GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak 19. 04. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899 (6)

Plan za istrebljenje Srba s Kosmeta

Ubistva, silovanja i razbojništva, koja se čine neprestano, ne mogu više imati karakter dela usamljenih i bez posledica, već ona očevidno pokazuju da su se Arnauti unapred rešili da sasvim istrebe hrišćanski elemenat, a naročito Srbe iz toga kraja - pisao je Stojan Novaković

Stojan Novaković je bio prinuđen da ponovo piše Tefik paši, 16/28. jula 1808.

Pozivajući se na svoju notu od 14. maja, Novaković je pisao o novim zločinstvima i nasilju Arnauta nad Srbima u kosovskom vilajetu.
- Ubistva, silovanja i razbojništva, koja se čine neprestano, ne mogu više imati karakter dela usamljenih i bez posledica, već ona očevidno pokazuju - kao što sam, uostalom, imao čast napomenuti Vam u svojoj pređašnjoj noti - da su se Arnauti unapred rešili da sasvim istrebe hrišćanski elemenat, a naročito Srbe, iz toga kraja - pisao je Novaković.

OTMICE DEVOJAKA

Arbanasi su 7. juna silom odveli u Prištinu Tatu, kćer Marka Milića, u nameri da je poturče.
Arbanas Ali Bajram, iz Donjeg Nerodimlja, i njegova četiri druga 11. juna nasilno odvedoše devojku Spaseniju Andreje Markovića, iz istog sela u trenutku kad ona okopavaše kukuruz. Ona bi odvedena u planinu blizu sela Butakova, odakle se njen vrisak čuo više od jednog sata. Najčešći postupak Arbanasa, kada otmu kakvu devojku, taj je, što je oni najpre siluju, pa je onda namoravaju da pređe u muhamedansku veru, preteći njoj ili njenim roditeljima smrću. Na ovaj način desilo se nekoliko slučajeva da su se mlade devojke poturčile.

On moli pašu da baci i letimičan pogled na priloge note, na zabeležena ubistva, silovanja i otmica, razbojništva, nasilja, mučenja, krađe, kuluke, kojima su Srbi svakodnevno izloženi i zbog kojih su primorani da "napuste svoja ognjišta i da se preseljavaju u Srbiju, nemajući više sigurnosti ni za svoje imanje, ni za svoj život, ni za čast svoju".

Porta ništa ne preduzima
Ovakvo stanje stvari odista je za sažaljevanje. Ali što je još ponajgore, to je zlokobna nemoć koju osvedočavaju oblasne vlasti, ostavljajući nekažnjena najveća zla dela, koja se vrše, tako reći, pred njihovim očima. Ova nemoć, ova trpeljivost vlasti ostavlja Arnautima ne samo slobodno polje za zlostavljanje i mučenja, već ih hrabri na ovome putu.

Kraljevska Vlada, koja dobro poznaje brižljivost Carske Vlade prema svima svojim podanicima, bez razlike plemena i veroispovedi, veoma je neprijatno dirnuta, što vidi da Visoka Pora nije htela do sada nikakve ozbiljne mere preduzimati da spreči ovo zlo, koje se s dana na dan sve više širi, i koje bi moglo dati povoda posledicama, čija se ozbiljnost ne može predvideti. Ona konstatuje, takođe, sa žaljenjem, da V. Porta ne uviđa pravo stanje stvari i da nije htela ništa uraditi po njegovoj pređašnjoj noti u kojoj je jasno izložio stanje i posledice koje bi mogle otuda proizići.

I ja mislim, Gospodine Ministre, da je već krajnje vreme, da se bez ikakvog daljeg odlaganja preduzmu najoštrije mere, te da se jednom stane na put ovome zlu, koje je već postalo nesnošljivo, i koje će, na posletku, izmetnuti se u nesreću i bedu sa svim drugog zamašaja - nastavlja Novaković.

