Skoro da nema oblasti u našem društvu u kojoj nema naglašenih anomalija: korupcije, kriminala, afera, razbojništava, loše organizacije javnih službi i državnog aparata, mizernih plata, nezaposlenosti, ruinirane privrede, nenormalnog političkog života sa više od 400 partija i tako dalje.

Gde je tu demokratija kad svaki političar smatra da ima prava da, prema sopstvenim interesima ili interesima svoje partije, tumači Ustav. On opravdava svoje postupke suprotne Ustavu, jer "misli" da je tako bolje. Gde je tu demokratija ako partije kriju svoje sponzore za predizbornu kampanju, kad se zna da tajkuni ništa ne daju a da ne očekuju da im se za uloženi novac uzvrati? Najintrigantnija zagonetka je ko je finansirao gromoglasnu predizbornu kampanju liliputanske Liberalno-demokratske partije koja se zalaže da Šiptarima predamo Kosmet. Primera grubog izigravanja, pa i ismevanja demokratije kod nas ima na pretek.

Reč je o tipu demokratije kakvu nam je Zapad nametnuo, formalne demokratije koja se sastoji uglavnom samo iz principa, bez oslonca na život, praksu i realnost. Najgrublji primer falš demokratije je "demokratski" društveni sistem u Sjedinjenim Američkim Državama koje svoj tip tobožnje demokratije nameće celom svetu ognjem i mačem. Logično je postaviti pitanje: kako se mogu nazivati demokratskom zemljom Sjedinjene Američke Države koje već više od jednog stoleća otimaju po celom svetu tuđa prirodna dobra i energetske izvore, razaraju države, ne prezajući i od upotrebe vojne sile. Bušova administracija predviđa mogući napad na Kinu ne bi li je sprečila da se ekonomski razvija i time troši ogromne količine energije koje su Americi potrebne za njenu privredu. Kakve veze sa demokratijom ima takva politika SAD: sprečavati razvoj drugih zemalja radi interesa sopstvene privrede! A tek sve ovo što Amerika radi da nam otme Kosmet, kako se to može podvesti pod demokratskom praksom?

Srbija ima umnih, talentovanih naučnika, profesora ustavnog prava, politikologa, koji bi mogli da izgrade koncept istinske, narodne nacionalne formule demokratije koja ne bi ostala samo na papiru, već bila u istinskom interesu naroda, temelj moderne, prosperitetne i socijalno pravedne Srbije. Na brzinu donet Ustav Srbije uskoro će morati da se "renovira". To bi bila prilika da se u Ustav unese koncept istinske demokratije. Neka Zapad uživa u svojoj demokratiji. Sigurno je da bi društvene norme koje bi se kod nas izgradile na takvoj demokratiji prevazilazile norme Evropske unije.

Čedomir Cvetković, Beograd

Veliki umovi su rekli: "Nijedan ideal sveta ne vredi suze deteta" (Dostojevski), "Dete je mogućnost svih savršenstava" (Tartalja). Ove lepe misli demantuje stvarnost. I o tome valja nešto reći kako brinemo o deci.
Dete je velika radost i sreća. Ali, kad majka, zbog svog slabog psihičkog stanja, straha od moguće osude okoline ili zbog toga što nema da nahrani gladna dečja usta, odluči da ga ostavi, onda je to golema tuga. I nesreća za sve. Naročito za nas Srbe kojima preti bela kuga. Najlakše da svu krivicu prebacimo na te "majke". Mora država da reaguje. Ne bi trebalo samo konstatovati da je sve više ostavljenih beba. Prekjuče u vinogradu, juče u buretu, ispred komšijskih vrata, danas na smetlištu, potoku, železničkoj stanici, ispod mosta...

