Kosovo nije imalo status republike, već pokrajine u sastavu Srbije. Ne mogu se pravila sukcesije po automatizmu primenjivati na ovo pitanje, jedan je od argumenata srpskog tima. Albanci tražili od Beograda da izmiri ceo dug Kosova, a da kasnije traži pare od Prištine

Trećeg dana pregovora u Beču, srpska delegacija je odbila poziv Prištine da se ekonomska pitanja između Kosova i Srbije reše po principu sukcesije, između ostalog i zato što bi to podrazumevalo da Beograd podmiri ceo spoljni dug Kosova, a da svoje pare kasnije traži od Prištine. Albanski tim je do kraja rasprave odbijao da prihvati bilo koje rešenje sem sporazuma iz 2001. o sukscesiji bivše SFRJ.

- Ovde se ne radi o sukcesiji. Ta je tema rešena Badinterovom arbitražom kao pitanje odnosa republika bivše Jugoslavije. Kosovo nije imalo status republike, već pokrajine u sastavu Srbije. Ne mogu se pravila sukcesije po automatizmu primenjivati na ovo pitanje - argumentovao je član srpske delegacije Dejan Popović, ali je predstavnik albanske strane Skender Hiseni samo konstatovao da će Priština svakako započeti proces sukcesuje sa Srbijom.

Što se tiče dugova, Popović je objasnio stav srpske strane da dugove treba da snosi vlast koja ima pravo da na toj teritoriji ubire poreze i na čijoj se teritoriji nalazi krajnji korisnik. On je podsetio da je Civilna misija Ujedinjenih nacija sprovela svojevrsnu eksproprijaciju svojine koju su srpska javna preduzeća imala na Kosovu pre 1999. godine.
- Tražimo da se primene pravila iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ta pravila garantuju pravo na mirno uživanje imovine - rekao je Popović.

Predstavnici Prištine odbacili su i taj predlog, a Hiseni je čak pokušao da da argument.
- Srbija je integrisala deo te imovine na osnovu agresije nad Kosovom 1999. godine i narod Kosova se nikada nije složio sa tim niti je to prihvatio. Šta 2,5 miliona stanovnika Kosova poseduju, ukoliko sve pripada Beogradu - pitao je Hiseni i zaključio da "sva javna imovina pripada narodu Kosova".

Našem pregovaraču je ostalo još samo da pred novinarima izjavi da smo dali ubedljive argumente i da će se videti "kako će to da izgleda" pred Savetom bezbednosti. Zbog ovog pristupa, druga strana je optužila naše pregovarače da se "ne ponašaju kooperativno i konstruktivno, da iznose potpuno nov predlog rešenja statusa i nude sasvim nov aneks o pitanju ekonomije i imovine".

DNEVNI DUG ZA KOSMET JE 100.000 DOLARA Prema podacima Narodne banke Srbije, ukupan dug Kosova i Metohije 31. decembra 2006. godine bio je 1,182 milijarde dolara, od kojeg je u nekoliko proteklih godina otplaćeno oko 130 miliona dolara. Prema podacima državnog pregovaračkog tima za Kosmet, Srbija dnevno za inostrana dugovanja Kosova plaća oko 100.000 dolara.

NE POVLAČITI SE IZ PREGOVORA - Zbog interesa države i naroda, pregovarački tim Srbije u Beču treba da učestvuje u razgovorima u punom kapacitetu. Ako se povučemo sa pregovora, ne vidim kako ćemo insistirati na poštovanju međunarodnog prava - rekao je juče predsednik IO SPS-a Branko Ružić. On je upozorio na posledice priznavanja Kosova, istakao da, ako dođe do proglašenja nezavisnosti Kosova, Srbija treba da se brani svim pravnim sredstvima kojima bi se branila svaka suverena država kojoj se najavljuje otimanje dela teritorije. Ružić je najavio da će njegova stranka podržati protestni skup SNV Kosova ispred Ambasade SAD u Beogradu, 27. februara.

- Iz naše perspektive, nema problema sa ekonomskim delom paketa, ali treba da specifikujemo primenu nekih predloga kako bi oni bili jasniji i funkcionalniji u budućnosti - insistirao je Hiseni koji je, posle rasprave, izjavio novinarima da se kosovska delegacija slaže sa većim delom Ahtisarijevog predloga, ali da se sa delegacijom iz Srbije nije složila ni oko čega.

On je pokušao da medijima predstavi Prištinu kao konstruktivnu s obzirom na to da je njihov tim pristao da Kosovo preuzme deo međunarodnog duga, ali je dodao da će to biti rešeno u direktnim pregovorima sa Beogradom posle utvrđivanja statusa, kao što predviđa i Ahtisarijev predlog.

- Kosovo je uvek spremno da preuzme deo međunarodnog duga, ali tek kada taj dug bude tačno utvrđen. Dokumentacija o tome je talac u Beogradu. Na osnovu čega da platimo dug. Ako posle godinu dana ne bude rešeno pitanje međunarodnog duga, prihvatićemo da se to reši putem međunarodne arbitraže - rekao je Hiseni. Ovde treba podsetiti da Srbija, kako je predvideo Ahtisari, ne može da se žali na eventualnu odluku međunarodne arbitraže.