TUŽBE BEZ REZULTATA

Bajram Zekirović, čuvar železničke linije, teroriše celo stanovništvo sela Skulanova, vršeći svake vrste zla dela, silom odvodeći žene i kćeri, od kojih svaku po petnaestak dana zadrži u svojoj stražari. Tako je tu skoro silom odveo Nedu, ženu Trajka Krstića, iz istog sela. On sada žudno želi ženu Stojana Milića, i vrlo je verovatno, da će je skoro takođe oteti. Vrlo često preti smrću ženama i devojkama da bi prešle u muhamedansku veru.
Prvog juna, jedan Turčin po imenu Adil Sulejmanović, iz Prištine, silovao je u vinogradu, blizu same varoši, devojčicu od osam godina, kćer nekog Cveje Safa. Devojčica je na umoru. Osamnaest dana kasnije, čuveni pustahija Abdulajim Munišević, iz Vučitrna, hteo je silom da uđe u kuću Stevana Rolića, u nameri da siluje ženu Stevanovu. Mati Stevanova, koja podupiraše vrata da bi mu sprečila ući u kuću, bi teško ranjena u obadve ruke udarcima noža.
Tužbe podignute kod vlasti, primetio je Novaković, ostale su, kao i uvek, bez ikakvog rezultata.

U nastavku note, Novaković piše da je ubeđen da je i paša osetio neodoljivu potrebu da se učini kraj ovome stanju.

- Ja ne sumnjam da ćete hteti učiniti sve što je u Vašoj vlast, te da se u ime moje vlade tražena komisija što pre pošalje na lice mesta u cilju, da se obezbedi spokojstvo i sigurnost Srbima, turskim podanicima, čija je vernost i odanost dobro poznata Carskoj Vladi. Izašiljanje ove komisije i usvajanje uspešnih mera proizvešće dvogubo dejstvo: da se zaustavi ovo zlo, koje bi trebalo sasvim iskoreniti, i da se otklone brige i neprilike, što produženje ovoga zla stvara mojoj vladi - napisao je, između ostalog, Novaković.
U prilogu note, Novaković nabraja sve zločine počinjene između slanja dva protesta.

Arnautin Elijas, sin Saliha Džungule, iz sela Bresje, ubio je iz puške Jovana Simića iz istog sela, u njegovoj kući, iz razloga što mu rečeni Jovan nije imao od kud vratiti jednu tursku liru kazne, na koju ga je kaznu mesni sud osudio, u svoje vreme, da plati Jovanu, za to, što ga je istukao na najsvirepiji način. To se dogodilo 15. maja, a dva dana kasnije Ramija Sadiković, iz Dobrotina (giljanske kaze), slomio je ruku Đorđu Ivanoviću, iz Raniluga (u istoj kazi). Stričevi ovoga istoga Ramiza bejahu ubili, pre dve godine, Ceva Ristića, iz Petrovca.
Prvih dana meseca maja, Nudž Mehmedović, iz Busovata, ubio je iz puške Sentu LJubića, iz Ajnovca (giljanske kaze). Ovaj isti Nuh, sada zahteva od tasta ubijenog 12 turskih lira, preteći mu, da će ovoga puta ubiti njegovog sina, ako ovo ne htedne učiniti. Kako je on, takođe, pretio smrću Anti Miljkoviću zato što je ovaj radio na tome, da se jedna seljanka uda, rečeni Anta morao je da napusti svoje selo i da se nastani na drugom mestu. Arbanas Musli Selimović, iz Raitnice (vučitrnska kaza), ubio je iz puške Milovana Spasojevića, iz sela Jarsenovića. Isti Musli došao je u selo Čečevo (nahije kolašinske) i tu ucenio svaku srpsku kuću sa po jednom turskom lirom, preteći im smrću. Ovaj Musli, u društvu sa svojim prijateljem Adžijem, oteo je i dva konja Cvetku Simiću i Nestoru Filipoviću, iz sela Razala. Jedan Arbanas ubio je Đoku Virtunića, iz Vičnjeva (Novi Pazar), u njegovoj vodenici, a 28. maja izvestan broj Arbanasa napade i opljačka Lipljansku crkvu (na Kosovu).

Sutra: Porta naredila istragu zuluma


vesti po rubrikama

^feljton

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899 (6)
AKCIJA GLASA : Dajte glas za Kosovo i Metohiju u Srbiji (45)
 


     


FastCounter by LinkExchange