Posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, u kojoj se kaže da se u leto 1995. godine dogodio genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, a da je Srbija odgovorna jer nije nije učinila ništa da ga spreči, pojedine parlamentarne stranke u Srbiji, pripremaju svoje predloge deklaracije osude zločina.

Odmah posle izricanja presude predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Skupštinu Srbije da usvoji deklaraciju kojom će "nedvosmisleno osuditi zločin u Srebrenici".

Prvi pokušaj
Prethodni pokušaj donošenja deklaracije u Skupštini Srbije u leto 2005., povodom 10 godina od događaja u Srebrenici, propao je jer stranke nisu mogle da se dogovore oko njenog teksta. Tom prilikom održan je samo minut ćutanja za sve žrtve terorističkog napada u Londonu, žrtve u Srebrenici, Bratuncu i Skelanima.

		ŠORMAZ: DSS SE NE BAVI DEKLARACIJOM Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz kaže da ta stranka još nije pripremila tekst deklaracije o Srebrenici, ističući da se DSS o tome još pre nekoliko godina odredio, i dodao da "ne vidi potrebu da se svaki dan o tome izjašnjavaju." - Naš stav je jasan: svaki zločin je zločin, treba ga osuditi i kazniti one koji su ga počinili. Ali, isto tako, ne treba generalizovati, svoditi zločin na nivo država ili naroda, što je pokazala i presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu. U ovom trenutku ne znam da li će DSS ponuditi sopstveni tekst deklaracije ili će podržati zajedničku. To je politička odluka, koju donosi predsedništvo stranke. Da li se oni bave time ili onim što je u ovom trenutku važnije, a to su status Kosova i Metohije i formiranje nove vlade, zaista ne znam. Ipak, mislim da ne razmišljaju o donošenju deklaracije o Srebrenici, koju niko od nas i ne traži - kaže Šormaz. TODOROVIĆ: U SREBRENICI NIJE IZVRŠEN GENOCID Predsednik Izvršnog odbora SRS Dragan Todorović ističe da ta stranka ima "principijelan" stav o zločinima koji su se dogodili na prostoru bivše SFRJ: "Za zločine su odgovorni pojedinci i oni za to treba da odgovaraju". Todorović podseća da je SRS predala predlog rezolucije kojom se osuđuju svi zločini koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije, "od ubistava vojnika JNA u Sloveniji, pa do onih na Kosmetu, koji su usledili po ulasku NATO snaga 1999. godine". - Svaki zločin mora da se apostrofira, a odgovorni moraju da budu kažnjeni. Mi negiramo genocid u Srebrenici, jer tamo nije izvršen genocid. Niko nije ni osuđen za genocid u Srebrenici. Nažalost, postoje i pojedinci i stranke koje na svaki mogući način hoće da pripišu Srbima genocid, jer bi tako mogli da ukinu Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu. U Tribunalu niko nije osuđen za genocid, nema ni jedne presude za to, a general Krstić je osuđen za pomaganje u genocidu, što je potpuno suludo. Učinićemo sve što je u našoj moći da se utvrdi šta se dogodilo u Srebrenici. Srbiji se spočitava da nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, a zašto to niko ne pita UN, jer su tamo bile njihove trupe? Zašto ne optuže Holandiju, jer je tamo bio njihov bataljon, a ne vojske iz Srbije - kaže Todorović. DEKLARACIJA POSLANIKA IZ VOJVODINE U predloženoj rezoluciji o Srebrenici, između ostalog, navodi se da je odgovornost za ratne zločine i genocid pojedinačna, a ne kolektivna, ali se ocenjuje da krivičnu, političku i moralnu odgovornost "snose ne samo oni koji su klali, potezali obarač ili naredili ubijanje, nego svi oni koji su podstrekivali, odobravali, skrivali zločin ili neposredne izvršioce i nalogodavce". - Narodna skupština oseća najdublje saučešće sa porodicama srebreničkih i drugih žrtava masovnih ubistava u ratu u BiH i u drugim ratovima na prostoru nekadašnje SFRJ. - Narodna skupština osuđuje sve pokušaje relativizovanja zločina uključujući i one koji se pozivaju na, navodni, nacionalni interes. - Odnos prema Srebrenici određuje budućnost naše zemlje. Predstavnici Narodne skupštine odaće poštu srebreničkim žrtvama, a Narodna skupština će iz njihovog stradanja izvući trajnu pouku o pogubnim posledicama etnonacionalizma, ratnog huškaštva i slepog, nekritičkog "patriotizma". - Skupština će pokrenuti izmenu Krivičnog zakonika čijim odredbama treba zabraniti i sankcionisati svako ponašanje i aktivnosti koje na bilo koji način skrnave pomen na žrtve srebreničke tragedije.