Zato se mora pomoći. Prvo, prevencijom. Nesavesne majke poslale su poruku zaposlenima u centrima za socijalni rad da bi trebalo više vremena da provode na terenu, u razgovorima sa trudnicama koje žive u teškim materijalnim uslovima, i uglavnom su nižeg obrazovanja, pa im je buduće roditeljstvo breme. Očita je potreba i za više materinskih domova širom Srbije. I za to se mora naći novac, jer država i prema tim majkama, ali i njihovim bebama, mora da se postavi kao roditelj.
I ne samo to: dečji dodatak treba da se isplaćuje na vreme i povećava prema stepenu siromaštva. Takođe, zaposlene majke, čim rode dete, obično nemaju šanse da se vrate na posao, jer je poslodavac primio drugu. Nevolje nastaju posle prvog deteta, kako onda "ohrabriti" majku da rodi drugo, treće.

Zato bi nova Skupština Srbije morala da se bavi i ovim problemima. I popravi zakone u korist dece i majki.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac

Briga proizvođača za interese potrošača u našoj zemlji je toliko retka da jedan takav primer zaslužuje da bude pohvaljen.

Pre tri godine kupio sam kotao na čvrsto gorivo proizvođača "Radijator - inženjering" iz Kraljeva. Desilo se da ukućani izgube račun, tehnička uputstva i garantni list, a time i prava po osnovu garantnog lista. Zbog problema sa korišćenjem kotla, nedavno sam pozvao šefa servisno-tehničke službe ovog preduzeća i gospodinu Nikoliću objasnio svoje probleme. U roku od pet dana on je poslao servisera iz Kraljeva u Niš, koji je izvršio određene intervencije na proizvodu i dao savete za korišćenje kotla, bez ikakve naknade, kao da sam imao garantni list.

U vreme kada veliki broj kupaca ne može da ostvari svoja prava ni uz garantni list, a tržišna inspekcija i od kupca koji imaju overen garantni list (sa unetim datumom kupovine) zahteva da obavezno ima i račun o kupovini (što je besmisleno, odnosno nepotrebno, ovakav primer poslovnosti i poštovanja kupca zaslužuje da bude zabeležen. Stoga, najlepše zahvaljujem preduzeću "Radijator - inženjering" iz Kraljeva i šefu Nikoliću.

Mr Milosav Milićević, Brzi Brod, Niš

Umiriše me, najzad, postupci javnih preduzeća. RTS svakodnevno podseća neplatiše da plate poreske obaveze za usluge koje ova kuća pruža građanima po pomenutom propisu, a koje su dosta velike. Ovu obavezu plaća samo milion obveznika. Pored ukazivanja na gledanost i kvalitet informisanja, naši upravljači u javnom servisu objaviše da oni neće da povećavaju cene usluga sa 300 na 386 dinara kako je to po propisu, već "ograničavaju" pretplatu na 350 dinara. Za one što plaćaju, to će biti više za 16,7 odsto (po propisu 28,7). Baš im hvala što su skromni, jer mnogi obveznici neće imati mogućnosti to da plaćaju. Nama platišama ulio je poverenje akademik Stipčević koji je rekao da samim činom utvrđivanja obaveze plaćanja TV pretplate sa strujom, stvar je ustavno postavljena i RTS postaje javni servis!

Hvala gradskom menadžeru Bojanu Stanojeviću što nas je lako ubedio da povećanje izdataka za komunalne usluge od 25 odsto do 50 ne predstavlja neko opterećenje porodičnih budžeta. Ova povećanja kao i ona za struju su evropska i treba da sledimo evropske trendove, a ne neke balkanske, demagoške. Za plate je neko drugi nadležan!

Tramvajski problemi su lične prirode, jer vozači voze bez vozačke dozvole, a radovi na Autokomandi će se završiti do ulaska naše zemlje u Evropu. Zašto smo nestrpljivi.
Iz mnoštva transparentnih izjava, izdvojio bih još jednu. Parlamentarna stranka DSVM saopštila je da je "stigao veći broj osoba sa Kosova, a sledi i novi talas čije je odredište Bačko Petrovo Selo. Takav proces je usmeren ka narušavanju etničke strukture. Energično osuđujemo novi pokušaj i očekujemo brzu i efikasnu reakciju nadležnih iz pokrajine i Republike da bi naseljavanje bilo sprečeno".

