U našim medijima se poslednjih dana neopravdano i opasno zanemaruje mogućnost na koju pojedini domaći analitičari već izvesno vreme uporno ukazuju, a to je da Kosovo jednostrano proglasi nezavisnost i da se status na taj način reši bilateralnim priznanjima pojedinih zemalja. To je scenario koji svakako sledi pre jeseni, i s tim treba biti načisto. Izjave o tome da će Savet bezbednosti odbaciti Ahtisarijev predlog, a posebno najave članova pregovaračkog tima da "tek sad počinju pregovori" jesu nekorektne prema domaćoj javnosti.

Pregovarački tim je radio na fonu jedne politike koja se pokazala neuspešnom, i rezultat pregovora je taj da je pregovarački tim izgubio i pokazao se nedoraslim tom zadatku. Sada to treba priznati i pogledati šta se može učiniti u "12 i 5", a šta nije učinjeno svih ovih meseci.

Status Kosova rešiće se bilateralnim odgovorima zemalja na jednostrano proglašenje nezavisnosti. To je najavio i Agim Čeku, a pre nekoliko dana i savetnik premijera Kosova Azem Vlasi. To je stvarnost. Ti bilateralni odgovori su se mogli sprečavati samo aktivnom diplomatijom. Diplomatija nije kada predsednik i premijer sa pregovaračkim timom putuju i ponavljaju kako je "nezavisnost neprihvatljiva", nego je diplomatija rad stručnih diplomata prema konkretnim zemljama sa raznolikim argumentima, od ekonomskih do bezbednosnih.

Predsednik Tadić je u vreme pregovora o Kosovu, u istorijskom trenutku gubitka teritorije, svojevoljno i nezakonito blokirao odlazak sedam srpskih ambasadora u neke od najvažnijih zemalja, članica Saveta bezbednosti i Kontakt grupe, a priča o nekakvoj diplomatiji. Čak ni sada, posle neuspeha pregovora sa Ahtisarijem, on još nije potpisao akreditivna pisma za Stanimira Vukićevića za Moskvu i za ostale ambasadore za evropske zemlje. Te zemlje, u koje Tadić nije poslao ambasadore, sutra će priznati nezavisno Kosovo na bilateralnoj osnovi. Tada će Tadić biti odgovoran za svoju "diplomatiju" na koju se stalno poziva, a u stvari sprovodi antidiplomatiju i blokira sopstvenu državu u trenutku istorijskih iskušenja.

Nije Ahtisari kriv za naš poraz ako trener ceo nacionalni tim stavi na klupu i izađe sam da igra igru koju ne zna niti je za nju pripremljen.

Mr Miljko Gaćević, Smederevo

Naslov nove serije na RTS1 stiže taman na vreme da pod njega mogu da se smeste svi aktuelni događaji u Srbiji. U nevolji šta odabrati kao dobar primer, opredeljujem se za onaj koji me je poslednjih dana najviše povredio i koji najbolje odražava naše svakodnevne probleme. Povod je informacija koja me je u početku razveselila: Neki profesor u Velikoj Britaniji bavio se ostrvskom genetikom i zaključio da između Engleza, Škota i Iraca nema razlika u sadržini DNK. Kako bi bilo veselo da neko to sprovede među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima? Da li bi aktuelne religije onda preuzele više odgovornosti?

Veselje je splasnulo kada sam, u okviru internetskih debata NJujork tajmsa, naleteo na temu: Srbi na ispitu moralnosti. Neki profesor Švarc je, na Univerzitetu Kentaki u SAD, otkazao svoje predavanje o nacionalnom moralu, jer su najavu predavanja organizatori ukrasili blogom da središnje mesto ima moralnost Srba. Čovek je pošteno smatrao da dve rečenice u njegovom predavanju od 20 stranica ne mogu da budu posebno istaknute i da on, zapravo, Srbiju i Srbe ne poznaje. Kao i kod svakog internetskog foruma, reakcije su bile masovne. Za i protiv. U trenutku kad sam na tu temu nabasao, već je bilo zabeleženo skoro 23.000 reakcija!

