BEOGRAD - U optužnici Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, kao prvooptuženi za višemilionsku krađu državnog novca naznačen je bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes. Pored Kertesa, na optužnici su još i Jovan Zebić, nekadašnji potpredsednik Savezne vlade, dok se bivši predsednik Slobodan Milošević i Nikola Šainović, bivši potpredsednik Savezne Vlade pominju kao učesnici u aferi o iznošenju državnog novca na Kipar. U optužnici se navodi da je Milošević naložio da se deo novčanih prihoda od Carine ne uplaćuje u savezni budžet, već da se prenosi na posebne račune, a zatim odatle na račune raznih pravih lica i SPS-a. Novac nije bio uplaćivan Narodnoj banci, već je u gotovini predavan i raznim fizičkim i pravnim licima i resoru DB-a, dok je deo deviznih sredstava prebačen na Kipar. Tužilaštvo ni juče nije obelodanilo tačnu svotu novca za koji se optuženi terete, ali, prema nezvaničnim saznanjima, reč je o daleko manjoj sumi od one koju je MUP Srbije pre šest godina naveo u krivičnoj prijavi, koja je, osim pomenute četvorke, podneta i protiv bivšeg šefa DB-a Radomira Markovića.

		ULOGA MILOŠEVIĆA Prema rečima Tome Zorića, portparola specijalnog tužioca, postupak protiv Šainovića je razdvojen i mogao bi da se nastavi tek pošto se okonča postupak, koji se protiv njega vodi pred Tribunalom u Hagu, gde se tereti za zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji. Šainovićev branilac, advokat Zoran Jovanović, tvrdi da se postupak protiv Šainovića prekinut rešenjem istražnog sudije Specijalnog suda u Beogradu. "Šainović je pre šest godina dao izjavu, i objasnio da o svim novčanim poslovanjima postoje priznanice, i da ništa nije rađeno u tajnosti. Rešenjem istražnog sudije od 12. marta ove godine prekinuta je istraga protiv Šainovića za zloupotrebu službenog položaja", izjavio je Jovanović. Miloševićevo ime se ne nalazi na listi optuženih jer je postupak protiv njega prekinut posle njegove smrti, ali se u obrazloženju pominje njegova umešanost u ovu aferu. UDRUŽENJE SLOBODA: OPTUŽNICA JE POLITIČKI OBRAČUN Udruženje "Sloboda" danas je protestovalo zbog odluke specijalnog tužioca da podigne optužnicu protiv Slobodana Miloševića, ocenivši da je reč o "pokušaju bestidnog političkog obračuna i težnji da se bivši predsednik Srbije i SPS-a predstavi kao kriminalac". Takvo "originalno" postupanje tužioca u direktnoj je suprotnosti sa članom 217 Zakonika o krivičnom postupku, prema kome je postupak protiv Miloševića morao da bude obustavljen 11. marta 2006. godine, pošto je preminuo, smatra udruženje. U tom trenutku ovaj se postupak nalazio u fazi istrage i dužnost istražnog sudije bila je da to učini, navedeno je u saopštenju uz napomenu da "specijalni tužilac nema prava da podigne optužnicu, pa da izjavi da se postupak neće voditi". Specijalni tužilac Radovanović bio je dužan da postupak obustavi pre nego što je preduzeo postupanje po predmetu i to zato jer mu je još pre godinu dana bilo poznato da je Milošević preminuo, a i zbog toga što podizanje optužnice onemogućava mrtvom čoveku pravo na odbranu, navodi Udruženje "Sloboda".

