Pregovori o novoj rezoluciji za Kosovo i Metohiju (verovatno bez veta) trajali bi najkasnije do jeseni, eventualno decembra. Kosmetsko pitanje je tako deo anglosaksonsko-ruske globalne retorike, gde je u ovom trenutku prioritet - pitanje Irana. Ovom retorikom se definišu prodori i utvrđivanja, na pravcima Persijskog zaliva, i još bitnije Kavkaza (prikavkaska bivša SSSR) i Srednje Azije (Kazahstan, Turkmenistan, Tadžikistan, Kirgizija, Uzbekistan) - gde je iranski plato najznačajnije uporište. Tako se definišu bezbednosne (NATO ili Rusija) ili energetske tačke (nafta, gas, naftovodi, gasovodi) - u borbi između dva različita globalna principa - monopolarnosti i višepolarnosti. Nažalost, to je ujedno i civilizacijska kočnica za narod i prostor na mestu sučeljavanja ove dve percepcije, i to tamo gde nije politički profilisano "stabilno ja" u tom trenutku.

U takvoj lančanoj reakciji interesa u domenu SB UN, Anglosaksonci, pre svega, SAD i Velika Britanija, istrajavaju na stavu da je kosovski problem jedinstven u svetu i da je Srbija izgubila Kosovo zbog Miloševićevog režima 1999. godine (što je samo delimično tačno jer Srbija ima ipak kontinuitet suvereniteta u pravnom smislu) - jer im nije potrebna dalja instrumentalizacija Kosova (Albanski lobi je kontinuiran i dominantan u Vašingtonu), treba im regionalna stabilnost (smanjenje angažovanog ljudstva i resursa), i jasno definisana budućnost Balkana u evroatlantskim integracijama.

Sa druge strane, Rusija (uz neprimetnu podršku "glavnog tigra" Kine - zbog stava o sili pravednosti i višepolarnosti sveta) istrajava na principu, da je nezavisnost Kosova presedan jer time utvrđuje interes na preostalim reaktiviranim zonama od 1990. godine (Pridnjestrovlje, Abhazija, Južna Osetija i Karabah), koje su u percepcijama anglosaksonske dominacije, a takođe drži pod jačim uticajem i pitanje Irana. Zaštita, u prvom planu Rusije, srpskih interesa na Kosovu, podrazumeva da je usmerena na direktne ruske interese u svetu, ili i na odustajanje same Srbije od ulaska u NATO alijansu.

Ono što Srbija treba da učini je da definiše svoj paket (interesnih mogućnosti) za traženje ozbiljnih korekcija Ahtisarijevog plana, i to po opcijama. Prvo, ono što Srbija nije jasno definisala kao model "više od autonomije, a manje od nezavisnosti" - mogao bi biti status Portorika u okviru suvereniteta SAD. Smatram da je ovakav oblik suvereniteta najpovoljniji za traženje korekcije pitanja statusa u sadašnjem procesu.

Ključno je pitanje ko će Srbiji biti partner iz EU u korekciji Ahtisarijevog plana? Svakako, najbitniji je stav Nemačke, pre svega i za samu evroatlantsku orijentaciju Srbije, ali i zbog odnosa Nemačke i Rusije. Zanimljiva je studija Instituta za evropsku politiku iz Berlina (namenjena Bundesveru, a pre svega Evropskoj komisiji), koja bitno osporava dosadašnju politiku NATO i EU na Kosmetu, ističući u prvi plan loš položaj srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Takođe, smatram osnovanom tezu da je Nemačkoj, pre svega, najbitniji, zbog regionalne stabilnosti, istorijski sporazum Srba i Albanaca. Takođe, Nemačka treba da odigra ključnu ulogu i u definisanju EU, kao i samih interesa EU na istoku u anglosaksonsko-ruskoj debati. Time bi EU konačno definisala svoju bezbednosnu i energetsku spremnost za autonomijom u globalnim razmerama.

Nenad Ilić, Beograd (analitičar u Grupi za Kosovo i Metohiju)

U Srbiji se malo zna o školstvu na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, ponešto o školstvu Republike Srpske, a o obrazovanju u federaciji BiH skoro nigde ništa se ne objavljuje.

U FBiH ima 1.904 univerzitetska nastavnika i 65.603 redovna studenta (65 studenata na jednog nastavnika). Zato je pravi "stampedo" spoljnih saradnika, koji sedmično obiđu gotovo celi entitet. Takvih je 2.614. Prosvetna inspekcija poništila je 294 diplome sa dva privatna fakulteta ovog bh entiteta.

U Sarajevu je 23. i 24. februara održano savetovanje o reformi visokog obrazovanja i primeni Bolonjskog procesa na Univerzitetu u Sarajevu. U Sarajevu je održan okrugli sto "Obrazovanje između Bolonje i anarhije". Da je visokoškolski sistem bliži anarhiji nego obrazovnoj reformi potvrdili su eksperti iz ove oblasti, profesori i studenti. Već sad imaju diplome za koje se ne zna ko će i da li će ih ikad priznati.

Pravi skandal nije to što nisu ispunjene međunarodne obaveze, nego činjenica da se studenti koji će morati odigrati vodeću ulogu u izgradnji budućnosti BiH, tretiraju kao građani drugog reda.