Čitajući te reakcije naleteo sam na jednu koja me je još više užasnula. Jedan od učesnika se pozvao na sajt NJus Skotsmena gde je navedeno da je neki profesor Lin obavio intelektualna testiranja u evropskim razmerama. Na začelju tabele su Francuzi, Rumuni, Bugari, Grci i Srbi. Srbi imaju ILJ 89.
LJudi koje u svetu poznajem ne znaju, a žele da saznaju, šta se kod nas dogodilo. I ne shvataju šta im govorim, jer su prethodno informisani od onih koji, radi svojih opravdanja, sve svoje odgovornosti svaljuju na Srbe. Govorim im kroz druge primere, objašnjavam zašto se sad kolju Šiiti i Suniti, raspredam o Jasenovcu, Srebrenici, Kravici, pominjem sve periode u kojima su balkanski narodi imali svoje istorijski uspešne periode, tako da bi nam danas bilo malo tri Balkana da se podelimo.

Ovde stranke vode "političku borbu" kao da nije u pitanju nešto mnogo veće, "demokrate" se glože međusobno kao da je demokratija stanje a ne proces, odnose se prema onima koji to "formalno" nisu na način koji sa demokratijom nema nikakve veze. Zbog svega toga, uništavamo Beogradski univerzitet i njegovih 170 godina postojanja, kao da je baš zbog njega donesena Bolonjska deklaracija, a ne zbog brojnih univerziteta u nastajanju. Zbog svega toga dovodimo u pitanje stručnost i sposobnost naših lekara i inženjera, kao da su po ovoj lepoj bivšoj zemlji sve gradili patuljci noću kad svi spavamo.
Dragi prijatelji Glasa čitalaca, ne mislite li da je Radoš Bajić stigao na vreme sa TV serijalom "Selo gori, a baba se češlja"? Naše "selo" gori, a naše "babe" koje su se dokopale informativne pozornice se "češljaju".

Radmilo Anđelković, Beograd

Ovih dana našu zemlju je zapljusnuo dugo znani i odavno prisutan "šumadijski grip", a ime je dobio po Kragujevcu, centru Šumadije zato što je u tom mestu prvi put javno obelodanjeno njegovo postojanje, a njegova specifičnost se ogleda i u tome što grip nisu otkrili medicinski radnici, već radnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Naša javnost je bila upoznata sa nekoliko lokaliteta gde je vladao i vlada "šumadijski grip": na primer na carini, na drumu, u zdravstvenim ustanovama, školama, sudovima kao i u tužilaštvu. Najveći broj obolelih od ovog zaraznog virusa nikad neće biti otkriven zbog toga što ovo društvo nema ni volje ni mogućnosti da se bavi lečenjem obolelih, a često i oni koji bi trebalo da budu lekari i oni su zaraženi virusom, ali ih je teško prepoznati.

Za razliku od drugih vrsta gripa, od "šumadijskog" najteže oboleva društvo. S obzirom na korisnost sertifikata koji su stečeni u centrima zaraze, znatan broj naših građana traži mogućnost da stekne, a kasnije unovči, sertifikat koji je dobijen u zaraženim centrima. Sa zaraženim sertifikatima - diplomama, njihovi vlasnici se zapošljavaju putem veza u državne ustanove, gde se najčešće ništa i ne radi, a kako je istakao jedan kustos užičkog muzeja, na platnom spisku muzeja nalazi se pet diplomiranih ekonomista, a bivši direktor Muzeja predložio je sebe za menadžera ove ustanove.

Možda je ova priča nekome smešna, ali ona pokazuje katastrofu jednog posrnulog društva.

Rajko Vasiljević, advokat, Užice

Godina je 1991. oko 11 sati uveče. Telefon zvoni, javim se i kao prepoznam glas svog brata iz drugog grada. Začuđen i obradovan, srdačno ga obasipam pitanjima. On jedva poneku reč tu i tamo promuca. Ne može da dođe do reči od mene. U neko doba se setim da i njega pustim da govori, ta on je i zvao.

