BEOGRAD - Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je optužnicu protiv Mihalja Kertesa, bivšeg direktora Savezne uprave carina, Nikole Šainovića, bivšeg potpredsednika Savezne vlade, Jovana Zebića, bivšeg potpredsednika Savezne vlade, i Slobodana Miloševića, pokojnog predsednika Srbije i SRJ. Optužena vrhuška nekadašnje vlasti tereti se da su od 1994. do 5. oktobra 2000. zloupotrebom službenog položaja izneli na Kipar višemilionsku sumu novca iz budžeta SRJ. Sa računa tamošnjih banaka optuženi su finansirali Socijalističku partiju Srbije, funkcionere te stranke, ali su određene svote zadržavali za sebe. Postupak će se formalno-pravno voditi protiv Zebića i Kertesa jer je Milošević u međuvremenu preminuo, dok se Šainoviću sudi pred Tribunalom u Hagu.

Novac iznosili radnici Carine
Tužilaštvo nije preciziralo o kom iznosu je reč, osim da u pitanju američki dolari, nemačke marke i dinari. Prema saznanjima tužilaštva, novac su na Kipar iznosili radnici Uprave carina i Državne bezbednosti, čiji je načelnik bio Radomir Marković. NJegovo ime se ne nalazi na optužnici iako je protiv njega bila podneta krivična prijava, ali istraga do sada nije pokrenuta. U aferi sa iznošenjem državnog novca na Kipar u javnosti se često pominjalo i ime Borke Vučić, nekadašnjeg direktora Beogradske banke.

Istraga protiv Šainovića, Miloševića, Zebića i Kertesa započeta je još 2001. u Okružnom sudu u Beogradu, a sumnjičeni su da su oštetili državni budžet za oko 200 miliona nemačkih maraka, 800.000 dolara i 1,8 milijardi dinara, čime su uskratili prava svih građana koji primaju platu iz budžeta. Utvrđeno je da postoji sumnja da je Milošević u svojstvu predsednika Srbije i SRJ izvršio pomenuta krivična dela u nameri da sebi, odnosno određenom krugu osoba u tada vladajućoj SPS pribavi korist. Postupak, međutim, nije bio dovršen, a sredinom prošle godine Specijalno tužilaštvo preuzelo je predmet.

Posebno suđenje Šainoviću
Prema rečima advokata Zorana Jovanovića, branioca Nikole Šainovića, optužnica koja mu još nije uručena podignuta je na osnovu zahteva za pokretanjem istrage i finansijskog veštačenja. - Veštačenje je poslednja radnja koja je izvršena u istrazi. Šainović se tereti da je zloupotrebio službeni položaj tako što je drugom, odnosno SPS-u obezbedio imovinsku korist. Dakle, ne za sebe već da je od Kertesa, kao direktora Carine, primio novac za stranku u kojoj je bio visoki funkcioner - izjavio je Jovanović. S obzirom na to da Šainović odgovara i pred Haškim tribunalom, najverovatnije će se protiv njega voditi razdvojen postupak.

		LEGALIZOVANO IZRUČENJE Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je da je podizanje optužnice protiv Miloševića zbog iznošenja državnog novca na Kipar pokušaj da se legalizuje njegovo hapšenje i izručenje Haškom tribunalu. Dačić je podsetio da je Milošević izručen Hagu u martu 2001. godine i da je optužnica stara i da ne cilja na to da se bivši predsednik Srbije okrivi za ono za šta ga ta optužnica tereti već da opravda njegovo hapšenje.

Inače, Glas javnosti je u više navrata, i to u feljtonu i knjizi "Demokratska pljačka Srbije", objavio razrađenu taktiku funkcionera SPS-a, koji su od 1994. do kraja 2000. godine, prema proceni Haških istražitelja, izneli iz Srbije između četiri i 11 milijardi dolara. Naime, filijala Beogradske banke na Kipru, Beogradska banka DD COBU, kojom je rukovodila Borka Vučić, osnovala je osam paravan of-šor kompanija. Te kompanije, pravno-formalno, osnovala je advokatska kancelarija sadašnjeg predsednika Kipra Tasosa Papadopulosa, bliskog prijatelja Vučićeve i porodice Milošević. Te firme na čijim su se računima slivale milijarde dolara građana Srbije imale su otvorene račune u Sajprus Popular banci, sadašnjoj Laiki banci, koja odnedavno, na osnovu odobrenja Narodne banke, posluje i u Srbiji. Kuriozitet predstavlja to što su "kiparske" paravan kompanije u vlasništvu Srbije osnovane na imena fizičkih lica - Radmile Budišin i LJiljane Radenković, koje nikada nisu obaveštene da su de jure vlasnice srpskih milijardi.

Otkrili ih haški istražitelji
Celo finansijsko klupko otkrili su haški istražitelji i srpski biznismen sa Kipra Predrag Đorđević, čija je kompanija i sama oštećena prilikom finansijskih malverzacija bivšeg režima. Đorđević je posle 2000. godine, na ime sudske dokumentacije dobijene od kiparskih institucija, neposredno, preko Predraga Markovića, sadašnjeg predsednika parlamenta, upoznao o detaljima pljačke Srbije tadašnjeg guvernera NBJ Mlađana Dinkića, koji se nije obazirao. Zbog toga je Đorđević, posle višegodišnje samostalne istrage, podneo i krivičnu prijavu protiv Mlađana Dinkića i sedam funkcionera stranke G17 plus.

A. D. - G. J.