GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja 18. 3. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

INTERVJU ; Saša Hadži - Tančić književnik i upravnik Narodnog pozorišta u Nišu

Nadahnjuje me duh južnosrbijanstva

Nisam prvi ni poslednji srpski pisac koji je ostao i opstao u unutrašnjosti, što ne znači da se u Srbiji ne oseća nedostatak jasnog nacionalnog plana koji bi doneo i demetropolizaciju kulture, kaže za Glas Hadži Tančić

Jedan od najplodnijih i najuspešnijih niških pisaca Saša Hadži Tančić za roman "Zvezdama povezani" 1991. godine dobio je "Andrićevu nagradu", a dobitnik je i nagrada "Lazar Vučković","Žak Konfino" i "Ramonda Serbika". Objavio je 9 knjiga pripovedaka, dve knjige izabranih pripovedaka, tri romana, šest knjiga književnih ogleda i studija i tri knjige pesama. NJegove pripovetke prevođene su u Italiji, Španiji, Rumuniji i Makedoniji, a zastupljen je u više antologija savremene srpske proze. Neposredni povod za razgovor sa njim su njegove tri najnovije knjige "Melanholija","Koren, koprena" i "Srpske praznične priče".

Dok su drugi i nogama i rukama grebli da se dokopaju metropole, vi ste ostajali i opstajali u unutrašnjosti. Šta mislite o često pominjanoj "beogradizaciji" srpskog kulturnog prostora?

- Dugo se iz raznih sredina ponavlja ocena da je Beograd dovoljan sam sebi, a da je sva ostala Srbija bez pravih sadržaja i dela u kulturi. Međutim, mnogi pisci su svojim delima doprineli da dođe do preokreta, a ostajali su da žive van Beograda. Goran Petrović u Kraljevu, Radovan Beli Marković u Lajkovcu, Dragan Jovanović Danilov u Požegi, Bojan Jovanović u Nišu. Mislim da mogu i ličnim primerom ostajanja i opstajanja van metropole da ponešto kažem. Ali, ipak, na srpskim prostorima oseća se nedostatak jasnog nacionalnog programa, a samim tim i programa jedne nove, savremene koncepcije kulture kojom bi se obezbedio razvoj celine, a ne samo glavnog grada.
Da li ste se u svom najnovijem romanu "Melanholija" vratili Stevanu Sremcu da biste podsetili da je on u Nišu i pišući o Nišu postao veliki pisac?

JUBILEJ KOJI RADUJE I OBAVEZUJE

Saša Hadži - Tančić je upravnik Narodnog pozorišta u Nišu, koje ove godine obeležava 120-godišnjicu postojanja i rada, kao jedno od najstarijih ustanova u srpskoj kulturi.
- Radujem se što ovo moje upravnikovanje teče upravo u vreme tako velikog jubileja. I što ćemo se skorašnjom rekonstrukcijom scene i sale, zahvaljujući zamašnim državnim parama, svrstati u red tehnološki najopremljenijih u Srbiji. Zbog toga smo uz premijeru "Sabirnog centra" samo "načeli" proslavu jubileja, dok centralne svečanosti ostavljamo za jesen, kada ćemo biti "u novom ruhu". Verujem i u nove i još krupnije umetničke domašaje moje pozorišne kuće, kaže Hadži - Tančić.

- Moj stav je da je mladi Sremac prosto programski boravio u Nišu. Jednostavno zato da bi se lakše kretao među junacima svojih budućih proza i da bi sa osetljivošću naročitog kova proverio težinu tekućeg života. Važno mu je bilo da pokaže da su naše zavičajne sredine bogate stilom života i izražavanja i autentičnim ritmom pripovedanja i da ih treba književno baštiniti.

Čovek je smrtan i melanholičan, poručuju vaše knjige. Mislite li da je život u suštini tragičan?
- LJudski vek je određen i zar onda zaista sve nije "prah i pepeo". I zar zaista nismo tužni posle svakoga smeha i dobrog raspoloženja. I sam Stevan Sremac branio se šalom i humorom kojima je zabavljao sebe i druge,

Priredili ste "Antologiju srpskih prazničnih priča" koja je štampana i u RS, u Banjaluci. Povodom te knjige rekli ste da je "Bog na sreću preživeo"?
- Bog je skoro odsutan iz života modernog gradskog čoveka. Srpski pisci novijeg doba opisuju one koji veruju u Boga, a okrenuti su ljudima bez vere. Drugim tomom ove knjige (prvi je objavljen 2000. godine u Beogradu) želeo sam da oživim i ovekovečim religijske i mistične priče o Božiću, Vaskrsu, slavama, zadušnicama i drugim praznicima. Učinio sam to, pored ostalog, i što slutim "nova ljeta" srpske umetničke proze o veri i pobožnosti.

Vas stvaralački opus obogaćen je ovih dana i knjigom eseja, ogleda i članaka "Koren, koprena" u izdanju leskovačkog "Fileksa". Za tu knjigu "mihizovski" kažete da je "autobiografija o drugima"?
- Tačno je da je u ovoj knjizi malo ličnog života. Tu je spomen na Andrićev boravak u Nišu, ukazivanje na kreativnu saradnju akademika Miodraga Pavlovića i LJubomira Simovića sa ovim gradom i podsećanje na usudni značaj pesništva za tragični ishod Branka Miljkovića. Ja živim u Nišu, ali sam dosta vezan za rodni Leskovac i u svojim esejima i ogledima volim da unosim onaj bolji i plemenitiji duh ova dva grada, duh južnosrbijanstva koji me nadahnjuje.

Tekst i foto: M. Doderović


vesti po rubrikama

^kultura

Dražen Žerić, pred koncert "Crvene jabuke" u Beogradu
"Zi Zi Top" 21. juna u Beogradskoj areni
Glumica LJiljana Stjepanović otvara Dane komedije
INTERVJU ; Saša Hadži - Tančić književnik i upravnik Narodnog pozorišta u Nišu