U ime naroda tražim da nam Časni sud skine pečat državnog neprijatelja koji na leđima nosimo pune 62 godine. Moj deda Dragoljub i moj otac Milutin su iz pohlepe oklevetani, a osuđeni iz ideoloških razloga.

Oni nikada nisu počinili nikakvo zlo delo nikome, nikada nisu pripadali ni ravnogorskom, ni partizanskom pokretu, nikada ni za koga nisu glasali, kao što cela naša porodica, danas, ne pripada nijednoj partiji - kazao je prošle nedelje na prvoj raspravi o rehabilitaciji pred sudskim većem Okružnog suda u Kruševcu najstariji član porodice Markovića, Dragoljub Marković, unuk Dragoljuba, a sin Milutina Markovića, koji su 1945. godine osuđeni na po 15 godina, a njihova imovina konfiskovana i data na korišćenje onima koji su ih "oljagali".

Sudskim većem predsedavala je sudija Vesna Dimitrijević. Pokazalo se da je komunistička vlast posle Drugog svetskog rata osudila najvećeg proizvođača vina u Kraljevini Jugoslaviji Dragoljuba Markovića i njegovog sina Milutina samo zato što je četnički pokretu u Župi imao jako uporište.

- Svedoka Miodraga Jovkovića, koji je zbog krađe odgovarao, pa oklevetao mog dedu Dragoljuba i oca Milutina, ubili su četnici iz straha da kao partizanski policajac ne pokolje pola sela Šljivova - kazao je na sudu Dragoljub Marković. Izjave su dali i njegova sestra Natalija i mlađi brat Branislav Marković, a saslušanju je prisustvovala šira porodica Markovića. Sudija Vesna Dimitrijević je kazala da će rešenje o rehabilitaciji uslediti veoma brzo, najkasnije do aprila, kada Dragoljub ide u Moskvu na operaciju.

- Teško sam posle 62 godine, od kako kao deca nosimo pečat državnih neprijatelja, dočekao današnji dan. Imao sam samo šest dana kada su me izbacili iz kolevke i odneli je, a bio sam potom prosvetni radnik deci tih istih roditelja koji su me izbacili iz kolevke.

- Onda sam, posle 50 godina, otkupio kadu u kojoj sam samo 30 puta bio okupan, a iz koje je deda i otac tog čoveka pojio krave, ovce i svinje. Svog oca Milutina Markovića video sam u trećoj godini života, kada je pušten sa izdržavanja kazne sa prinudnim radom u zatvoru u Nišu.

- Video sam ga kako prima pakete za sve zatvorenike, ali mi nisu dali da dođem do njega. Dedu Dragoljuba Markovića video sam u svojoj osmoj godini života kada je, odlukom Politbiroa KPJ, a po zahtevu Dobrice Ćosića, oslobođen daljeg izdržavanja kazne i prinudnog rada, kada je dobio oslobađajuću presudu sa obavezom da 160 vagona sirćetnog vina, koje je izvezeno u Italiju i Nemačku, pokuša da preradi - priča Branislav Marković.

Njegov pradeda je imao prvu protokolisanu radnju u Kneževini Obrenovića, i izvozio je vino za Francusku. Deda Dragoljub je nosilac Albanske spomenice i svih odlikovanja Kraljevine Jugoslavije. Njegova celokupna imovina je konfiskovana. Na dan konfiskacije dedi Dragoljubu i ocu Milutinu oduzeto je 570 vagona vina, 170 vagona rakije i 35 vagona drugih pića, koje nikada nije naplaćeno.

- Prve komšije su, iz zavisti i pohlepe, lažno svedočili protiv moga dede i oca da su navodno služili okupatoru. Oni su se i dočepali celokupne njihove imovine. Skupština opštine Aleksandrovac donela je odluku da, do donošenja Zakona o povraćaju oduzete imovine, mogu da koristim kuću u kojoj sam rođen - kaže Branislav Marković i čeka u aprilu da sa njihove porodice bude skinut ružan i nezaslužen beleg.

Tekst i foto: R. Barjaktarević