GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Borba za fotelje iznad volje naroda

U vremenu kada se Srbija nalazi pred mnogim iskušenjima, a pre svega rešenjem statusa Kosova i Metohije, iako je prošlo mesec i po dana od parlamentarnih izbora, mi još nemamo novu vladu. Čelnici vodećih partija demokratskog bloka, opterećeni težnjom za političku dominaciju i borbom za vlast, još uvek se bave međusobnim ucenama, kao da se nalaze na pijaci, a ne pred narodom kome su odgovorni jer ih je izabrao.

Srbiju ucenjuju razni moćnici kojima naše nedefinisano stanje daje tlo za rovarenje i dalje rasturanje države. Glavna prepreka su još uvek neusaglašeni stavovi DS-a i DSS-a. O programu su se, makar formalno, dogovorili, ali o fotelje se još vodi rovovska borba. Takav odnos se potvrdio i učešćem predstavnika i kandidata DS-a za premijera Božidara Đelića u emisiji "Poligraf" 7. marta. Pozivajući se na nekadašnje nagodbe stranaka, Đelić se bezbroj puta pozvao i na volju birača koji su im dali poverenje. Ali je istovremeno zaboravio da spomene i volju birača SRS-a koji su dobili najveći broj glasova.

Đelić se na političku scenu pojavio kada se ovaj narod, predvođen DS i DSS, izborio i Srbiju doveo na demokratske puteve. Ipak, trebalo bi da zna da je tada, baš voljom naroda, kao i podrškom iz sveta koji je očekivao te promene, kao najstabilnija i nekompromitovana ličnost, nedvosmisleno istaknut Vojislav Koštunica. On je otvorio vrata Srbiji u svet i sredio haos nasleđen od dotadašnjeg režima. Nezaboravan je i doprinos pokojnog Zorana Đinđića, posle kojeg DS još uvek nije iznedrio dostojnog mu naslednika.

Prethodna vlada u trogodišnjeg mandatu je započela mnoga pitanja. Neka je i rešila, ali posebna stabilnost u "borbi" sa stranim moćnicima ostvarena je taktikom i sistematskom borbom Koštunice. Takva upornost i strategija počela je da smeta moćnicima koji žele dalje rastakanje Srbije i slabljenje srpstva u celini.

Sada i oni koji su pre sedam godina Koštunicu istakli kao najpovoljniju ličnost za srpskog lidera, priželjkuju i zakulisno rade da se on pomeri. S gledišta prosečnog građanina i oni koji se njima u tome pridružuju podležu podozrivosti. Od prvih dana kada je DOS preuzeo poziciju i vođenje Srbije u delu kadrovske politike izneverio je srpski narod.

Osnov obećanja je bio da se kada osvoje vlast neće kadrovska politika voditi po političkoj i partijskoj liniji, već po osnovu stručnosti i sposobnosti. Na tom obećanju pale su sve partije. Sve je ispolitizovano, od vrha države do mesne zajednice, uključujući, rukovodeća mesta u privredi i učešća u upravnim odborima. Ako se i sada, kod formiranja nove vlade nastavi ista praksa, onda nemojmo da tražimo krivicu izvan, nas već u nama samima.

Ko se pokazao kao dobar strateg treba ga podržati i omogućiti mu da nastavi započeto. One koji u tom timu nisu postigli rezultate treba zameniti. Koncentracija vlasti samo u jednoj partiji ne može da da rezultate koji Srbiji trebaju.

Ivan Koprivica, Beograd


Izjave na štetu države

"Ptice i ptići" u jatu vraćaju se iz "toplih" krajeva jer im sada i naša klima odgovara. Smatraju da je u našoj zemlji raj. Mogu da cvrkuću, da polete i da se spuste gde žele. Neki naši političari ponašaju se onako i onoliko kako i koliko im se dozvoli. Poznati su po svojoj retorici, često je zloupotrebljavaju. Retorika je plemenita nauka i to ne zaslužuje.

