GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Sreda 18. 04. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


 

BEOGRADSKI VEKOVNIK

Prestonica Srbije i srpskog naroda je stalno naselje puna 24 veka. Toliko traju nataloženi mitovi, legende, predanja, zapisi, tradicije i maglovita sećanja. Beogradski Vekovnik je zbirka tragova naših predaka i onih koje je sudbina provela ovim mestom istorijske vetrometine

Aeroput - prvi beogradski avio-prevoznik

piše Jovan Nikolić

"Od kolike je važnosti vazdušni saobraćaj i sigurna zaštita domaćeg neba u slučaju rata, nije potrebno danas naročito naglašavati"! Odrednica "danas" odnosi se na 7. februar 1926. godine, a rečenica je citat iz napisa tadašnjeg Ratničkog glasnika, lista Udruženja rezervnih oficira i ratnika Kraljevine Jugoslavije.

Bio je to izveštaj sa događaja, koji je novinar opisao sledećim rečima: "U prepunoj sali Državne hipotekarne banke, održana je konferencija na kojoj su utvrđena pravila novoformiranog Jugoslovenskog vazdušnog saobraćajnog društva AD. Ukupni društveni kapital je 12.000.000 dinara, podeljen u 48.000 akcija od po 250 dinara. Zadatak novoformiranog društva je vaspostavljanje vazdušnih linija kroz celu Kraljevinu".

Bio je to logičan razvoj tadašnje ideje o vazduhoplovstvu u Beogradu. Nakon uključenja u međunarodni avio-transportni sistem i osnivanja sopstvene fabrike aviona, došao je red i na stvaranje prve domaće avio-kompanije. Nazvana je "Društvo za vazdušni saobraćaj - Aeroput". Učinjeno je to 25. januara 1927. godine. Društvo je svojim i iznajmljenim letilicama pružalo usluge na relacijama do Beča, Soluna, Zagreba (prva stalna linija), Graca, Sarajeva... "Aeroput" je uspešno poslovao do 1943. godine, kada ga je ukinuo nemački vojni zapovednik za Srbiju.

Za osnivanje "Aeroputa" značajna je priča o Tadiji Sondermajeru, inženjeru, pilotu i kapetanu u rezervi. Da bi pospešio upisivanje akcija novog Društva, Sondermajer je s pilotom Leonidom Bajdakom, obavio etapni let od Pariza do Bombaja i time promovisao jugoslovenske pilote. Leteli su avionom "potez 25", sa motorom "loren-ditrih" od 450 KS i dodatnim rezervoarima. Poleteli su iz Pariza, 20. aprila 1927. godine, držeći se pravca preko Bagdada, Basre i Karačija. Put od oko 14 hiljada kilometara u 14 etapa, trajao je 11 dana. Na beogradski aerodrom sleteli su 2. maja iste godine. Na bežanijskom aerodromu okupilo se 30.000 ljudi da ih dočeka.
Osnivanju domaće avio-kompanije, prethodilo je uključenje prestonice u jednu od prvih međunarodnih linija civilnog avio-saobraćaja. Beogradska vazdušna luka, tada u blizini Pančeva, 25. marta 1923. godine je uvrštena u red letenja kompanije "Franko-Rumen", na relaciji Pariz-Istambul. Već 9. septembra uveče, sa pančevačkog aerodroma je poleteo prvi avion na redovnoj, noćnoj liniji za Bukurešt. U istoriji svetske avijacije, to je bio prvi komercijalni noćni let. Kompanija "Franko-Rumen", odlučila je da iz Beograda poleće noću jer je samo na takav način mogla da ostvari brže putovanje od Pariza do turske metropole, nego što je za istu relaciju bilo potrebno čuvenom vozu "Orijent ekspres"!

Narednih godina, Beograd je postao značajan proizvođač aviona (!) jer su razni tipovi letilica sklapani u nekoliko gradskih fabrika. To je potrajalo do kraja četvrte decenije, kada je u Evropi izbio veliki rat.
Nakon Drugog svetskog rata, osnovan je Jugoslovenski aerotransport (1947), koji je tada u voznom parku imao tri teretna i tri putnička, klipna aviona. Zvezdani trenuci JAT-a bili su sedamdesetih godina, kada su avioni državne kompanije SFR Jugoslavije, leteli na sve kontinente.


vesti po rubrikama

^Beograd

Strani turisti upisuju impresije u "Elektronsku knjigu utisaka"
Svečana dodela nagrada najboljim robnim markama u Srbiji
Javni apel profesora Pete beogradske gimnazije
Mali bum na Voždovcu
BEOGRADSKI VEKOVNIK
  


     


FastCounter by LinkExchange