GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Petak 20. 04. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899 (7)

Porta naredila istragu zuluma

Ivan Ivanić, delovođa Konzulata Srbije u Prištini, pisao je da je "apsolutno potrebno da u komisiju za izviđaj zuluma bude određen i jedan hrišćanin, srpski ili ruski izaslanik, jer bez toga komisija neće pokazati nikakve stvarne rezultate, niti će narod imati kuraži da komisiji, sastavljenoj od samih Turaka, predstavi pravo stanje stvari"

Novaković je Đorđeviću 3. avgusta 1898. pisao da je u Carigradu naređeno formiranje komisije "koja će izviđati nasilja arbanaska po Staroj Srbiji i da je toj komisiji postavljen za predsednika Saadelin paša, koji je proletos ispitivao spor o kumanovskoj crkvi, a nedavno i sukob u okolini Berana, otišao sam prošle subote na Portu da se od Tefik paše o tome pouzdano izvesti".

Novaković je Tefik paši ponovio da je potrebno da u komisiji bude i izaslanik Srbije, ali Turci, kako je u pismu naveo Novaković, "nisu radi da ovaj posao vrše s našim učešćem, ali ću ja ipak navaljivati". Posle devet dana, Novaković je pisao u Beograd da je Saadelin paša dobio ipak nekakvu drugu misiju u Tetovu.

Međutim, 21. avgusta Novakoviću je stiglo pismo od Tefik paše u kome ga obaveštava da je "carskom naredbom diviziskom generalu Saadelin Paši naređeno da učini izviđaj po predmetima napada, u gornjim notama iznesenih, i to pošto bude gotov sa poverenim mu poslom u Beranama.

Ivan Ivanić, delovođa Konzulata Srbije u Prištini, pisao je 12. avgusta 1898. godine Đorđeviću da je "apsolutno potrebno da u komisiju za izviđaj zuluma bude određen i jedan hrišćanin, srpski ili ruski izaslanik, jer bez toga komisija neće pokazati nikakva stvarna rezultata, niti će narod imati kuraži da komisiji, sastavljenoj od samih Turaka, predstavi pravo stanje stvari".

U Beograd je iz Carigrada stigla još jedna depeša od Novakovića. Tefik paša je 17. avgusta obavestio Novakovića da će srpski konzul Stanković primiti u Prištini "komisiju sa konsultativnim glasom". Sutradan je Novaković poslao novo pismo.

SUD ZA MIRENJE KRVI

Saadedin paša je ustanovio takozvane isljahate - sudove za mirenje krvi sredstvom novčanih odšteta među Arbanasima. Za predsednika isljahata postavio je u Prištini Sulejman-agu, poznatog velikog zulumćara, u Vučitrnu drugog Suleman-agu, isto tako zloglasnog čoveka. U isljahatima nije bilo ni jednog Srbina. Ovakvi isljahati već su postojali u ovim krajevima 1892. godine, ali Srbi od njih nisu imali nikakve pomoći, niti se tim načinom među Arbanasima mogla iskoreniti krvna osveta. Novi isljahati ustanovljeni su da bi sprečili slanje komisije.
Isljahati su počeli da pozivaju Srbe kojima je kakvo zlo učinjeno, i primoravaju ih da daju pismene izjave da su zadovoljni i "rahat". Srbe od kojih nisu mogli da dobiju takve izjave terali su da se "izmire" sa razbojnicima, ubicama njihovih sinova i otmičarima njihovih kćeri, pa pošto se tako "izmire" da daju izjave kako im nikakvo zlo nije učinjeno. Pozivali su redom i sve seoske kmetove da im potpišu kako u njihovim selima nema zuluma.

- Po telegramu našeg Konsulata u Prištini od 14. ov. meseca, izgledalo je da je Saadedin paša došao u Giljan 12. da izviđaj otpočne, i da je namera Portina da nam delom otkaže učešće našeg izaslanika u toj komisiji.