Drago T. Pantić, Beograd

Premda nisam neka "javna ličnost", čija reč ima određenu težinu, nego samo običan, zabrinuti građanin, hteo bih da uzmem učešće u opštenarodnoj raspravi o Kosmetu. I to, iskreno, bez političkog marketinga. Trenutak je isuviše ozbiljan za Srbiju, a situacija odveć složena, da bismo se zavaravali ispraznim parolama i događanja prepustili stihiji.

O sudbini Kosmeta ne odlučuje Marti Ahtisari, već oni koji su uzeli sebi pravo da odlučuju o sudbini malih naroda, i koji tu svoju nakanu sprovode na dobro osmišljen, perfidan način, gluvi za sve naše napore i opravdane, razumne argumente zarad očuvanja celovitosti naše zemlje. Sve me to podseća na ona vremena kada smo vikali "Trst je naš!"Ö i to, uzalud, jer su "veliki" drugačije odlučili.

Teško može šut sa rogatim da izađe na kraj, ali u toj neravnopravnoj borbi moramo makar da sačuvamo obraz i dostojanstvo. Jer, oni će se već među sobom nagoditi i izmamiti sebi neke pogodnosti, a nama će, u zamenu, ponuditi neke mrvice. Svakom iole razumnom posmatraču ovakva situacija mora da bude jasna: odluka je doneta, u pitanju je samo vreme za njenu realizaciju. Na tlu Evrope nije bilo rata već pola veka, niti će moćne i razvijene zemlje dozvoliti da na Balkanu oživi "bure baruta", ni sa čije strane. A to znači, da je i taktika za sprovođenje pomenute odluke do tančina s njihove strane razrađena u svim mogućim varijantama. (Jednu od njih već smo doživeli 1999. godine).

Šiptari su, dakako, nestrpljivi, ali Zapad i dalje mirno igra svoju igru "vruće - hladno", trgujući sa onima koji pružaju (verbalni) otpor. Možda će, za izvesno vreme, odgoditi razmeštaj antiraketnog sistema u zemljama bivšeg sovjetskog "lagera", čekajući da Putin ode za nas su izdejstvovali presudu da nismo genocidni narod, obnoviće razgovor o ulasku u Evropsku uniju, ućutkujući Karlu del Ponte i nagoveštavaju velike investicije, insistirajući na jalovim pregovorima sa Šiptarima u Beču i fingiranju tobožnje kolebanje oko rezolucije SB UN. Istovremeno, energično upozoravaju rukovodeće ljude na Kosmetu da neće trpeti jednostrano proglašenje nezavisnosti. I, kao što nisu dozvolili stvaranje "Velike Srbije", ni "Velike Hrvatske", istrajući na celovitosti Bosne, tako neće dozvoliti ni stvaranje "Velike Albanije". Nekadašnja SFRJ mora da bude razdrobljena u niz mini država, koje će, i vojnički, i ekonomski - zavisiti od Zapada. A u nastojanju da uđu u EU i UN, Šiptari će prestati da proganjaju nealabansko stanovništvo i da ruše srpske bogomolje, trudeći se da stvore imidž demokratske i zakonski sređene zemlje.

Dipl. ecc. Dimitrije Damjanov,Novi Sad

Priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije Amerika će oslabiti svoju poziciju u svetu. Dobiće kao saveznike Šiptare, koji će ih zameniti za drugog gospodara čim se takav pojavi. Istovremeno, izgubiće uticaj u mnogim državama u kojima će na takav način da podstakne nacionalističke pokrete.

Srpska vlast treba da odustane od prijema Srbije u NATO. Insistiranjem na članstvu u organizaciji koja je bila i ostala neprijatelj Rusije i koja nas je bombardovala mimo svih pravnih normi, pokazuju političko slepilo i neviđenu količinu mazohizma, ponižavanja i nedostatka dostojanstva. Potrebno je da se okrenemo saradnji sa državama koje podržavaju celovitost Srbije.

LJubiša Spasojević, Novi Beograd

Marti Ahtisari je prekršio i Povelju istanbulskog samita NATO o Balkanu, održanog u junu 2004. godine, koja u tački 7 kominikea kaže sledeće: NATO ostaje privržen teritorijalnom integritetu i suverenitetu svih zemalja regiona, dok se čvrsto ne uspostave mir i stabilnost i ne obezbedi progresivna integracija svih albanskih zemalja u evroatlantske strukture.

U prostom prevodu, znači da će NATO poštovati teritorijalni integritet i suverenitet svih zemalja na Balkanu, uključujući Srbiju. To znači da se Ahtisari nije obazirao na ovu povelju kada je pravio svoj plan za Kosovo.Ovo niko nije nigde objavio, pa smatram da je vrlo značajno da se stavi do znanja javnosti.

Veroljub P. Petronić, Kosovska Mitrovica

Naši sportisti su naša dika i uzdanica. Krenimo od tenisera Novaka Đokovića, pobednika turnira u Majamiju. Nije šala, sedmi je igrač svetaÖ Ne zaboravimo ni Đokovića, Zimonjića, Jelenu, Anu.
Što se plivanja i vaterpola tiče, naš najbolji plivač Milorad Čavić na svetskom prvenstvu u Melburnu ostao je bez medalje jer nije imao sreće. Ulazak u finale je, ipak, veliki uspeh za srpsko plivanje. Podržimo ga, jer je pred njim budućnost. Takođe, podržimo i vaterpoliste, iako nisu osvojili medalju. Svaka čast.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac