Sa Nebojšom Bakarecom, funkcionerom Demokratske
stranke Srbije, lako smo ugovorili sastanak. Kaže, novinare odbija
samo kad je u pitanju "baš neka glupost", a uz to ima
dovoljno interesovanja da se od njih sačini ne jedan, nego bar
tri teksta.
Tango, poezija, Internet poznanstva... Zahvaljujući svojim pesmama
i tetovažama svojevremeno je punio stranice domaćih časopisa,
ali je jednak prostor u medijima osvajao i humanim gestovima,
poput onog kad je dečaku iz Kraljeva, a potom i devojčici stradaloj
u požaru, poklonio deo svoje kože.
- Znam kako je biti u bolnici, jer sam do svoje 12. godine ukupno
dve proveo u njima, zbog produženja na desnoj nozi. Kad mi je
bilo četiri godine, bio sam godinu i po dana u bolnici u Rovinju,
i to potpuno sam. Roditelji su radili u Osijeku i obilazili me
jednom mesečno, a kad smo se preselili u Beograd, bio sam na Banjici,
dvaput po nekoliko meseci - priča Bakarec.
Tog
vremena ne seća e baš najbolje, ali mu je zato u prijatnom sećanju
ostalo detinjstvo u Osijeku, u kom je živeo do šeste godine.
- Roditelji su mi bili još zajedno, razveli su se 1971. godine,
ali to vreme pamtim i po baki Nataliji, koju sam, posle oca i
majke, voleo najviše na svetu, iako je umrla kad mi je bilo deset.
Živeli smo u Ulici Branka Radičevića, koja je bila divna, kaldrmisana,
a sa obe strane je bio drvored ringlova.
- Sećam se i te bakine kuće u "G", dvorišta i bašte,
koja je bila povezana sa komšijskom, u kojoj smo se često igrali.
To je za mene jedno pomalo izgubljeno vreme - priča Nebojša, osvrćući
se i na selidbu u Beograd, na Stari grad sa kog, kako kaže, od
tada nije mrdnuo.
Kabinet, u kom radi kao zamenik predsednika SO Stari grad, takođe
je netipičan. Na jednom zidu ikona Bogorodice, na susednom uramljeni
posteri holivudskih filmova... Tik uz radni sto, poređane fotografije
sina Bogdana, za koga kaže da mu je najveće blago, a pored njih
poster Tango festivala.
 |
 |
|
PESMA O 2JE
Trajemo. 2je. Trajemo.
2. (trena, meseca, dana, časa, godine, nedelje, veka...?)
Još 2. Pa 2, 2, 2, 2,...
Da nam se da. Srce zna. Zna.
Da su 1 i 1 = DA. 2. 2je.
2je stvore 3je. Kad su 3je više se ne boje.
Nema moje tvoje. NAŠE!
Jer je 3će zlato naše. NAŠE!
Biće malo. Bude. Biće. Bude.
Od sreće 2je polude. Od sreće. Toliko zavole 3će.
U sreći, pre sreće 3je, prvo 2je sami stoje i 1no
se broje.
2je ko 1. 1 dan dođe da se 2je od ljubavi spoje.
jer ne mogu bez 3je. 2je im znači 3je.3je TO JE!
|
|
|
 |
|
|
|
|
|
|
|
A upravo tango je, priznaje Bakarec, trenutno jedna od najaktuelnijih
preokupacija u njegovom životu.
- Slušao sam razne vrste muzike, jer imam zavidnu kolekciju ploča
i diskova koju skupljam od šestog razreda, ali me ništa nije dotaklo
kao tango nuevo muzika Astora Pijacole. U toj muzici sam se pronašao,
a još kad sam prvi put dobio karte za tango festival, odmah sam
znao da moram da naučim da igram.
- Pre godinu i po dana sam krenuo u školu Beogradske tango asocijacije,
u koju idem i dan-danas. A, onda, kad uđete u taj ples, vidite
da je ta erotika samo površna, a da je suštinski tango zagrljaj,
razmena energije dvoje ljudi koji plešu, bez ikakvih prednjih
ili zadnjih namera.
- Suština je u produbljivanju ljudskosti, jer je to socijalno
dozvoljena forma u kojoj dvoje nepoznatih mogu da se zagrle, na
način kako u ovom otuđenom svetu, nikad ne bi mogli - objašnjava
Bakarec, žaleći se da, iako u Beogradu tango igra oko 2.000 ljudi,
mesta da pokažu svoje znanje i nema baš mnogo - nekoliko klubova
i milonge koje se povremeno organizuju u školi i u "Madlenijanumu".
Da ima novca da se bavi onim što želi, verovatno bi, kaže, u Beogradu
otvorio jedan pravi "Tango haus".