Razumeo bih da se Srbima zabranjuje naseljavanje u Mađarskoj, ali da Mađari zabranjuju naseljavanje Srba u srpsku Vojvodinu - nikako. Ti isti Mađari vrlo često dižu glas protesta kad su im ta ista evropski zagarantovana prava ugrožena. Kako se to odnose prema većinskom narodu? Gde su hitne reakcije vlasti i nevladinih organizacija? Umesto odgovora, čuje se gromoglasna tišina. So na ranu dosu šef Unmika Joaim Riker, koji požele srećan put Haradinaju u Hat sa željom da se vrati da izgrađuje Ahtisarijevo Kosovo bez Srba.

Dragiša Vešović, Beograd

Na prostoru bivše Jugoslavije imamo dva istovetna slučaja koja "međunarodna zajednica" tretira sasvim različito. Na prostoru Kosmeta i na prostoru Krajine stanovnici tih oblasti težili su otcepljenju od države u kojoj su se nalazili.

U slučaju Krajine Zapad je stao na stranu države Hrvatske koja je vojnim akcijama etnički očistila svoju teritoriju. Gledali smo slike izbeglica iz Krajine, kamenovanje i bombardovanje kolone prognanika. U slučaju Kosmeta Zapad je stao na stranu secesionista. Tu smo, takođe, bili u situaciji da vidimo slike kolona izbeglica.
Razlika je u kažnjavanju odgovornih za izbegličke kolone. Srbija je zbog odbrane svoje teritorije bombardovana. Celokupno državno rukovodstvo je u Hagu. Što je najvažnije, Albancima na Kosmetu je omogućeno stvaranje nove države. Srbija nije u mogućnosti da sudi otimačima svoje teritorije, već je prinuđena da sa njihovim vođama "razgovara".

Hrvatska nije bombardovana. Retko ko je u Hagu. Srbi iz Krajine mogu da imaju svoju državu samo u snovima. Svi koji su se nalazili u vojsci Krajine sada su u zatvorima Hrvatske, ako su bili dostupni. Oni koji su u Srbiji ne smeju da se vrate.
Hrvatska je etnički čista. Srbija je multietnička.

Ako je sve ovo OK onda ja nisam OK. Momčilo Perunović, Beograd

U nedavnim demonstracijama u Prištini ubijena su dva Šiptara i nekoliko je ranjeno. Osećaj odgovornosti je naterao šefovog šefa policije da zatraži ostavku dotičnog, a ovaj je, kao svaka odgovorna osoba, to i učinio. Samokritika i preispitivanje krivice su otišli čak i dalje, pa se traži ko je ispalio kobne gumene metke: Ukrajinci, Poljaci ili Rumuni? Oni se pravdaju i izvinjavaju, a ja se pitam ko je podneo ostavku i ko se pravdao i izvinjavao kada su pobijena srpska deca na kupanju i žeteoci na njivi? Ko je podneo ostavku i ko se pravdao i izvinjavao Srbima za mirno posmatranje martovskog progroma na Kosovu?

Ima još dosta činjenica koje dokazuju licemerje i dvostruke standarde prema Srbiji i Srbima, ne samo na Kosovu i Metohiji. Prisetimo se samo da NATO zvaničnici nisu dozvolili transport kiseonika iz Beograda u Banjaluku i zbog čega je umrlo 13 tek rođenih beba. Da li su gospoda iz NATO-a, vodeći se moralnim principima, utvrdili odgovornost za taj zločin? U Londonu su engleski policajci bez opomene ubili mladog Brazilca samo zato što je imao tamniju put. Da li je neko od engleskih zvaničnika bilo kako odgovarao za ovaj zločin?

I na kraju pitanje za naše političare: Zašto nam treba članstvo u organizaciji koja se ovako ponaša prema Srbiji? Na osnovu čega očekujemo da Rusija i Kina podrže teritorijalni integritet Srbije kada je cilj naših političara članstvo u NATO, što se kosi sa interesima Rusije i Kine?

LJubiša Spasojević, Novi Beograd