ova ključna odlika srpskog predloga, kako je navedeno u dokumentu, "pokazuje da su neosnovane tvrdnje da Beograd želi da ponovo uspostavi svoju političku kontrolu nad kosovskim Albancima, vraćajući pokrajinu na status koji je imala unutar Srbije pre 1999. godine".

Prema drugoj tački dokumenta, "predloženo ustavno rešenje bilo bi međunarodno garantovano i o njemu bi se moglo ponovo pregovarati posle, recimo, dvadeset godina". U trećoj tački predloga navedeno je da je Beograd spreman da razmotri različita rešenja koja bi omogućila da Kosovo i Metohija u osnovi dobije nezavisan pristup međunarodnim finansijskim institucijama. Četvrtom tačkom predloga "kosovski Albanci stavljaju se pred važan politički izbor", navodi se u dokumentu i dodaje da su, prema opisanom ustavnom aranžmanu, veze Kosova i Metohije sa Beogradom takve "da nema potrebe, pa samim tim ni opravdanja, da pokrajina u punoj meri bude politički predstavljena u Narodnoj skupštini Srbije i Vladi Srbije". U tom slučaju, posebnim dogovorima bilo bi definisano predstavljanje Kosova u srpskoj vladi, gde je to neophodno, kao, na primer, u spoljnoj politici, ali, ako je potrebno, i u drugim državnim institucijama, poput Narodne banke Srbije. U petoj tački ističe se da je "Srbija spremna da prihvati dalje funkcionisanje posebnog mehanizma približavanja Kosova i Metohije Evropskoj uniji, uz odgovarajuću koordinaciju sa Beogradom".