BEOGRAD - Izgled i upotrebu državnih simbola
- grba, zastave i himne Srbija treba da uredi zakonom najkasnije
do kraja iduće godine. Ti simboli se sada koriste na osnovu preporuke
koju je Skupština Srbije usvojila 17. avgusta 2004. godine i Ustava
kojim je ozvaničeno da Srbija kao samostalna država ima grb, zastavu
i himnu "Bože pravde".
- Postoji mogućnost da se Preporuka o korišćenju grba, zastave
i himne pretvori u zakon - izjavio je Tanjugu Dragomir Acović,
koji je kao predstavnik Heraldičkog društva Srbije učestvovao
u svim fazama izmena simbola države.
Mnogima sporna kruna
On je rekao da bi predlog zakona trebalo da podnesu vlada, predsednik
Republike ili poslanici, ali na dnevnom redu su mnogo hitnije
teme kao što je formiranje vlade ili rešavanje kosovskog pitanja.
- U svakom slučaju, niko do sada nije obustavio preporuku parlamenta
koja važi i važiće koliko je potrebno - kazao je Acović.
Acović je objasnio da "kruna u grbu Srbije, koju su mnogi
želeli da ospore, nije znak monarhije, već je znak suvereniteta
jer nad krunom postoji samo Bog" i ona je kao simbol poštovanja
sopstvenih institucija prisutna i u grbovima Rusije, Bugarske,
Gruzije, Mađarske i drugih država, a koje takođe nisu monarhije.
Porfira je po tradiciji, takođe, oznaka suvereniteta, dok hermelin
nosi simboliku poteklu iz srednjovekovne tradicije u kojoj je
hermelin, kao životinja koja pazi na svoju čistoću, korišćena
kao simbol nekorumpirane vlasti koja samo takva zaslužuje da bude
vlast.
- Zbog toga se vladari ogrću plaštom koji je spolja purpuran,
ali postavljen hermelinom da bi vladara štitio od korupcije. I
u grbu Srbije hermelinska postava plašta ima funkciju da naglasi
čistotu i neokaljanost vlasti - naveo je Acović.
Dvoglavi orao u srpskom grbu je deo vizantijske tradicije i simbol
je simfonije duhovnog i svetovnog, neba i zemlje, odnosno vere
i crkve s jedne i carstva kao svetovne dimenzije s druge strane.
U vreme Stefana Prvovenčanog bio je crveni orao na beloj pozadini,
dok se u vreme cara Dušana pojavila inverzija boja, odnosno beli,
srebrni orao na crvenoj pozadini i taj se grb pamti kao heraldički
znak idealne srpske države.
- Kroz dvoglavog belog orla Srbi su sačuvali idealnu sliku obnovljenog
srpskog carstva u vreme kada srpska država ne postoji - rekao
je Acović.
Tokom vremena, pošto je i srpska crkva prihvatila taj grb kao
deo svoje crkvene heraldike, grb je dobio značenje grba srpske
nacije, grb svih Srba bez obzira na to gde žive, to je lični grb
Srba.
- Sadašnji grb koji je prema važećoj Preporuci parlamenta simbol
Srbije je oživljeni grb Srbije iz 1882. godine kojim su kroz krst
i ocila, na istom štitu objedinjeni srpska nacija i država - precizirao
je Acović.
Pitanje odlikovanja države Srbije takođe se samo pominje u Ustavu
i nije zakonom definisano. Predlog za rešavanje tog pitanja po
hitnom postupku bio je na dnevnom redu parlamenta 2004. godine
i poslanici su ga odbili uz obrazloženje da je "napisan na
arhaičnom jeziku", podsetio je Acović.
Jedini važeći zakon o ordenima u Srbiji je iz perioda kada je
na vlasti bio Slobodan Milošević, koji ni u vreme državne zajednice
Srbija i Crna Gora, čiji je Srbija sukcesor, nije izričito stavljen
van snage. Naglasivši da se po tom zakonu u Srbiji i dalje dodeljuju
odlikovanja, Acović je podsetio na pokušaj Heraldičkog društva
koje je 1993. godine uputilo memorandum predsednicima Republike,
parlamenta i premijeru da se u Srbiji uvede jedan komplementarni
zakon kako bi se Srbiji omogućilo da dodeljuje svoja priznanja
i da kao i druge federalne jedinice ima komplementarni sistem
odlikovanja.
- Napravili smo nacrt zakon o tim komplementarnim odlikovanjima
i tačno predvideli koja su to specifična odlikovanja za zasluge
u Srbiji - rekao je Acović. On je dodao da su tada predložili
da se ponovo ustanovi orden takovskog krsta sa pet stepeni, koji
je hronološki najstariji orden novijeg vremena kod nas i ustanovljen
je na 50-godišnjicu Drugog srpskog ustanka.
Prema Acovićevim rečima, to bi bio orden nove srpske državnosti
koji pri tom nema ni dinastički aspekt jer je nastao u vreme dinastije
Obrenovića koja je nestala.
Savezno odličje
Imajući u vidu, kako je rekao, da je kao državni praznik usvojen
15. februar, praznik Sretenje, koji je "komemoracija Prvog
srpskog ustanka i Karađorđevića, tako bismo iznivelisali dva po
važnosti velika događaja".
- Ovaj predlog koji uključuje i Orden Karađorđeve zvezde sa četiri
stepena ostao je samo na papiru, pa Srbija do danas ni kao samostalna
država nema svoja odlikovanja - objasnio je Acović.
U hronologiji pokušaja da se izmeni sistem odlikovanja, on je
pomenuo i Komisiju Savezne vlade formiranu 1995. godine čiji je
član bio i ime Srpskog heraldičkog društva, a u čujem su radu
učestvovali i predstavnici vlade, vojske, univerziteta i to i
iz Srbije i iz Crne Gore. Ta komisija, koju sam napustio smatrajući
je nedoslednom, usvojila je Zakon o odlikovanjima tek 1998. godine
- rekao je on.
Prema važećim zakonima, jer Srbija u međuvremenu novi nije donela,
na snazi su odlikovanja savezne države - Orden velike zvezde,
Orden zastave, i dobijaju ih i dalje, na primer, svi ambasadori
stranih država kada napuštaju dužnost.