Glas mu je čudan, a i akcenat. Iznenada shvatim da to uopšte nije moj brat. Taj neko bi hteo da bude grub i uvredljiv. Ali mu je plan od početka razbijen. Taj neko zove sa Kosova, nasumice. Pa da, to je igra! Zoveš nekog Srbina i dok je zbunjen, ti ga izvređaš i prekineš vezu. Ali na ovo nije računao, i dok pokušava da povrati inicijativu, ja mu ne dam da nastavi sa uvredama. Kao da i jeste moj brat, pitam ga za zdravlje i zašto me je zvao ako nema šta pametno da kaže. I zašto želi da me uvredi kad se i ne poznajemo? Osećam njegovu zbunjenost i neprijatnost. Na kraju promuca: "Pa zato što si Srbin". Rekoh da ne verujem da je on sam to smislio i da ga je neko nagovorio, a da ja njemu želim sve najbolje i da razmisli da li je u redu vređati nekog koga i ne poznaješ. Sa druge strane ćutanje. Te mu rekoh "laku noć".

Posle razmišljam kako bi tekao razgovor da nisam pomislio da me brat zove i da nisam imao tu sekundu-dve da promislim da na uvredu ne odgovorim uvredom. Čisto eksperimenta radi.

Goran Živković, Beograd

Kada se ovih dana nastavi rasprava o sastavu nove vlade, predstavnici partija koje treba da budu poređane po rezultatima izbora, ponovo će početi mučnu raspravu, koja na sve lični samo ne na demokratske poteze tri stranke koje čine takozvani demokratski blok. Dve stranke - DSS i G17 plus, koje su postigle kudikamo lošije rezultate na januarskim izborima, čine sve da bi zadržale pozicije koje su imale u prošloj vladi, zaboravljajući da treba poštovati volju naroda, koji je glasao da Demokratska stranka ima njihovo najveće poverenje. Predsednik Srbije Boris Tadić je po ustavu prvo ponudio mandat radikalima, koji su odmah odbili ponudu. Druga ponuda je data DS-u, koja je prihvatila mandat, objavljujući da je njihov kandidat Božidar Đelić.

Sada nastaje muka, DSS i G17 plus, umesto da potvrde mandat dat DS-u od predsednika države, to negiraju, ponudom "šestog principa", kojim se negira izborna volja birača, pa se nudi dogovor, ko će da zauzme mesto premijera, a ko mesto predsednika Republike. Pored toga, oni zahtevaju da se njima da mandat premijera, koje bi ponovo preuzeo Vojislav Koštunica, kao i ministarstva "snage" - policije, pravde i finansija.

Treba očekivati da demokrate ponude kontra predlog DSS i G17 plus, da im predaju kandidaturu za predsednika Republike, na predstojećim predsedničkim izborima, gde bi njihov kandidat Vojislav Koštunica, ukrstio koplja sa Tomom Nikolićem, Vlade Divcem, Jožefom Kasom i Šećerovskim. Tako bi izbor opet bio volja naroda, ma kakav rezultat izbora bio. No, takav predlog je za gore pomenute stranke suviše rizičan, jer bolje vrabac u ruci (premijer), nego golub na grani (predsednik).

Ova politička tragikomedija podseća me na anegdotu: ženi otac sina, ali mu ne dozvoljava da dovede svoju ljubav, nego mu dovodi devojku i kaže: "Izaberi sebi ženu".

Bruno Zgaga, Bela Crkva

Vaša novinarka Brankica Ristić obavila je razgovor sa Titovim ljubimcem Azemom Vlasijem. On je rekao šta je rekao, ali smo ostali uskraćeni na odgovor na pitanje koji to dokument UN dozvoljava da nacionalna manjina može da na tuđoj teritoriji stvara svoju državu, što Albanci pokušavaju. Novinarka je trebalo i da ga podseti na turski popis oblasti Brankovića iz 1455. godine, koji na sadašnjoj teritoriji Kosova i Metohije pominje 646 srpskih naselja, pa samim tim nisu tačne tvrdnje da su Albanci starosedeoci Kosmeta, a Srbi došljaci.

Dragomir Đorović, Obrenovac