GLAS JAVNOSTI  
 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak 27. 2. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Srbija i dalje bez zakona o državnim simbolima i ordenima

Grb, zastava i himna u senci važnijih tema

Umesto zakona, Srbija ima preporuku parlamenta o korišćenju državnih simbola, a i dalje važi zakon o odlikovanjima bivše savezne države

BEOGRAD - Izgled i upotrebu državnih simbola - grba, zastave i himne Srbija treba da uredi zakonom najkasnije do kraja iduće godine. Ti simboli se sada koriste na osnovu preporuke koju je Skupština Srbije usvojila 17. avgusta 2004. godine i Ustava kojim je ozvaničeno da Srbija kao samostalna država ima grb, zastavu i himnu "Bože pravde".

- Postoji mogućnost da se Preporuka o korišćenju grba, zastave i himne pretvori u zakon - izjavio je Tanjugu Dragomir Acović, koji je kao predstavnik Heraldičkog društva Srbije učestvovao u svim fazama izmena simbola države.

Mnogima sporna kruna

On je rekao da bi predlog zakona trebalo da podnesu vlada, predsednik Republike ili poslanici, ali na dnevnom redu su mnogo hitnije teme kao što je formiranje vlade ili rešavanje kosovskog pitanja.
- U svakom slučaju, niko do sada nije obustavio preporuku parlamenta koja važi i važiće koliko je potrebno - kazao je Acović.

Acović je objasnio da "kruna u grbu Srbije, koju su mnogi želeli da ospore, nije znak monarhije, već je znak suvereniteta jer nad krunom postoji samo Bog" i ona je kao simbol poštovanja sopstvenih institucija prisutna i u grbovima Rusije, Bugarske, Gruzije, Mađarske i drugih država, a koje takođe nisu monarhije.

Porfira je po tradiciji, takođe, oznaka suvereniteta, dok hermelin nosi simboliku poteklu iz srednjovekovne tradicije u kojoj je hermelin, kao životinja koja pazi na svoju čistoću, korišćena kao simbol nekorumpirane vlasti koja samo takva zaslužuje da bude vlast.

- Zbog toga se vladari ogrću plaštom koji je spolja purpuran, ali postavljen hermelinom da bi vladara štitio od korupcije. I u grbu Srbije hermelinska postava plašta ima funkciju da naglasi čistotu i neokaljanost vlasti - naveo je Acović.

Dvoglavi orao u srpskom grbu je deo vizantijske tradicije i simbol je simfonije duhovnog i svetovnog, neba i zemlje, odnosno vere i crkve s jedne i carstva kao svetovne dimenzije s druge strane. U vreme Stefana Prvovenčanog bio je crveni orao na beloj pozadini, dok se u vreme cara Dušana pojavila inverzija boja, odnosno beli, srebrni orao na crvenoj pozadini i taj se grb pamti kao heraldički znak idealne srpske države.
- Kroz dvoglavog belog orla Srbi su sačuvali idealnu sliku obnovljenog srpskog carstva u vreme kada srpska država ne postoji - rekao je Acović.

Tokom vremena, pošto je i srpska crkva prihvatila taj grb kao deo svoje crkvene heraldike, grb je dobio značenje grba srpske nacije, grb svih Srba bez obzira na to gde žive, to je lični grb Srba.
- Sadašnji grb koji je prema važećoj Preporuci parlamenta simbol Srbije je oživljeni grb Srbije iz 1882. godine kojim su kroz krst i ocila, na istom štitu objedinjeni srpska nacija i država - precizirao je Acović.

Pitanje odlikovanja države Srbije takođe se samo pominje u Ustavu i nije zakonom definisano. Predlog za rešavanje tog pitanja po hitnom postupku bio je na dnevnom redu parlamenta 2004. godine i poslanici su ga odbili uz obrazloženje da je "napisan na arhaičnom jeziku", podsetio je Acović.

Jedini važeći zakon o ordenima u Srbiji je iz perioda kada je na vlasti bio Slobodan Milošević, koji ni u vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora, čiji je Srbija sukcesor, nije izričito stavljen van snage. Naglasivši da se po tom zakonu u Srbiji i dalje dodeljuju odlikovanja, Acović je podsetio na pokušaj Heraldičkog društva koje je 1993. godine uputilo memorandum predsednicima Republike, parlamenta i premijeru da se u Srbiji uvede jedan komplementarni zakon kako bi se Srbiji omogućilo da dodeljuje svoja priznanja i da kao i druge federalne jedinice ima komplementarni sistem odlikovanja.

- Napravili smo nacrt zakon o tim komplementarnim odlikovanjima i tačno predvideli koja su to specifična odlikovanja za zasluge u Srbiji - rekao je Acović. On je dodao da su tada predložili da se ponovo ustanovi orden takovskog krsta sa pet stepeni, koji je hronološki najstariji orden novijeg vremena kod nas i ustanovljen je na 50-godišnjicu Drugog srpskog ustanka.

Prema Acovićevim rečima, to bi bio orden nove srpske državnosti koji pri tom nema ni dinastički aspekt jer je nastao u vreme dinastije Obrenovića koja je nestala.

Savezno odličje

Imajući u vidu, kako je rekao, da je kao državni praznik usvojen 15. februar, praznik Sretenje, koji je "komemoracija Prvog srpskog ustanka i Karađorđevića, tako bismo iznivelisali dva po važnosti velika događaja".
- Ovaj predlog koji uključuje i Orden Karađorđeve zvezde sa četiri stepena ostao je samo na papiru, pa Srbija do danas ni kao samostalna država nema svoja odlikovanja - objasnio je Acović.

U hronologiji pokušaja da se izmeni sistem odlikovanja, on je pomenuo i Komisiju Savezne vlade formiranu 1995. godine čiji je član bio i ime Srpskog heraldičkog društva, a u čujem su radu učestvovali i predstavnici vlade, vojske, univerziteta i to i iz Srbije i iz Crne Gore. Ta komisija, koju sam napustio smatrajući je nedoslednom, usvojila je Zakon o odlikovanjima tek 1998. godine - rekao je on.

Prema važećim zakonima, jer Srbija u međuvremenu novi nije donela, na snazi su odlikovanja savezne države - Orden velike zvezde, Orden zastave, i dobijaju ih i dalje, na primer, svi ambasadori stranih država kada napuštaju dužnost.


vesti po rubrikama

^društvo i ekonomija

Posle hapšenja kragujevačkih profesora, preostali se trude da održe nastavu
Srbija i dalje bez zakona o državnim simbolima i ordenima
Sindikat zaposlenih u državnoj upravi i pravosuđu razočarani platama
Preprodavac kradenih automobila Saša Jovanović iz Donje Livadice glavni je osumnjičeni u aferi "Indeks"
Bankari naplaćuju debele provizije za transfer novca
Opštinski sud u Vrbasu odbio tužbu kombinata "Bečej"
Drakulić preti državi zbog ustupaka rumunskom "Kupromu"
Traži novac od pivare za prevoz supruge
Mile Jerković kupio senćansku "Poljoprivredu"