Posle gotovo četiri godine, brojnih kontroverzi i nedoumica, bliži se kraju suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Kako za Glas kaže Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, presuda se vrlo brzo može očekivati.

Odbrana je iznela niz zamerki na vođenje istražnog postupka. Da li je, prema vašem mišljenju, bilo propusta u istrazi i da li su se oni odrazili na vođenje sudskog postupka?

- Ne mogu to ni da potvrdim ni da negiram. Ja ne vidim te propuste, ali ja ipak nisam predsednik sudskog veća niti član tog veća. Ono što je bitno da je urađeno u postupku istrage jeste da je momentalno obavljen uviđaj u dvorištu zgrade vlade. Uviđaj su obavili naši stručnjaci iz Ministarstva unutrašnjih poslova, a na poziv vlade, priključili su im se stručnjaci iz Instituta u Vizbadenu, za koji kažu da je najbolji institut za tu oblast u Evropi. Izvršen je veliki broj veštačenja. Veštačene su zatečene čaure, naknadno pronađena puška, garderoba pokojnog premijera i još niz stvari. Kasnije su se ti veštaci i izjašnjavali na glavnom pretresu i davali objašnjenja. Tokom istrage saslušani su svi očevici događaja koji ne samo da su se zatekli u zgradi Vlade Srbije nego i osobe zaposlene u Ulici admirala Geprata, u zgradi iz koje je, prema optužnici, počinjen atentat. Kada je tužilac ocenio da je istraga prikupila dovoljno dokaza, njegovo je da posle toga podigne optužnicu. Kada se optužnica podigne, sudsko veće ima zakonsku mogućnost da optužnicu vrati na doradu ukoliko smatra da nije dovoljno argumentovana. Samim tim što je veće odlučilo da ta optužnica stupi na pravnu snagu, znači da je ona u tom trenutku dovoljno argumentovana i da je sama istraga koja je prethodila bila dovoljna.

		BROJNE PRETNJE SUDIJAMA Suđenje su obeležile pretnje sudijama, kao i razni medijski napisi koje su mnogi okarakterisali kao pritisak na sud. Da li je sve to uticalo na vođenje procesa i ko bi mogao da stoji iza tih pretnji? - Bilo ih je veoma mnogo i oni su vrlo česti i kod drugih suđenja za koja je javnost zainteresovana. U ovom slučaju radi se o istorijskom suđenju, jer je to prvo suđenje za organizovani kriminal u našoj zemlji, ali i za atentat na premijera i interesovanje javnosti je nezapamćeno. Zaista je bilo mnogo ocena, gde su unapred preko novina iznošeni iskazi svedoka saradnika i drugih svedoka, ocena članova sudskog veća i samog suda, procena da li sud treba ili ne treba da postoji, najava o ukidanju suda, najava da će svedoci saradnici izgubiti status, što je moglo dovesti do kolebanja da li svedočiti ili ne. Svega je bilo, međutim sudije su dužne da budu profesionalci i da budu iznad toga, te da u skladu sa dokazima i po svom slobodnom sudijskom uverenju donesu presudu.

Mnogi su ocenili, od tužioca do pravnih zastupnika, da na klupi nema političkih inspiratora ubistva. Da li je sud dovoljno rasvetlio ove njihove tvrdnje?

- Sud je dužan da se drži optužnice. U optužnici postoje konkretni ljudi optuženi za konkretne događaje i buduća presuda odnosiće se samo na te osobe i ta dela. U protivnom bi sud povredio identitet optužnice. Osim što sud proverava da li su ti ljudi krivi, tačno je i da utvrđuje sve ono što je događaju prethodilo i utvrđuje motive koji su doveli do izvršenja određenog krivičnog dela. Po zakonu, dokazivanje obuhvata sve činjenice za koje sud smatra da su važne za pravilno presuđenje. Stvar je sudijskog uverenja članova veća koje treba da presudi šta je sve njima potrebno za pravilnu presudu. To samo oni znaju i teret te presude je na njima. Političkih inspiratora u optužnici nema. Optužnica je tako koncipirana da sve počinje sa optuženima i sa njima se završava. Ukoliko se bilo kada utvrdi da je neko koga nema na optužnici u ovom događaju učestvovao, tužilaštvo uvek može da uđe u istragu. Tužilac ne bi mogao u ovoj fazi da proširi optužnicu na još neku osobu koja se spomene, već da uđe u istragu i eventualno podigne novu optužnicu.

I dalje je na snazi poternica za petoricom optuženih koji su na slobodi. Pojedini mediji su ih "viđali" po Beogradu, a navodno su ubili i svedoka saradnika Zorana Vukojevića. Da li su vršene neke provere u tom smeru?

- Međunarodne poternice postoje od određenog dana tokom trajanja istrage za optuženima koji do danas nisu pronađeni. Zašto oni nisu pronađeni, to mi ne znamo. Činjenica je da je Aleksandar Simović uhapšen u Beogradu i to u iznajmljenom stanu, da se Milorad Ulemek predao iz svoje kuće u Beogradu. Sama činjenica da je boravio u Beogradu govori o tome da MUP nije dovoljno radio po tim poternicama i da su oni dostupni. Kada počne postupak, ako sud ne može da pronađe lice sa optužnice ili protiv koga je otvorena istraga, određuje pritvor i naređuje raspisivanje poternice i naredba se predaje MUP-u. Sud više nema nikakav uvid šta se dešava s tom poternicom dok ta osoba ne bude lišena slobode. Tek tada, sud dobija izveštaj. Ne mogu da kažem zašto oni do sada nisu lišeni slobode, to bi trebalo pitati MUP.

Ako bi, hipotetički govoreći, neko od njih sada bio priveden, da li bi to omelo sam tok procesa?
- Ne bi omelo tok procesa. Proces će se završiti i svima koji se nalaze u bekstvu sudi se u odsustvu i presuda će biti doneta i u odnosu na njih. Prisutni su njihovi branioci koji vrlo aktivno učestvuju u ovom suđenju. Ukoliko optuženi koji su na poternici budu naknadno pronađeni i lišeni slobode, oni imaju zakonsku mogućnost da zahtevaju od suda da im se sudi u prisustvu i da se postupak ponovi u odnosu na njih.

Nedeljko Čolić