Demokratska stranka je insistirala da se zločin nad Bošnjacima u Srebrenici istakne u prvi plan, a taj stav podržali su Srpski pokret obnove i Socijaldemokratska partija.
Predsednik Tadić je na desetogodišnjicu srebreničke tragedije prisustvovao komemoraciji u Potočarima i tom prilikom kazao da ono što "zločin u Srebrenici čini posebno teškim je činjenica da su ga izvršioci počinili u ime naroda".

Poslanička grupa "Vojvođanski poslanici", koju čine poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza vojvođanskih Mađara, predstavila je juče u Skupštini Srbije Deklaraciju o Srebrenici, u kojoj se navodi da "pokolj Bošnjaka, civila u Srebrenici nije jedan od ratnih zločina počinjenih na teritoriji bivše SFRJ, nego je, po svim saznanjima, najmasovniji ratni zločin učinjen u Evropi posle Drugog svetskog rata, presudom Međunarodnog suda pravde okarakterisan kao genocid".

Politički stav LSV
U tekstu predloga rezolucije ističe se da su "u pripremi, odobravanju ili sakrivanju zločina u Srebrenici" aktivno učestvovali i pojedinci na visokim funkcijama i u državnom aparatu u Srbiji i da jedino osudom zločina Narodna skupština i državni organi naše države "mogu da skinu odgovornost države Srbije za ovaj zločin". Poslanik LSV Aleksandar Marton istakao je da, iako Međunarodni sud pravde nije presudio da je državni vrh Srbije odgovoran za genocid u Srebrenici, to je politički stav njegove stranke.

- Niko ne može da nam kaže da nije postojala veza između tadašnjeg režima u Srbiji i Vojske Republike Srpske, jer je mnogo toga što se tamo dešavalo pripremano ili odobravano u Beogradu. Postojale su ideje da se jedan narod uništi ili smanji njegov broj. Mnogi političari iz Srbije i Republike Srpske to su javno govorili. Čitava pogranična područja BiH ka Srbiji opustošena su od 1992. do 1995. - kazao je Marton.
On je naglasio da "moramo da budemo svesni" da je zbog zločina koji su devedesetih godina počinjeni u naše ime, a naročito zbog onog u Srebrenici, "bačena velika ljaga na ovaj narod i zemlju i zato nas mnogi u svetu ne smatraju ozbiljnom državom i civilizovanim delom sveta". Marton je rekao da Srbija mora da učini veoma ozbiljne korake i usvoji deklaraciju kojim se osuđuje genocid u Srebrenici kako bismo kazali da "nismo bili deo paklene mašinerije koja je htela da uništi jedan narod, već civilizovani ljudi koji ne pristaju na zločin".

Traže nova istraživanja
Poslanik LSV Radovan Radovanović kazao je da postoji mogućnost da "Vojvođanski poslanici" zajedno sa poslanicima LDP predlože zajedničku deklaraciju o osudi genocida u Srebrenici, jer su njihovi predloženi nacrti slični.

- Još 2005. godine SVM i LSV su podnele deklaraciju o Srebrenici u Skupštini AP Vojvodine, koja nije naišla na razumevanje drugih poslanika. Ovaj predlog deklaracije inspirisan je prethodnom. Skupština Srbije bi trebalo da se prema srebreničkoj tragediji odnosi onako kako je u presudi i rečeno, a najmanje što svi mi možemo da učinimo je da osudimo ovo zlodelo. U našoj deklaraciji ponudili smo da osudimo sve zločine koji su se desili na zemaljskoj kugli, kao i one koji su se dogodili prilikom raspada SFRJ. Ne mislimo da, kao što to čine pojedine stranke u svojim predlozima deklaracija, teramo druge države da i one silu osude zločine, nego želimo da svojim primerom pokažemo kako to treba učiniti - rekao je Radovanović.
Poslanik SVM Laslo Varga založio se da se istraže i zločini koji su se desili "nakon uvođenja vojne uprave 1944. kada je stradalo više desetina Mađara i drugih građana bez bilo kakve presude". On je kazao da će poslanici ovog kluba zatražiti da se i o ovim zločinima izjasni Narodna skupština i da se "žrtvama pruži adekvatno obeštećenje".

Ekipa Glasa javnosti