GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja 15. 04. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899 (2)

Turska izbegavala da sredi stanje

Srpska vlada bila je uverena da okolnosti u tadašnjoj evropskoj diplomatsko-političkoj javnosti pred sazivanje prve konferencije u Hagu o miru i razoružanju 1899. godine treba iskoristiti kao zgodnu priliku za predstavljanje arnautskih nasilja koja čine neodrživim stanje na srpsko-turskoj i crnogorsko-turskoj granici

U predstavkama koje je uporno podnosio, Novaković prikazuje stanje uzrujanosti koje rezultira sukobima i žrtvama na jednoj i drugoj strani i konstatuje da je tokom "prošloga leta i zime izvršeno u sandžacima Prištinskom, Novo-pazarskom, Pećkom i Prizrenskom, više od četiri stotine zločina kao što su: ubistva, paljevine, razbojništva, skrnavljenja hramova, silovanja, otmice, pljačkanja, krađe", te stoga predlaže da se imenuje komisija koja bi izvršila uvid i krivce predala sudovima, kao i da se imenovanjem energičnih i poštenih činovnika nateraju arbanasi da se pokoravaju zakonima i poštuju živote i imovinu hrišćanskog srpskog stanovništva.

Prema podacima Stojana Novakovića, turska vlada je izbegavala da sredi stanje u ovom vilajetu i gotovo sve preduzete mere ostajale su bez "ikakvog dejstva". Srpska vlada je bila uverena da okolnosti u tadašnjoj evropskoj diplomatsko-političkoj javnosti pred sazivanje prve konferencije u Hagu o miru i razoružanju 1899. godine treba iskoristiti kao zgodnu priliku za predstavljanje arnautskih nasilja koja čine neodrživim stanje na srpsko-turskoj i crnogorsko-turskoj granici.

Upravo u toj nameri nastala je ova zanimljiva prepiska, s ciljem da je predstavnik Srpske kraljevske vlade prezentira na Osnivačkoj konferenciji u Hagu, gde je srpska delegacija među 26 država bila učesnica ove konferencije. Na sesijama, održanim od maja do jula 1899. godine, među tada usvojenom dokumentima svakako najznačajniji je onaj o ustanovljenju međunarodnog arbitražnog suda.

UBISTVA

Dva Arnautina: Ajdar Uskoković, iz sela Busovata (giljanske nahije) i Suljo ubiše Srbina Gavrila Kušliovca i teško raniše njegovog brata Savu. Ovo se ubistvo dogodilo u mesecu martu, blizu sela Boževca, gde stanovahu oba brata.
U početku meseca maja, Arnauti napadoše na kuću Vukosava Dragutinovića, čiju kćer htedoše odvesti. Ali Vukosav sa svojim ljudima uspe da ih odbije. Ne mogući odvesti njegovu kćer, ubiše mu ženu. Posle nekog vremena, napadoše ponovo na kuću Vukosavljevu i ubiše i njega i sina mu Vukotu.
20. jula, na Sv. Iliju, Arnautin Sulča Hasanović, iz sela Busovata, dođe u selo Gogolevac (gilj. kaze), u kuću Gige Stojiljkovića, da ga prisili da pošlje svoje ljude k njemu, te da mu besplatno žanju. Pošto je giga to odbio, zbog praznika, Sulča ispali pušku na njega i ubi ga.

SILOVANJA I OTMICE

Nekoliko zlikovaca arnautskih, predvođeni izvesnim Jašarom iz Dobrotina, silom odvedoše, u selu Tirincu (gilj. nahije), dve snahe Stojana Kolara: Krsjanu i Kitu. Ove dve žene zadržaše kod svojih kuća dve noći jedan dan, i za ovo vreme nekoliko Arnauta izvršili su nad njima silovanje.
Arnautin Omer, iz sela Glavotina oteo je 23. juna Savetu, kćer Rasrbina Đorđa Nedeljkovića i odveo u kuću svoga strica Etulaja Sejdinovića iz sela Streoca, i tu je silovao. Ona je se protiv toga žalila vučitrnskom sudu. Arnauti oteše Cvetu Maksimovićevu, devojku iz sela Rajanovca (giljanske nahije), četiri dana je zadržaše u šumi, gde su je i silovali. Arnauti razbojnici iz sela Domoneka (prizrenske nahije), silom odvedoše, krajem oktobra, kćer Đorđa Tomića, iz istog sela, udatu za jednog Srbina iz sela Movljana, i više je ne pustiše. Arnaut Vilja Aračanović, iz Kabaša, silovao je dvadesetogodišnju kćer Alekse Vesića iz Vitine.

