"O, da li je ljudski rod, zaslužio Nojev brod; ili je sve samo varka i ne postoji Nojeva barka", odjekuje malom tapaciranom prostorijom u kojoj su se okupili: Miša, Vicko, Nidža, Džindžer i Bora i navalili vrlo ozbiljno, "ko pravi", da uvežbavaju repertoar koji će da sviraju, a pojedini savim sigurno i da pevaju 10. marta na velikom koncertu u "Areni". Prava slika za rubriku "Verovali ili ne": najveća domaća rok grupa svih vremena "Riblja čorba" mora da proba.

Ovih dana u skrovitom mestu, čitaj adaptiranom podrumu u širem centru grada (adresa poznata redakciji), ove legende rokenrola svakodnevno vežbaju li vežbaju. I da čudo bude veće ova vremešna ekipa sa iskustvom od oko 28 godina "javnog" rada što koncertnog što studijskog, probama se raduje kao da spremaju prvi koncert u karijeri.

- Mi smo "Riblja čorba", zna se šta se od nas očekuje. Dobra svirka i da damo sve od sebe da ti ljudi budu srećni. I mi ćemo to i uraditi. Ne pravimo razliku između svirke u Belanovici, Beogradu, Njujorku i Torontu. To bi bilo nepoštovanje ljudi koji su to došli da slušaju i to mora tako da bude. Nema smisla drugačije - kaže Bora Đorđević i ističe da "Čorba" ima svoje okorele fanove koje ne sme da razočara.

- To su ljudi koji se za nas vezuju kao navijači za klubove. Oni neguju kult grupe. Imaju tetoviran znak "Čorbe", prave frizure u znaku one naše ribice i tako. A te ljude izneveriti, to bi bio zločin. Kao nešto otaljavati posao, sad ćemo mi da otezgarimo - malo sutra! Ima da se pokidamo. Mi smo još jedna mlada i perspektivna grupa i na to su ljudi od nas navikli - šali se Bora.

Probe traju već nekoliko dana. Krenuli su, kako kažu, parcijalno od novih pesama koje treba da zvuče tako dobro kao i one koja znaju i vrapci na granama.
- Sada smo obradili veći deo onoga što planiramo da sviramo u Areni, ali ćemo nastaviti da probamo svaki dan, sve do koncerta. Pored muzičkog, sve ovo ima još jedan cilj - da se stekne potrebna kondicija - pričaju članovi benda.

"Ti si jedina", "Bilo je žena"... ređa se pesma za pesmom. Elan na najvišem nivou, lica nasmejana, gitare praše, bubnjevi odvaljuju, organe rasturaju. Dok se vilice šire od uva do uva, rok jezikom rečeno: napalili se matorci na svirku ko tinejdžeri. Ne zna se kome bolje ide - bendu ili Bori, tek ko ih sa strane gleda stiče utisak da ljudi znaju šta rade, a s druge strane i da ih taj zajednički rad zadovoljava.

- E sad je dobro. Ti si sad na drugom kanalu, na drugom pojačalu - kaže Miša gledajući ka Vicku i Džindžeru i sledi nova pesma.

Nema nervoze, u vazduhu se samo oseća pozitivna energija koja potvrđuje da momci iz "Čorbe" i dok probaju rade posao koji vole.
- Čuli ste matore magarce kako vežbaju ko mala deca. I još uvek se raduju svirci. Mi još uživamo kad sviramo. Nijedna proba nam nije teška - veli Bora i počinje novi stih jedne po Borinim rečima - prave "plačipi... ste" pesme: A nekad, nekada bio sam ja; tvoje sve i svja, a meni si bila i ostala ti; sve od ljubavi...

O. S.