Citiraću nekoliko bisera naših glavodržitelja: Srbija bi trebalo da prva prizna nezavisnost Kosova nakon sto godina pogrešne politike. Srbija ne odlučuje o Kosovu, već Savet bezbednosti. Sramota je što Srbija nije proglašena krivom za genocid. Rezolucija u Skupštini Srbije ne znači ništa. Nema razloga da se ne veruje Karli del Ponte. Nema masovnih grobnica na Kosovu, kao u Srbiji. Oni šalju primitivne poruke iz domena primitivnog političkog folklora.

Ta vrsta protesta je deo balkanskog političkog primitivizma. Svi oni koji žele da dokažu nevinost treba da se brane pred Haškim tribunalom. Niko ne treba likuje, posle presude u Hagu. Mi smo prva zemlja koja je izvršila genocid. Ako se u Srbiji ne usvoji rezolucija o Srebrenici, ona će biti suočena sa mnogim posledicama.

Da li su gore navedene izjave uperene protiv Srbije? Jesu. Da li u pojedinim izjavama koje su navedene, a i mnogih koje nisu postoje i elementi krivičnih dela? Neka o tome progovore nadležni.

Navedena zla domaćeg je na pretek, ali se pojavi novo zlo iz bratske Crne Gore: "Plaćanje ratne oštete bilo bi poučno za Srbiju". "Ne možemo reći da je Srbija imala fašizam, ali je imala opasne fašističke poglede". "Ni Bljesak ni Oluja ne mogu izbeći atribut surovosti nad srpskim narodom, ali treba dodati, da ona nosi težinu osvete za Vukovar". I da za zaključak citiram Monteskjea: "Nema gore tiranije od one koja se sprovodi u senci zakona i pod vidom pravde".

Srboljub Ćapić, Apatin


Da li je 10. mart slučajno izabran za pregovore u Beču

Malo se ko seća da je 10. marta 1945. godine "humana" Amerika u bezobzirnom osvetničkom bombardovanju Tokija ubila više od 100.000 japanske nejači - dece, žena i staraca, a broj ranjenih bio je višestruko veći. Ako se ovome dodaju civilne žrtve Hirošime, Nagasakija i jednog atomskog promašaja (atomska je bačena nasumice i tom prilikom stradalo je oko 50.000 ljudi) u tri vazdušna napada posredno ili neposredno stradalo je oko milion uglavnom japanske nejači.

Možda smo zaboravili njihovu "čestitku" za naš Vaskrs 1944. godine, kada su po Titovom naređenju ubili dva puta više Beograđana nego Nemci u 6. aprilskom bombardovanju. Najnovija bombardovanja Srbije se ne računaju.

Da li je 10. mart 2007. slučajno izabran za pregovore sa Šiptarskim separatistima - odnosno, teroristima, ili je to možda opomena šta bi nam se moglo dogoditi ako ne predamo stranoj državi veliki deo tradicionalno srpske teritorije. Razni zapadni emisari "ohrabruju" naše evropejce da predaju srpski narod i Kosovo i Metohiju na milost i nemilost proverenim zločincima, obećavajući im ulazak u EU.

Nažalost, naši političari nemaju ni znanja ni hrabrosti da učine odlučan korak. I jasno, a ne nemušto kažu ne. Zar je Milošević pod bombama uspeo da sklopi kakav-takav sporazum kojim mu međunarodna zajednica Rezolucijom 1244 garantovala suverenitet, pa čak i ograničeno vojno policijsko prisustvo na Kosovo i Metohiju. Dolaskom na vlast, naši evropejci su mislili samo na lične, ali ne i na državne interese. I tako nas doveli tu gde smo.

Dragan Hadžić, Jablanica


Kako se zove prvi čovek UN

O sudbini Srba, izgleda, odlučivaće jedan Korejac, pa bi trebalo njegovo ime i pravilno pisati i izgovarati. Iako se ime novog generalnog sekretara na engleskom piše Ban Ki-moon, u transkribovanoj verziji na srpskom bi trebalo da glasi Ban Đi-mun, kako se ispravno izgovara njegovo puno ime. Zapravo, Đi-mun je ime generalnog sekretara, a Ban prezime, s obzirom na to da Korejci uvek navode prvo prezime pa onda ime.