U odsustvu tada bolesnog predsednika vlade dr V. Đorđevića, Kraljevinu Srbiju na ovoj konferenciji predstavljao je poslaniku Londonu i zastupniku tom svojstvu za Holandiju Čedomilj Mijatović. Prilika da se ova knjiga o službenoj prepisci sa Carigradom tokom 1898. i 1899. predoči učesnicima Haške konferencije propuštena je usled zahteva kralja Aleksandra Obrenovića da se sačeka dok se predsednik vlade V. Đorđević oporavi.

Ova knjiga o arbanaškim naseljima u Staroj Srbiji ni tada, ni ikada kasnije nije prezentirana, čime je i je time propuštena dragocena prilika da se u materijalima prve Haške konferencije nađe, do danas gotovo nepoznat, a izuzetno značajan spis o zločinima i teroru koji su predmet Haškog tribunala. Danas, sto godina kasnije, opet smo tu, pred Haškim sudom, u političkoj realnosti koja u mnogome podseća na ondašnje prilike, uprkos potpuno drugačijoj međunarodnoj političkoj situaciji, primetio je dr Đorđe Borozan u pogovoru knjige čije je reprint izdanje objavila knjižanja "Nikola Pašić" u Beogradu.

Dr Vladan Đorđević, ministar inostranih dela, pisao je 15. aprila 1898. godine Stojanu Novakoviću, poslaniku Srbije u Carigradu:
"O nasiljima, koja vrše Arbanasi muslimani nad stanovništvom naše vere i narodnosti u Kosovskom vilajetu, ima u arhivi poverenog Vam Poslanstva i suviše izveštaja kako iz ranijeg tako i iz skorašnjega vremena.

Za ovo poslednjih nekoliko meseci novi izveštaji prosto me zasipaju množinom podataka o raznim nasiljima arbanaskim, čije posledice prete da dovedu do raseljenja i uništenja naše pleme u tim pokrajinama Turske.

Meni je čast poslati Vam u prilogu pod četiri takva izveštaja, iz kojih možete najlakše steći uverenje o istinitosti gornjega tvrđenja. Prema takvom stanju stvari ja ne mogu dalje ostavljati, a da Vas ne umolim, da učinite korak na Porti, a ako ustreba i kod samoga Sultana, i da tražite, da se merama od stvarnog dejstva prekinu ovi zločinački izgledi jednog neobuzdanog plemena prema našim sunarodnicima, koji bez pogovora predstavljaju u pomenutim krajevima elemenat reda i mira.

Dobri odnošaji, koji nas sada vezuju za Tursku Carevinu, nalažu nam dužnost, da skrenemo pažnju Visoke Porte na takvo stanje koje je, u prvom redu, štetno po samu Tursku, a koje dovodi i Kraljevsku Vladu u mučan položaj, izazivajući neprestane nerede i sukobe na granici, i donosi joj znatnih materijalnih žrtava u toliko što veš i obziri proste čovečnosti nalažu našim pograničnim vlastima, da begunce prihvate i na pomoći im budu. Molim Vas da me izvolite izvestiti o svemu što budete po ovoj stvari preduzeli.
Dr Vladan Đorđević.

Novaković je brzo reagovao i već 15. maja pisao je Đorđeviću iz Carigrada da je završio i Tefik paši predao notu o arbanaškim nasiljima po Staroj Srbiji.

Reprint - knjižara "Nikola Pašić"
Sutra: Depeša Tefik paši


vesti po rubrikama

^feljton

Prepiska o arbanaskim nasiljima u Staroj Srbiji 1898-1899 (2)
AKCIJA GLASA Dajte glas za Kosovo i Metohiju u Srbiji (41)
 


     


FastCounter by LinkExchange