STARA PAZOVA - U sumornim i memljivim sobama
u barakama u Novim Banovcima i Novoj Pazovi danas živi još pedesetak
porodica, koje su se u Vojvodinu doselile posle "Oluje"
1995. godine. Prepušteni su sami sebi pošto ih je Komesarijat
za izbeglice odavno skinuo sa svojih spiskova, a država od njih
okreće glavu. Veliki broj ljudi još nije rešio pitanje državljanstva.
Pre 12 godina, kada je počela ozloglašena akcija hrvatske vojske
"Oluja", od nekoliko stotina hiljada izbeglica koje
su krenule u Srbiju, njih oko 5.000 svoj spas je potražilo u Staroj
Pazovi. U početku su živeli kod rođaka i u nužnim smeštajima,
a kasnije se snalazio kako je ko znao i umeo, pa se oko 200 porodica
uselilo u barake u Novim Banovcima i Novoj Pazovi.
- U ovih dvadesetak kvadrata stigli smo 1997. godine. Prvo smo
živeli kod muževljevog strica i pošto nije imao gde da nas smesti,
dao nam je na korišćenje garažu. Bili smo neko vreme tamo, a potom
smo otišli u podstanare, da bi se uselili u ovu baraku. Ovde je
bio magacin građevinskog materijala, mi smo ga sređivali, napravili
malo kupatilo, kuhinju i osposobili sobe za spavanje, da bar imamo
koliko-toliko uslove za život - priča nam Nevenka Popović, koja
u ovim prostorijama živi sa suprugom, dva sina i bakom koja ima
87 godina.
U drugom delu ovog naselja, u kojem danas živi još oko dvadesetak
porodica, uslovi su još gori. Mnogočlane porodice žive u jednoj
sobi, gde se i kuva i spava i uči... Koriste zajednički ve-ce
i kupatilo, a higijena nije na zavidnom nivou i pravo je čudo
kako do sada nije izbila neka zaraza.
- Nisu nam dozvolili da se uključimo na grejanje iako smo to
hteli da finansiramo, tako da su mnoge porodice sa malom decom
i starim i iznemoglim ljudima ove zime ostale bez grejanja. Šta
će biti s nama, niko živi ne zna - priča jedan od stanara barake
koji je želeo da ostane anoniman.
Najveći problem prave im njihovi sunarodnici koji su pre nekoliko
godina dobili kredite za izgradnju kuća, ali su ostali da žive
u mračnim i zagušljivim barakama, a sagrađene kuće u Novim Banovcima
su prazne.
- Mi smo pokušavali da se borimo protiv njih, jer u te prostorije
bi mogao neko drugi da se useli, ali oni nemaju nameru da idu
odatle. Ne znam da li možda očekuju da će uspeti da se "ogrebu"
za još neki stambeni prostor, ali ovo što rade neka im je na čast
- besno će Drago Popović, koji sada radi kao taksista.
Budući da teško stiču pravo na državljanstvo, izbeglice iz Hrvatske
i Bosne često moraju da prihvate bilo kakav posao, obično kod
privatnika.
- Imam 28 godina i radim u jednoj kladionici za platu od 17.000
dinara. Nisam oženjen iako imam ozbiljnu vezu, ali nemam uslova
za ženidbu. Živim u barakama sa roditeljima, ovde nema egzistencije,
pokušavam nekako da dođem do papira i najradije bih otišao preko
grane - jada se Dragoljub.
I u barakama "Planuma" u Novoj Pazovi situacija je
slična. U ovim stambenim jedinicama živi oko 30 porodica u totalno
nehigijenskim uslovima. Pre dve zime, kada je napolju bilo i 15
ispod nule, isključena im je bila struja i zahvaljujući opštinskim
strukturama iz Stare Pazove taj problem je bio rešen. Većina tih
porodica se iselila iz baraka i započela samostalan život.
Izbeglicama i socijalno ugroženim nadu je probudila italijanska
humanitarna organizacija, koja je zajedno sa SO Stara Pazova počela
prošle godine da finansira izgradnju dve stambene zgrade sa ukupno
76 stanova u Novim Banovcima.
- Do jula, kada bude završena i ova druga stambena zgrada, stanove
će moći da dobiju izbeglice koji su imali poginule u ovom ratu
i samohrane majke. Nadamo se da ćemo bar koliko-toliko rešiti
njihove probleme - kaže Branko Tošič predstavnik građevinskog
preduzeća "Zidar" iz Negotina koji je izvođač radova.
B. Nedeljković (Sina)