Slađana Vranješević, Beograd


Mladima treba posvetiti pažnju

Veoma me raduje što vi i vaš list postojite i uspešno opstajete, pored svih problema i nedaća sa kojima se naše društvo suočava. Kadri ste i odvažni pa "popu" kažete "pop", a "Bobu" - "Bob". To je ono što narod voli i ceni i ubeđen sam da ćete tako postići još bolje poslovanje i veći ugled kod građana.

U broju od 5. marta 2007. godine pozvali ste čitaoce na saradnju, što ide u prilog mojoj tvrdnji da ste zbilja najbolja informativna novina. Pa zaista, ko to još u ovo vreme nudi - niko!

Pišete o o narkomaniji, čitamo na hronici o zločinima koje čine mladi. Nemojmo proizvoditi oceubice, lopove, kriminalce, narkomane i slično. Nije to u našim genima. Borimo se za mladost koja će biti lepo vaspitana, koja neće ići stranputicom, koja će graditi bolju Srbiju. To je i najveća investicija svakog od nas, pa i države u celini.

Radovan Nenadović, Beograd


Glas je prvi pisao o krađi državnih para

Nisam primetio da ste se oglasili povodom emisije Insajder na B92 TV u vezi sa krađom državnog novca u vreme Miloševića, s obzirom na to da je vaš list o svemu tome detaljno i argumentovano pisao u okviru svog feljtona još pre dve godine.

U to vreme sam sa nevericom pratio ono što je u vašem feljtonu pisalo, a još više bio iznenađen kada vam se niko nije priključio u pokušaju da se barem deo tog ogromnog novca vrati. U to vreme sam se lično obratio upravo stanici B92 i pozvao ih da vam se priključe, pri čemu sam dobio iznenađujući odgovor kako su te priče u feljtonu Glasa javnosti samo "prepucavanje" između g. Dinkića i g. Rodića, u koji oni ne žele da ulaze.

O ovome mogu posvedočiti ukoliko vam to bude potrebno, a voleo bih da i vi javno upitate B92 zbog čega emisiju Insajder sa ovom temom emituju sa dve godine zakašnjenja u odnosu na vas.

Branislav Tomić, Beograd


Prijateljstvo - put humanizma

Prepoznajemo ga kao put humanizma i renesanse. Sada bi ga nazvali - težnja ka spasonosnim, duševnim, duhovnim i materijalnim vrednostima. Težnja uključuje u sebe akciju i zato je pomoć, na svaki način, preko sredstava informisanja do poruka prijateljstva i fizičke pomoći deci u logorima, danas, na pragu 21. veka, u takozvanim enklavama na Kosovu i Metohiji i deci u Srbiji, na ivici gladovanja veoma važna. Pomoć je moguća i organizovanjem književnih i sličnih tribina, izložbi, koncerata, performansa...

Naš put nema radikalsku ili demokratsku političku opciju. Ili ima obe istovremeno. On predstavlja put života i zato uzori mogu da budu ljudi koji su u svojim sferama predstavljali vid prosvetiteljstva, podrazumevajući spasonosnu umetničku viziju i njene nosioce.

Pored njih, kojima pripadamo, na naučnom, političkom planu navodimo poznate: Nikola Tesla, Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Ivo od Semberije, Zoran Đinđić, Milutin Milanković, Božo Knežević, Petar 1 Karađorđević... zatim Džon Kenedi, Martin Luter, Mahatma Gandi, Ulof Palme, Vili Brant, majka Tereza, patrijarh Pavle...). Stoga je neophodno prijateljstvo.

Ono se bori za neophodnu javnost i istinitost medija. Prijateljstvo je skidanje odgovornosti sa jednog evropskog naroda izolovanog omrazom i žicama. Prijateljstvo - sabornost ili solidarnost svesti i savesti Srbije.

Slobodan Čvorović,
Udruženje "Sveti arhangeli - zemlja koja uči da voli"