Uprkos polemikama u delu stručne javnosti o mestu gde počiva despot Stefan Lazarević (1378-1427), sin kneza Lazara i kneginje Milice, Sinod Srpske pravoslavne crkve se o tome, izvesno je, neće izjašnjavati. Kako je Tanjugu rečeno u Eparhiji požarevačko-braničevskoj, Sinod SPC obavešten je o arheološkim nalazištima u manastiru Manasija, kao što je bio obavešten i o onima iz 1977. godine u manastiru Koporin. U Eparhiji objašnjavaju da su sve srpske crkve i manastiri za SPC podjednake svetinje i da bi stav crkve o arheološkim nalazištima uneo nepotrebnu pometnju među vernicima.

- Arheološka istraživanja, obavljena u okviru projekta starog 20 godina o rekonstrukciji manastira Manasija (Resava), rezultirala su otkrićem zemnih ostataka despota Stefana Lazarevića - kaže rukovodilac tih istraživanja arheolog Marin Brmbolić. Skelet despota Stefana, pronađen je u naosu manastirske crkve Svete Trojica, na mestu gde se sahranjuju ktitori.

Manasija

- Na takvom mestu je sahranjen Stefan Nemanja u Mileševi, kralj Milutin u Banjskoj - objašnjava Brmbolić.

Skelet u izuzetno dobrom stanju nađen je u grobnici podno južnog zida u jugozapadnom uglu.
- Pronađen je sa glavom odvojenom od tela, ali se zna da je grob bio poharan neposredno nakon sahrane. Nalazište je potvrdio multidisciplinarni tim sastavljen od arheologa, antropologa, arhitekata i genetičara i ja sam na tome insistirao imajući u vidu verovanje da je despot Stefan sahranjen u manastiru Koporin - kaže Brmbolić, koji je rukovodio i iskopavanjima u Koporinu.

On je podsetio da je istraživanje u tom manastiru sprovedeno na poziv Zavoda za kulturu u Kragujevcu i da je tada pronađen skelet u grobnici koja se nalazi ispred despotove "predstave" sa velikašem u trenutku kada velikaš despotu predaje crkvu.

- Iako sam tada bio mlad arheolog, na pamet mi nije padalo da kažem da su to ostaci despota Stefana jer sam uvek verovao da je taj vladar sahranjen u Manasiji - veli Brmbolić. Prema njegovim rečima, pronalazak u Koporinu prihvatio je manastir u prisustvu vladike Hrizostoma, ali je sporno što taj nalaz nije naučno dokazan. Koporinski nalaz Brmbolić smatra značajnim za srpsku istoriju i arheologiju dopuštajući da se tamo, kako je rekao, nalazi ktitorska grobnica jednog od velikaša Stefana Lazarevića, ali ne i samog despota.

		KANONIZOVAN 1927. GODINE Despot Stefan Lazarević nije imao poroda, a o precima njegovog oca kneza Lazara malo se zna. Knežev otac je bio Pribac Hrebeljanović iz Prilepca kod Novog Brda i radio je kao sluga ili peharnik na dvoru cara Dušana. Despot Stefan je bio ratnik, vladar, diplomata, književnik, graditelj, a narod ga je, zbog njegove izuzetne visine, prozvao Stefan Visoki. Autor je mnogih književnih dela, a najpoznatije je "Slovo ljubve", u kome je, pored ostalog, zapisao: "... Uzljubite ljubav, mladići i devojke, za ljubav prikladni; ali pravo i nezazorno, da mladićstvo i devstvo ne povredite, kojim se priroda naša Božanskoj prisajedinjuje, da Božanstvo ne uznegoduje"... Srpska pravoslavna crkva kanonizovala ga je 1927. godine.

- Sramotno je dalje manipulisanje mestom sahrane jednog od najmarkantnijih srpskih državnika i vladara. Neko je tada pogrešio i treba tu grešku da prizna. Bio bih spreman da kažem da sam pogrešio i da mošti pronađene u Manasiji ne pripadaju despotu Stefanu ukoliko bi se dokazalo da on nije ktitor tog manastira.

- Na mesto sahrane despota Stefana ukazuju zapisi o njegovoj zapovesti da bude sahranjen u Manasiji, koju je i podigao kao svoju grobnu crkvu - ističe Brmbolić i dodaje da postoje i zapisi Lazarevićevog biografa i savremenika Konstantina Filozofa.

Nalaze u Manasiji definitivno potvrđuju uporedne DNK analize pronađenog skeleta sa moštima Stefanovog oca kneza Lazara koji se podudaraju 99,9 odsto. "Takav rezultat je i za svaki sud materijalna istina kada se dokazuje očinstvo", kaže arheolog. DNK analizu, u koju je Tanjug imao uvid, radio je forenzički genetičar Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Oliver Stojković.

- Analiza gena zemnih ostataka u Manasiji u potpunosti je uspela iz drugog puta. Prvi put uporedio sam gene iz leve butne kosti kneza Lazara i butne kosti pronađenog skeleta i tada su se poklopila samo tri gena sa verovatnoćom od 70 do 80 odsto da se radi o prvostepenim srodnicima - kaže Stojković.

Međutim, upravo na analizama DNK o prvevstepenom srodstvu, akademik profesor Srboljub Živanović zasniva svoju tvrdnju da mošti pronađene u Manasiji pripadaju, najverovatnije, drugom sinu kneza Lazara, Vuku, kome su Turci odsekli glavu 1410. godine. Prema Živanoviću, koji je i direktor Evropskog Instituta za proučavanja drevnih Slovena u Londonu, Vuk Lazarević je bio sahranjen u jednom lugu pored Plovdiva, ali je despot Stefan poslao svog izaslanika Aidina, koji je ostatke preneo u Srbiju, a sahranjeni su u Manasiji.

Zorica Nikčević