Sišavši u prošli ponedeljak u Carigrad, s namerom da se vidim i o tim poslovima razgovorim s Tefik pašom, saznam, da je uznemirenje u Vasojevićima oko Berana i na crnogorskoj granici, za koje sam već ranije čuo da se bilo započelo, uzelo opet jače razmere, da su Crnogorci ubili na granici tri Arbanasa, da je Sultan telegrafisao Knezu Nikoli neposredno, izjavljujući da mu je nemogućno održati red u tom kraju, ako se sa crnogorske strane stanu vršiti ubistva i izazivanja, i moleći ga da tome kraj učini, i da je, na posletku, Saadedin paša dobio nalog, da se što pre opet krene u Berane.

Kad sam se na Porti sastao sa Tefik pašom i upitao ga o tim događajima, odgovorio mi je da su se doista dogodila ta ubistva na granici crnogorskoj. Što se tiče misije Saadedein paše u Beranama, paša mi kaza da mu nije ništa poznato. Na moje dalje pitanje o dolasku Saadedin paše u Giljan i o tome da li je on tamo otišao po poslu arbanaske komisije i da li su mu izdana uputstva, o kojima mi je na poslednjem sastanku govorio, Tefik paša odgovori, da on još nema pisama od Saadedin paše i da uputstva ovome još nisu izdata.

Teško je oceniti značaj ovih ministarskih izjava ovde gde se, pri dvostrukoj upravi, pored svekolike centralizacije, nikad ne može tačno znati, kako koji posao stoji, ako Turci to neće sami iskreno da kažu - pisao je Novaković.

Saadedin paša je počeo izviđanje bez Stankovića, koji je 24. avgusta 1898. poslao pismo u kome obaveštava Đorđevića da je paša otputovao 22. avgusta "u Prizren u očiglednoj nameri da omete izašiljanje komisije, i da i tamo spremi zemljište, kao što je to već učinio u Giljanu i Prištini. Ovo mu je potrebno na slučaj ako se u Carigradu ne primi njegov izveštaj kako je ovde sve mirno i u redu, nego i plod ovog njegovog prividnog isleđenja, i protiv njegove želje, potpuna komisija ipak dođe da isleđuje zulume, koji satiru i raseljavaju narod u ovim krajevima".

Paša je boravio u Prištini sveta tri dana, od 18. do 21. avgusta. To vreme je bilo isuviše kratko da se izvrši isleđenje mnogobrojnih nasilja u tri kaze: prištinskoj, vučitrnsko i mitrovačkoj. Ali, kako se vidi iz prepiske, za ta tri dana Saadedin paša nije isleđivao nasilja, već je samo pozvao nekoliko seljaka, kojima nikakvo zlo nije učinjeno, a koje su pripremili i zaplašili zaptije i zulumćari, da izjave i potpišu, kako nemaju uzrok da se žale. On je samo takve izjave primao i sobom iz poneo, dok je one koji su imali razloga da se žale isterivao napolje.

PRETNJE TURSKIH VLASTI

Da turske vlasti zabranjuju raji pravljenje i podnošenje žalbi pokazuje i slučaj kad je ovdašnji Mutesarif, 25. aprila, pred seljacima sela Prilužja, Glavotina, Sibovca i Janjine Vode, koji su mu bili došli na žalbu, izgrdio svoga arzovaldžiju Turčina i uhapsio ga, što se usudio da raji piše žalbe. Osim toga ima bezbroj primera da turske vlasti isteruju žalioce Srbe iz ućumata pogrdnim rečima.
Turske vlasti, bojeći se komisije, počele su primoravati ljude da oporiču svoje žalbe. Tako je Mitar Lazić, iz sela godolevca, u nahiji giljanskoj, na to primoran, oporekao 6. ov. meseca u ućumatu giljanskom svoju raniju žalbu da mu je kačak (odmetnik) Šaćir Kopran mučio sina i oteo dve lire i jedan dukat i kravu s teletom. Ućumat je tražio, da se na tome poricanju udari seoski pečat, što su zaplašeni seljaci i učinili. I inače zaplašuju seljake da ne govore istinu pred komisijom, koja se šalje "po želji Srbije", i prete ubistvom ljudima, koji govore narodu da se žali na zulume - pisao je, između ostalog, Ivanić.

Reprint - knjižara "Nikola Pašić"
Sutra: Tefik paša negira zločine


vesti po rubrikama

^feljton

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899 (7)
AKCIJA GLASA Dajte glas za Kosovo i Metohiju u Srbiji (46)
 


     


FastCounter by LinkExchange