Iako ćete ga često sresti po prestoničkim klubovima, kaže da
mu broj žena koje upoznaje nije dovoljan. Zato je rešio da srodnu
dušu potraži preko Interneta.
- Očigledno je da sam postao vrlo probirljiv, jer sam u svojoj
43. godini zreliji. U tim godinama čovek je ispunjen određenim
znanjima, sadržajima unutrašnje arheologije, vrednosnim stavovima
koje onda traži i u drugome. Posećujem tih nekoliko sajtova za
upoznavanje. I, oni mi, kako ime kaže, služe da nekog upoznam.
- Pritom, dolaze u obzir samo žene koje mi pošalju fotografiju.
Prosto, na Internetu ste lišeni mirisa, ukusa, zvuka, pa ako ste
još lišeni i nečije slike, ne možete da steknete nikakav utisak
o njemu. A ja dobro čitam lica i prepoznajem ono što mi treba
- ta bliska i srodna bića. Sad, bude tu i nekih neprijatnih iskustava.
Jedno od njih je da mnoge žene ne umeju da prihvate "ne"
- ali i što, kao i u životu, mnogi lažu.
- Muškarci najčešće o tome da su oženjeni, a žene o izgledu,
kilogramima... Zasad nepogrešivo prepoznajem osobe koje nisu za
mene i to je, od prilike 95 odsto slučajeva. Samo pet odsto su
one u kojima prepoznam da je to nešto što bi moglo biti. Ne znam
s koliko sam se njih dosad dopisivao - bitno je samo da ja tražim.
I, pronađem ponekad nešto blisko tome.
- Bila je nedavno u novinama veza sa Nevenom, koja je procurila
u javnost slučajno. Jedan list je poslao fotoreportera da mi slika
stan, a mi smo tada živeli zajedno. To je prva osoba s kojom sam
živeo od kad sam se razveo i zaista sam u to verovao, ali je to
pre tri meseca završeno - priča Bakarec, a priču nastavlja kazivanjem
svoje poezije, opet inspirisane ženama.
Pritom,
kaže on, ne mora uvek biti u pitanju neka romansa, jer je ponekad
dovoljan jedan pogled ili osmeh da ga pokrene.
- Prvu pesmu sam napisao pre 20 godina, u vreme kad sam upoznavao
svoju bivšu ženu, mada je to teško iz mene tada izlazilo. Jedno
vreme sam se nosio mišlju da izdam knjigu i nisam odustao, jer
imam materijala za tri knjige. Mada, pesme su mi izlazile u novinama
i tako ih je pročitalo bar 100.000 ljudi. I, ljudi vole da ih
čitaju, jer u njima nema ničega surovog, brutalnog. To su pesme
o ljubavi, jednostavno iskazana osećanja - kaže Bakarec.
Sva njegova interesovanja su, kaže, povezana, pa nas je taj krug
doveo i do tetovaža anđela i 21 zvezdice, koje su, objašnjava
nam, direktno proizašle iz njegove poezije.
- Baš zato što pišem pesme, dobio sam potrebu da se istetoviram.
Taj motiv anđela mi je bio privlačan, možda zato što bih i sam
hteo da budem anđeo. Ta simbolika mi je vrlo dopadljiva, jer su
anđele izmislili ljudi, iz potrebe da pojedince koji imaju natprosečne
kvalitete simbolički opišu - kao nadnaravna i dobra stvorenja.
- Svestan sam da anđeli ne postoje, ali u simboličnom smislu
ja želim da budem dobar. A, da bih to osetio "na svojoj koži",
istetovirao sam tog anđela. Onakvog kakvim ga ja vidim - bez pola
i crta lica. Zvezdice simbolišu taj put ideja od glave do ruku
kojima pišem pesme. Ima ih tri puta po sedam, jer je sedmica pozitivan
broj, a trijada bilo kojih brojeva je jako moćna i to je ta zaokružena
ideja.
- Uradio sam to zbog sebe, a ono slikanje za novine je bilo slučajno.
Oni su me zvali, a ja pristao da se slikam i otišao sam potpuno
nepripremljen. Posle su me neki pitali što se bar nisam depilirao,
što meni nije ni palo na pamet - priča Bakarec, dok nam objašnjava
da i humanost i pomaganje drugima i te kako imaju veze sa potrebom
da i u životu, kao i u pesmama bude anđeo.
- Ne možeš samo da želiš da budeš anđeo, nego moraš nešto i da
radiš po tom pitanju. Ne živim u zabludi da sam savršen, ali svako
od nas u sebi nosi i "demonsko" i "anđeosko".
Samo je pitanje čemu će dozvoliti da preovlada - zaključuje Bakarec.
A. Klarić-Žak