Član tima Beograda Marko Jakšić objasnio je juče ovo veliko poverenje koje Albanci pokazuju prema međunarodnoj zajednici.
- U Beču se dešava čudna stvar - mi napadamo taj dokument (Ahtisarijev plan), a Albanci ga brane, što znači da je zajednički pisan između Unoseka, odnosno onog Finca (Ahtisarija) i Albanaca. Ova runda pregovora je onakva kako smo i predvideli kada smo rekli kako postoji bojazan da igramo utakmicu u kojoj se unapred zna ko će biti pobednik - rekao je Jakšić, koji je juče bio u Beogradu.

Međutim, on je istakao da nije sve tako crno jer se rokovi za krajnje rešenje prolongiraju, "tako da su sve šanse na strani Srbije da Kosovo ostane u njenom sastavu". Upitan da li će se Albanci buniti ako se utvrđivanje statusa prolongira, Jakšić je rekao "to nije naš problem već NATO koji je bombardovao našu zemlju i došao na Kosovo da napravi red i mir".

		ŠTA JE U JUČERAŠNJIM ANEKSIMA Šesti Aneks predviđa da Kosovo preuzme svoj deo međunarodnog duga Srbije, čiji bi se iznos utvrdio pregovorima, da Srbija i dalje garantuje otplaćivanje dugova i da tek posle toga, Kosovo nadoknadi utvrđeni deo otplate dugova Srbiji. U slučaju da između Srbije i Kosova ne dođe do dogovora oko izmirenja i raspodele duga, godinu dana nakon stupanja dokumenta na snagu, međunarodna arbitraža će doneti neopozivu odluku. Aneks 7. predviđa da vlasnička prava preduzeća u javnom vlasništvu budu prenesena na Kosovo, a starateljstvo nad preduzećima u društvenom vlasništvu imaće institucija koja će naslediti kosovsku poverilačku agenciju. Aneks govori i o restituciji imovine i predviđa vraćanje na Kosovo arhive, katastarske i ostale dokumentacije koja se odnosi na Kosovo.

Inače, govoreći o rokovima, Lavrov je prekjuče istakao da "nije na Ahtisariju da određuje da li je ili ne isteklo vreme za donošenje rešenja, jer on izvršava nalog generalnog sekretara UN i Saveta bezbednosti i njegova je uloga posredovanje među stranama".

Međutim, o tome da Ahtisarijev predlog nije kompromisno rešenje, a da Priština nije ni malo konstruktivna, juče je još jednom posvedočio i glavni pravni savetnik našeg tima Duško Čelić.
- Mi smo uložili veliki broj suštinskih amandmana na svaku od pomenutih tema. Kosovskometohijski Albanci su imali samo kozmetičke predloge kako su samu rekli. Tačnije, Skender Hiseni je i sam zaključujući rekao: Imali smo nekoliko kozmetičkih predloga. Srpski predlozi su stručno obrađeni, a odgovor Albanaca je bio kratak: Ne. Ne pristajemo, a to ukazuje na neozbiljnost s njihove strane - istakao je Čelić.

Prema njegovim rečima, juče su prisustvovali i predstavnici Unmika, koji su povodom naših predloga pokazali interesovanje "da u tom pravcu nešto promene u tekstu, ali rano je davati konačne prognoze u tom kontekstu".
- Prema njihovim reakcijama videlo se da razumeju naše amandmane i objašnjenja. A Ahtisari je, zaključujući sastanak, vrlo neutralno govorio bez ikakvih pretenzija da otkriva karte - završio je Čelić.

Deo naše delegaciji se, u pauzi do utorka, vraća u Beograd a deo ostaje u Beču, gde, u međuvremenu, nastavlja da razmatra gde bi mogli da pojačamo argumentaciju i očekuje neku povratnu informaciju od Ahtisarija.

OBJAŠNJENJE

Zbog izveštaja iz Beča, danas će izostati nastavak o upotrebi droge u školama. Izvinjavamo se čitaocima.

IMOVINA "ŽELEZNICA SRBIJE" I EPS - Imovina "Železnica Srbije" na Kosovu i Metohiji vredna je nekoliko stotina miliona evra, a srpska železnica njom ne raspolaže već više od sedam godina, od kada je ustupljena Unmik železnicama, izjavio je generalni direktor tog preduzeća Milanko Šarančić. On je precizirao da je knjigovodstvena vrednost svojine "Železnica Srbije" na prostoru Kosmeta više od 206 miliona evra, ali da je realna vrednost te imovine nekoliko puta viša. Elektroprivreda Srbije pretrpela bi gubitak od najmanje 1,5 milijardu evra ukoliko bi se prihvatio predlog Ahtisarija da sva imovina kosovskih javnih preduzeća pripadne vlastima u Prištini, a samo od proizvodnje struje godišnje se gubi oko 200 miliona evra, upozoreno je iz EPS-a.

VAŠINGTON NEMA SNAGU DA PROGURA AHTISARIJA - Proalbanske snage u Vašingtonu više nisu dovoljno jake da proguraju plan Martija Ahtisarija, na šta ukazuje i izjava doskorašnjeg američkog ambasadora pri UN Džona Boltona da "nije u nadležnosti drugih zemalja ili UN da cepaju ili podele Srbiju bez saglasnosti njene vlade, jer je reč o novoj i demokratskoj Srbiji, a ne staroj Miloševićevoj Jugoslaviji - tvrdio je juče član Američkog saveta za Kosovo Džejms Džatras. On je istakao da je važno to što Bolton govori ono što drugi u administraciji misle, ali još ne govore. - To znači da će oni koji najupornije zastupaju proalbanske stavove u Stejt departmentu biti izolovani - rekao je Džatras.

Diana Milošević