PIROT - Na osnovu Zakona o rehabilitaciji donetog aprila
prošle godine, u Okružni sud u Pirotu u toku prošle i u prva dva meseca ove godine
stiglo je 20 zahteva za rehabilitaciju. Nijedan još nije procesuiran, a prva ročišta
se očekuju u martu. Od 13 zahteva podnetih prošle godine, devet je s područja
opštine Dimitrovgrad, tri iz pirotske i jedan iz belopalanačke opštine. Od sedam
pristiglih zahteva do kraja februara ove godine, šest je iz Dimitrovgrada i jedan
iz babušničke opštine. Sve ove zahteve rešavaće tročlano Veće Okružnog suda u
Pirotu na čijem je čelu istražni sudija ovog suda Branislav Lukić.
- Za
procesuiranje se pripremaju četiri zahteva, a za dva ročišta treba da se održe
u martu. Prvi od njih je zahtev za rehabilitaciju osuđenog, a sada pokojnog Radisava
Đorđevića iz Bele Palanke, koji je za vreme Drugog svetskog rata bio predsednik
ove opštine. Đorđević je presudom Okružnog suda u Pirotu iz 1947. godine osuđen
za krivično delo protiv naroda i države, za navodnu saradnju sa okupatorima i
za slanje lica na prinudni rad u Borski rudnik. On je prvostepenom presudom osuđen
na godinu dana strogog zatvora, ali je Vrhovni sud odluku preinačio na deset meseci.
Uz to, konfiskovana mu je imovina, a na godinu dana je izgubio i građanska prava.
Zahtev za rehabilitaciju podneli su njegovi potomci. Presuda u arhivi ovog suda
ne postoji, kao ni u u Istorijskom arhivu Pirota, kaže sudija Lukić.
Prema
njegovim rečima, drugi predmet je zahtev za rehabilitaciju Jovana Kamenovića,
zanatlije iz Pirota koji su podneli njegovi sinovi Milan i Vladimir. Kamenović
je presudom Okružnog suda u Pirotu iz 1951. godine osuđen za krivično delo špijunaže
na 14 godina strogog zatvora, dve godine gubitka građanskih prava, a konfiskovana
mu je i imovina. Ni ovaj predmet nije pronađen u arhivi Okružnog suda u Pirotu,
a nema ni drugih podataka u Istorijskom arhivu. On je za života pokušavao da obnovi
taj krivični postupak i ponovno ispitivanje svih svedoka. Tvrdio je da su svedoci
prvo lažno svedočili, a da je on dok je bio u istražnom zatvoru bio izložen i
fizičkoj torturi. I u ostalim zahtevima reč je o osobama koje su hapšena od 1947.
do 1959. godine. U nekim slučajevima ne postoje nikakve sudske ili administrativne
odluke o slanju na izdržavanje kazne. Uglavnom su sve te osobe zatvorsku kaznu
izdržavale na Golom otoku.
Sudija Lukić kaže da se preispituju presude,
a ako njih nema, onda se preispituje postupak prema određenom licu.
- Preispitujemo
da li je taj postupak vođen kako treba, da li je bilo povrede nekih prava, da
li je bilo mesta za izricanje kazne i da li je ona bila adekvatna. Među podnosiocima
zahteva ima živih osuđenika, mada dominiraju zahtevi potomaka pokojnika. Rad na
rešavanju ovih predmeta otežava i činjenica da nema dovoljno podataka. Mali je
broj onih koji su, uz zahtev, podneli i sudsku odluku. Sud je u obavezi da sve
podatke pribavi po službenoj dužnosti, ako ih ima. Obraćamo se Sudu, Arhivu, sadašnjoj
Bezbednosno-informativnoj agenciji, a za sve to je potrebno dosta vremena - kaže
sudija Lukić.
Tekst i foto: P. M. (Sina)
