"Hraniteljstvo za decu Beograda", projekat koji je Gradski centar za socijalni rad pokrenuo sredinom januara, prezentovan je juče uz pomoć Odbora za socijalnu politiku opštine Voždovac. Ciljna grupa ovog projekta su deca i mladi bez adekvatnog roditeljskog staranja kojih je na teritoriji Beograda oko 1.700. U ovom trenutku, i pored procene da je za većinu najbolje rešenje smeštaj u hraniteljsku porodicu, njih 600 još se nalazi u institucijama gde kolektivni smeštaj može negativno uticati na njihov razvoj.

Osnovni cilj prezentacije, prema rečima Dragane Nedeljković iz odeljenja za analitiku Centra za socijalni rad, je taj da se kroz intenziviranje kampanje na lokalnom nivou što više Beograđana uključi u ovaj projekat.

		DRŽAVA POMAŽE HRANITELJE Hraniteljstvo je preuzimanje brige, uz finansijsku podršku države, o detetu koje nema roditelje ili iz nekih drugih razloga ne može da živi u svojoj porodici. Naknada za hraniteljstvo dobija se iz budžeta Republike Srbije, a njen mesečni iznos isplaćen u decembru 2006. bio je 18.573 dinara, ako je u porodicu smešteno jedno dete, odnosno 15.780 dinara po detetu, ako je u porodicu smešteno dvoje ili više dece. Visina naknade svakog meseca se usklađuje sa troškovima života, a hraniteljima se uplaćuju doprinosi za penzijsko, invalidsko osiguranje, kao i za obavezno zdravstveno osiguranje. Oni, takođe, imaju pravo na ostvarivanje popusta na cenu komunalnih usluga i popust pri izgradnji i legalizaciji stambenih objekata.

- Naš cilj je da kroz manje skupove povežemo predstavnike lokalne samouprave, institucije i potencijalne hraniteljske porodice koje bi u svoj dom primile decu bez adekvatnog roditeljskog staranja na dan, vikend, praznik ili duži period. Opština Voždovac prva se priključila ovom projektu, a u narednom periodu naše aktivnosti će biti fokusirane na uže gradsko jezgro - rekla je Nedeljkovićeva.

Hraniteljstvo je prvenstveno neophodno mlađoj deci za koju je život u domu najnepovoljniji jer im je, zbog velikog broja dece, teško pružiti individualnu pažnju, ali i starijima kojima nedostaje porodično iskustvo. Ova deca različitog su etničkog, nacionalnog porekla, verske pripadnosti, kao i različitih potreba, u zavisnosti od uzrasta, razvoja i prethodnog životnog iskustva. Ipak, svi oni imaju zajedničku potrebu za ljubavlju, pažnjom i porodičnim okruženjem, istakli su u Centru za socijalni rad.

Hranitelji mogu postati pre svega oni koji su spremni da za dobrobit deteta sa njim dele sopstveni dom, pri čemu nije bitno da li žive sa porodicom, sami, i da li imaju ili nemaju dece. Takođe, nije neophodno da budu zaposleni ili određenog nivoa obrazovanja i zanimanja.

Ukoliko nisu krivično kažnjavani, lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti, zainteresovani mogu podneti zahtev Centru za socijalni rad u opštini u kojoj žive. Posle procene ispunjenosti ličnih i porodičnih uslova za adekvatnu brigu o detetu, kandidati za hranitelje prolaze pripremu i obuku za hraniteljstvo. Tokom ove edukacije, upoznaju se sa specifičnim problemima dece bez roditeljskog staranja, i na osnovu sopstvene procene spremnosti, donose odluku da li prihvataju ulogu hranitelja.

Postupak procene porodice zakonom je vremenski utvrđen i traje dva meseca, a posle donošenja rešenja o porodičnom smeštaju, dete u porodici može ostati do osamostaljivanja ili privremeno, do razrešenja krizne situacije u njegovoj porodici. Ipak, prva tri meseca radnici Centra učestalo obilaze mališane, dok se u kasnijem periodu ove posete obavljaju periodično.
U Gradskom centru za socijalni rad ističu da su od početka ovog projekta, koji će trajati deset meseci, primili oko 100 poziva zainteresovanih građana, a do kraja marta počeće edukacija prvih 15 potencijalnih hraniteljskih porodica.

T. Nikolić