Oni su se sumnjičili da su zloupotrebom službenog položaja i udruživanjem radi kršenja zakona oštetili državni budžet za oko 197 miliona maraka i 1,8 milijardi dinara. Novac koji su optuženi smeštali na račune kiparskih of-šor kompanija potekao je iz Savezne uprave carina, a mahom je korišćen za finansiranje SPS-a, predizbornih kampanja, ali i za lične potrebe. Prema krivičnoj prijavi srpske policije, koja datira iz marta 2001, Kertes je na ruke delio astronomske sume novca pojedinim funkcionerima SPS-a. U prilog tome govori i podatak iz pomenute prijave kako je Kertes 1997. u svom kabinetu dao pola miliona maraka Migi Samardžiću, funkcioneru SPS-a sa Kosmeta. Kertes je, takođe, kako je bilo naznačeno u prijavi, pre izbora 2000, funkcioneru SPS-a Milanu Jovanoviću predao dva miliona maraka i oko 30 miliona dinara. Novac nije zaobišao ni Uroša Šuvakovića, koji je u to vreme bio visoki funkcioner SPS-a. Naime, dan pre sloma Miloševićevog režima, 4. oktobra 2000, dobio je od Kertesa dva miliona maraka, a nekoliko meseci ranije deset miliona dinara.

Tokom istrage osumnjičeni su negirali umešanost u aferu, ali je veliki doprinos dao Kertes, koji priznao da je novac delio po nalogu Miloševića, koji se sumnjičio za podstrekavanje. Kertes je opisao način na koji su obavljane novčane transakcije, u periodu dok je on bio na čelu Carine, od 4. maja 1994. do 6. oktobra 2000. Tokom istrage utvrđeno je da je Kertes nekoliko puta posetio Kipar i da je novac smeštan na račune kiparskih banaka i kompanija. Prema Kertesovom priznanju, koje je doslovce ponovio i pred istražiteljima Tribunala u Hagu, tokom 14 meseci, od 1998. i 1999. godine, Carina je iznela na Kipar oko 508 miliona maraka. To je, kako se pretpostavlja, daleko veća suma od tadašnjih prihoda Carine, pa se sumnja da je razlika proistekla od ilegalne trgovine cigaretama, što je predmet istrage o "duvanskoj mafiji". Prema nezvaničnim informacijama, "duvansku mafiju" je navodno činilo pet klanova, od kojih je najveći deo bio u rukama DB-a. I sam Kertes je u istrazi rekao da se od pomenutih 508 miliona maraka najvećim delom finansirao DB, što je bila naredba vrha tadašnje vlasti. Inače, Milošević je na samom početku istrage uhapšen, 1. aprila, i saslušan u Centralnom zatvoru, gde je negirao sve što mu se stavljalo na teret. U međuvremenu, isporučen je Hagu, a istraga je nekoliko puta proširena za nove zloupotrebe. Milošević je u Hagu, u dva navrata, odbio da da iskaz istražnim sudijama iz Srbije. Posle saslušanja predloženih svedoka istražni sudija je naložio finansijsko veštačenje, koje je završeno tek 18. aprila prošle godine. Veštačene su sve transakcije novca Carine na Kipar, kao i izveštaji Odseka za borbu protiv organizovanog kriminala u Luksemburgu, ali istragom nisu razotkriveni privatni računi u oko 50 zemalja gde je, kako se sumnja, novac sa Kipra sakrivan. Pretpostavlja se da je na taj način "isparilo" oko četiri milijarde dolara, dok je ostatak od oko sedam milijardi potrošen tokom sankcija našoj zemlji. Novac je, prema nezvaničnim procenama, trošen za naftu, lekove, vojnu opremu i isplatu plata i penzija državnim činovnicima. Ilegalne nabavke kojima se ekonomija zemlje održavala u životu, ostvarivane su preko osam kiparskih of-šor kompanija Beogradske banke, čiji je direktor bila Borka Vučić. U krivičnoj prijavi MUP-a Srbije iz marta 2001, navodi se da je 38 miliona maraka nestalo sa računa of - šor kompanije "BB Kobu", koju je 1989. na Kipru osnovala Beogradska banka. Borka Vučić nikada nije odgovarala za taj novac, ali se pod istragom našao Marković, koji je bio osumnjičen da je deo novca sa Kipra potrošen na opravku njegovog čamca, ukotvljenog u marini DB-a.

Ana Dimitrovska