Postoji neko sujeverje da kaktuse ne valja darivati.
Pa, opet, poslednjih godina se misli da je dobro držati ih blizu
računara, televizora, faks-mašine, video-rikordera, jer navodno
upijaju negativno zračenje. Mi, kaktusari, malo se obaziremo na
takve priče. Prvo ih uzgajamo jer smo lenjivci, koji vole biljke,
pa računamo oni nisu previše zahtevni, ako zaboraviš da ih zaliješ,
neće se osušiti. Polako ljubav prema ovim sočnicama prerasta u
pravu opsesiju. Zapostavljamo svoje profesije, hobi pretvaramo
u zanimanje, gradimo staklenike, omogućavamo im da žive na željenoj
temperaturi, sakupljamo literaturu... Vremenom naravno otkrijemo
da ta priča "oni su iz pustinje, ne moraš da ih zalivaš",
nije istinita - kaže Ankica Matić, čija priča o zbližavanju sa
ovom vrstom sočnih biljaka, počinje izjavom: "Moj muž voli
kaktuse, ja volim svog muža, dakle i ja volim kaktuse!"
- A zgodni su za održavanje. Odeš na odmor, a oni su već podmireni.
Možete da budete odsutni i dve nedelje, a da ne morate da moljakate
rodbinu i komšiluk da vam zaliva cveće - hvali bodljikavce gospođa
Matić i objašnjava da su oni trenutno u stanju dubokog dremeža.
Kako kaže, kaktusi, kad i ne tako srodna vrsta - medvedi, negde
krajem oktobra odlaze na višemesečni počinak. Tada im ne treba
ni kap vode, da bi se probudili tek sa prvim zracima toplijeg
sunca, pred kraj marta.
- Kako mali, tako i oni najveći, kao što je Ehinokaktus grusoni,
koji se u dobrim uslovima raspojasa i do jednog metra i postane
težak čitavu tonu, u ovom periodu odmaraju. Tada im najviše prija
da borave na temperaturi ispod deset stepeni. Zima je vreme kada
se u kaktusu odvija život, nevidljiv za ljudsko oko, jača njegovo
tkivo, formiraju se cvetni pupoljci. Sve u svemu, kada je hladno
oni se pripremaju za novu fazu života, za leto kada će nas impresionirati
lepotom svojih cvetova - objašnjava Ankica.
Kaktusi cvetaju strogo se pridržavajući devize, koju bismo svi
najradije ignorisali: "Sve što je lepo, kratko traje".
Gospođa Matić kaže da se baš oni najlepši i najneobičniji, šepure
samo desetak sati, dok neki mogu da cvetaju i do dve nedelje.
Osim što su lepi, mogu i da se jedu. Peru je postojbina opuncije,
kod nas preimenovane u "kaktus smokva" i Peruanci tokom
cele godine mogu da uživaju u jedenju opuncijinih plodova. Naši
ljudi koji su okusili opunciju kažu da liči na smokvu, što objašnjava
zašto se ona ovde tako i zove. Kako smo saznali od stručnjaka,
kaktusi koji žive u stanu vode računa o sopstvenim zakonima "feng
šuija", pa ako ste ih smestili na prozor okrenut ka istoku
i jugoistoku, oni će sasvim lepo rasti. Međutim, zapad im ni malo
ne prija.
Milan Matić, voljeni muž, počeo je ovim hobijem da se bavi sedamdesetih,
kada je u rodnoj Semberiji nabavio pelcere Echinopsisa, Chamaecerusa,
Opuncije, Agave, Aloe, Aporaktusa,... da bi se danas u njegovom
posedu u Beogradu našlo deset hiljada najrazličitijih stabljika,
nastanjenih u dva staklenika od po pedeset metara kvadratnih.
Ankica u šali dobacuje da je prostor koji zauzimaju njihovi bodljikavi
ljubimci, poreklom iz Južne, Srednje i Severne Amerike, veći od
porodične kuće Matića.
- Seme smo donosili iz Mađarske, Švedske, Češke, SAD, sa Malte,...
Ma, gde god otputujemo privatno, mi moramo da zavirimo u tuđi
vrt i da vidimo šta tu raste, kako cveta i šta mu treba - priča
Ankica. Semenje kupuju po ceni od dva do tri evra, zavisno od
vrste i to nije nikakav problem, jer će se ulaganje isplatiti.
Matići su hobi izjednačili sa biznisom, pa uzgajaju kaktuse i
za prodaju. Poslednjih godina oprobali su se i u "teoretisanju",
pa budući kaktusari lako mogu da nabave knjigu simboličnog naziva
"LJubav na prvi ubod", gde će se informisati kako da
počnu da sa stvaranjem sopstvene bodljikave kolekcije.
I. V.
