Pedeset četvrto izdanje Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održano od 30. marta do 4. aprila, najavljeno je juče u prostorijama osnivača Skupštine Beograda. Za Gran pri festivala i ostale nagrade takmičiće se 40 domaćih i 26 stranih filmova.

U ciklusima pratećih programa ("Panorama", "Svedočenja", "Antiratni film", "Susedi", "Japanska animacija", "Španski kratki film" i "VIP Evropa") biće prikazano još 90 filmova. Dobitnici nagrade za životno delo festivala su muzičari - braća Vranešević. Predrag Vranešević i posthumno Mladen Vranešević nagrađeni su za ukupan umetnički opus i doprinos stvaralaštvu kratkometražnog filma.

Dobra vest je da se festival ove godine vratio na staro mesto, tamo gde je i ponikao u Dom sindikata, a projekcije će biti održavane i u Dvorani kulturnog centra Beograda.
Specijalni program festivala posvećen 40-godišnjici rada reditelja Želimira Žilnika koji je svoj prvi film prikazao upravo na festivalu kratkog metra 1967. godine počeće dan ranije 29. marta u Studentskom kulturnom centru, a obuhvatiće filmove ovog autora, izložbu, tribinu posvećenu njegovom radu.

		FCS NAS IGNORIŠE Predsednik Saveta festivala reditelj Janko Baljak ukazao je na odnos koji Filmski centar Srbije (FCS) ima prema festivalu. - Filmski centar Srbije ignoriše ovaj festival godinama. FCS je institucija od nacionalnog značaja, koja se finansira iz budžeta, za koju svi izdvajamo sredstva, a koja ne pruža nikakvu podršku festivalu. Reč je o ustanovi koja po definiciji treba da se bavi afirmacijom najstarijeg evropskog festivala. Međutim, oni se svake godine oglušuju o naše apele. Zato bi bilo dobro da počnu da rade svoj posao ili da se javno izjasne, da otvoreno kažu da ih kratka forma i njena afirmacija na međunarodnim festivalima, koje oni i te kako organizovano posećuju - jednostavno ne zanima.

Prema rečima Vladislave Vojnović, koja je zajedno sa Olegom Novkovićem i Srđanom Vučinićem radila u selekcionoj komisiji za domaći film, program je "nikad bolji", a izdvajaju se kratki igrani filmovi mladih autora, još uvek studenata režije na beogradskom FDU. Ona je naglasila da postoji ravnoteža između teških filmova sa socijalnom tematikom i angažmanom i onih veselih.
Selekciju inostranih filmova potpisuje kao i ranijih godina Vera Vlajić, umetnički direktor festivala. U domaćoj selekciji najviše je dokumentarnih filmova, a u inostranoj kratkih igranih.

Inače za učešće na Festivalu prijavilo se 106 domaćih i 320 inostranih autora. Na novinarsko pitanje da li je na mali broj prijavljenih domaćih autora uticao poziv na bojkot festivala koji je nezadovoljna uslovima za učešće na festivalu inicirala grupa domaćih sineasta organizatori su odgovorili odrično. Direktor direkcije Festa Miloš Paramentić je rekao da je prošle godine konkurisalo 123 domaćih autora, a ove neznatno manje 108. Na smanjeno interesovanje domaćih autora za festival sigurno su uticali stroži kriterijumi rekao je predsednik Saveta Janko Baljak i visina kotizacije pa festival nije bio zasut video houm radovima, sahranama, venčanjima, turističkim putovanjima... I za radove u televizijskoj formi važila su stroga pravila, poput uslova "premijera na festivalu". Vera Vlajić je naglasila da su na Festival svoje radove prijavili autori koji su snimili u produkciji Bate Petrovića (organizator pomenutog bunta, ražalovani bivši čelni čovek festivala), samo što su potpisali sebe kao producente.
Radove iz glavnog programa ocenjivaće žiri u kome će raditi Elena Hristodulo (predsednik Komiteta za film pri Ministarstvu za obrazovanje i kulturu Kipra), Sajoko Kinošita (japanski animator, direktor Hirošima festivala), Karpo Aćimović Godina (filmski reditelj iz Slovenije), Nenad Dukić (filmski kritičar) i Milena Marković (dramaturg).
Osnivač festivala Skupština Beograda izdvojila je za realizaciju najstarije gradske filmske manifestacije osam miliona dinara, a organizatori očekuju još tri miliona od Ministarstva kulture Srbije, kao pokrovitelja festivala. Karte po ceni od 100 dinara biće u prodaji 26. marta.

V. Milivojević