Nema nikakve sumnje da je Sultan i danas još suveren provincija koje su ostale deo turske carevine. Istina je da se suverenost Sultanova za sada pojavljuje kao golo pravo, ali se ipak to pravo kao takvo ne može poricati, ako neće nasilno i samovoljno da se tumači izrečena smisao dotičnih ugovora. Berlinski kongres dao je Austro-Ugarskoj i od strane Porte priznato ovlašćenje, da Bosnu i Hercegovinu na neizvesno vreme posedne i da tim pokrajinama upravlja.

Vojna obaveza
Stanovništvo BiH još je u turskome podanstvu. Po tome je zakon od novembra 1881. kojim je Austro-Ugarska vlada uvela vojnu obavezu posednutim oblastima i time pretvorila bosanske i hercegovačke stanovnike u podanike Austro-Ugarske, taj je zakon jedan akt kojim se nesumnjivo čini nasilje i pritisak na savest tih stanovnika, jer se vređa njihova neposredna obaveza na vernost prema njihovom legitimnom suverenu, Sultanu.

		DOBILI MANDAT DA ČUVAJU MIR Po duhu berlinskih kongresnih akata i konvencija od 1879. ne može se smatrati da je Austriji bezuslovno dat mandat u BiH. Austrija je radi svojih pograničnih interesa, a posebno radi obezbeđenja evropskog mira, svečano primila na se obavezu da u tim njenoj upravi poverenim pokrajinama povrati i ustanovi red i mir, jer je iskustvo pokazalo da izvršenja toga zadatka prevazilazi snagu i sposobnost turske uprave. Iz toga izlazi da Austro-Ugarska vlada ima da dokaže sada i svoju podobnost, da stalno i do kraja izvede taj zadatak, u protivnom slučaju ne bi bilo nikakvog racionalnog ili pravnog osnova da se okupacija dalje nastavlja. Može se samo nadati da će Austro-Ugarska svoju obavezu ispuniti.

Stanovnici BiH kad se i dokle se bave na zemljištu tih pokrajina potčinjeni su Austro-Ugarskim vlastima, al' kad se udalji s toga zemljišta, oni se opet vraćaju u svoj legalni položaj turskih podanika i obavezni su opet potpuno potčinjavati se turskim državnim ustanovama i zakonima".

Geršić kaže da je ovo Martensovo izlaganje objektivna pravnička ocena s pravnom preciznošću. Martinsovo mišljenje dele Jelensk, Šneler, Austrijanac Ulbrih, francuski publicista Engelhart, Gefken, Benoa, Brinsvik i drugi.

Geršić se osvrnuo i na Portino "golo pravo".
- Ta njena suverenost nije samo gola prividnost bez ikakvoga dejstva i značenja, nego ona ima svoga ne samo teorijskoga, nominalnoga, nego i izvesnoga praktičkoga dejstva i značenja i to u jednom pozitivnom i jednom negativnom pravcu. Pozitivno daje Porti nesumnjivu pravnu pretenziju na negdašnji raniji ili docniji povratak svojih pokrajina, mandat Austro-Ugarske istina nije vezan za izvestan rok, al' on ipak nije po vremenu sasvim neograničen, nije za svagda i za večnost ustupljen. Pravnik mora tako gledati na stvar, a razume se drukčije može gledati političar. Vredno je da pomenem, kako je i u samoj austrijskoj publicistici takav pravnički korektan pogled dobio izraza i svojih zastupnika i to je dalo povoda opet Najmanu da u njegovoj već napred pretresenoj raspravi takav pogled nazove čak turkofilstvom i da i njega pobija celim svojim pravničkim autoritetom.

Protivrečnosti
Pa šta je Najman kao pravnik naveo protiv toga eventualnog povratka tih provincija Porti? On veli kako je to prosto nemoguće i smešno, a to razume se još nije nikakav razlog, a najmanje pravni razlog, zatim pita: "ostavljajući na stranu sve druge obzire, da li bi moguće bilo vratiti vladu Portinu u pokrajinama koje okružuju Srbija i Crna Gora? Takvim načinom dakle pravnik Najman pobija tu pomenutu pozitivnu stranu u značenju Portinoga "gologa prava". Očevidno tu opet govori političar, a nikako pravnik - zaključuje Geršić.

U drugom negativnom pravcu to Portino pravo ima to sasvim praktično značenje, da brani Austro-Ugarskoj da se služi takvim merama i da uvodi takve uredbe i naredbe, koje bi ozbiljno krnjile ili u opasnost dovodile Portinu suverenost. Tu u prvom redu spadaju sve naredbe koje bi izmenile građanstvo stanovnika Bosne i Hercegovine. Ona dakle ne može da ih upotrebljava za takve stvari koje su u protivrečnosti sa njihovim turskim podanstvom kao, na primer, služba u carskoj vojsci.
- Već smo videli kako je Austro-Ugarska vlada to ipak učinila i time razume se sa pravnoga gledišta očevidno prekoračila granice svoga mandatom dobivenog ovlašćenja, jer je time ozbiljno u opasnost dovela Portinu priznatu suverenost pretvarajući Bošnjake i Hercegovce u austro-ugarske podanike, što oni nisu. Ako igde to se u ovoj tačci ogleda sva anomalija položaja, u kome, se te dve provincije nalaze, a tu se ujedno vidi i to, da to dvojstvo između prava i fakta, ko je kao što videsmo prema analognim pojavama i odnosima u privatno-pravnom životu može da postoji, ipak u javno-pravnim odnosima prema njihovoj zasebnoj prirodi rađa po neke nepravilnosti i neprirodne položaje, koji se u privatno-pravnim odnosima ne mogu opaziti i da prema tome i sama veš pomenuta anologija između svojine i suverenosti ne može baš do kraja da se dogoni i izvodi. Žao mi je što o tome na ovom mestu ne mogu još više da progovorim - govorio je Geršić.

Sutra: Austro-Ugarska aneksija BiH