Blagodarni Zaštitniče srpski, Vladimire Vladimiroviču, Vaša Svetosti, branitelju sveg Pravoslavlja, Narodni Prvaci Dume, Bogoiskateljni narode Ruski, Srbija je 1. novembra 2006. godine od većeg broja nasilnika primila "ne objavu rata, nego ratnu presudu" pogubljenja države i naroda, ultimatumom nepoznatim u vojno-političkoj istoriji sveta.

I mi sada živimo po milosti Boga od vesti iz majčice Rusije koje hrabre posrnuli srpski narod. Nikada, kao sada, nije nam bila jasna mudrost izreke naših arhipastira i naših dedova: "Bog na nebu, Rusija na zemlji", stečene u najtežim iskušenjima istorije opstanka Srba. U vreme naših očeva, za pola veka morbidne vladavine tuđinca, kome ni danas ne znamo poreklo i pravo ime, ali vidimo da je to bila njihova prethodnica sadašnjeg zla, stvarana je i naređivana zvanična rusofobija do antiruske histerije. Ali Gospod nam je svedok da se naša čuvstva nisu promenila prema Rusima i Rusiji, jer je to sušta stvarnost našeg bića.

Šest vekova smo robovali i bili krvavi grudobran Evrope. Umesto zahvalnosti, preživeli smo dva svetska požara u dve decenije, preko granice trajne biološke invalidnosti. Kada smo oslobodili jug Srbije, Austrija i Italija su ultimatumom stvorile državu Albaniju. Sada stvaraju još jednu. Do pre sto godina, Srbi su mogli stići u Trst, a da ne zgaze ni tuđu njivu, niti prođu kroz tuđe selo, osim srpskog. Sada smo sabijeni na poslednjoj stopi zemlje, punoj izbegličkih logora, bede, očaja i smrti. Rusiji kao da je suđeno da oslobađa koncentracione logore.

Umesto Bogočoveka, stvorili su čovekoboga, i on lišen i vere i pravde i Gospoda, sudi bez milosti. Ti silnici zapada danas se odriču i Hrista i hrišćanstva i osnova istočne kulture, podkopavajući strukture i svojih društava. Takav način života pod pretnjom bombardovanja nameću čitavom svetu, a intelektualna savest njihovih država o tome ćuti, nemajući nijednog Tomasa Mana. Svi njihovi ratovi su "blic krig". Pravdu rešava javno mnjenje koje oni stvaraju. Proglasili su nas Srbe za strašne zločince, jer smo se drznuli da branimo gole živote. U Srbiji su osnovali 22.000 nekakvih nevladinih organizacija, ubili novine, otvorili televizije, pa čak i političke stranke od socijalnog i psihološkog taloga, koji se umnožava i raste u malaksalom narodu.

Braćo u Hristu, mi nismo oni: Na trgovima srpskih varoši Srbi nisu prodavali okovane robove. Robovi nisu obrađivali srpska polja. Ona su nevina kao u danu stvaranja sveta. Ali, oni opet traže i kidišu putevima prema Istoku, tražeći rudnike i robove, svoj novi Vavilon. Ubijaju i komadaju Srbiju, vernu Srbiju, poistivećenu sa Rusijom i ruskim narodom, koji ne prodaje veru za večeru. Bez odluke UN bombardovali su Srbiju. Okupirali su Kosovo i Metohiju, ali je suverenitet nedeljiv, pa je okupirana cela Srbija.

Od momenta njihove okupacije spaljeno je i porušeno na Kosovu i Metohiji 250 srpskih bogomolja i hramova, među kojima i najznačajniji spomenici istočne kulture i svetske kulturne baštine. Srušeno je i pootimano više stotina srpskih sela. Popaljeno je i minirano više hiljada srpskih kuća. Za vreme okupacije ubijeno je i kidnapovano 8.500 Srba. Okupatorska uprava nije rasvetlila ni jedan od ovih zločina. Pod njenom upravom izvršeno je etničko čišćenje Srba, Goranaca i Cigana. Okupirana sveta zemlja Srba danas je država narkomafije i belog roblja kakve nema u svetu.

Navršava se osam godina okupacije Kosova i Metohije, dva puta duže od okupacije Hitlera i Musolinija. Po svireposti, ona je daleko iznad njihovih zločina. Ostaci Srba imaju manje šanse da prežive, nego u Hitlerovim logorima. Za živote civila po međunarodnom pravu, odgovorna je komanda okupatora, a ne albanski teroristi. Vojni i civilni zapovednici okupatora su ratni zločinci.

Pogažena je jedna mala Srbija, ali je taj zločin pogazio moral i pravdu celog sveta. Blagorodni zaštitniče, Vaša Svetosti, bratski narode Rusije, Vi snagom i dostojanstvom uzdižete svetu Rusiju. Već dolaze daleki narodi, tražeći od Vas pravdu i zaštitu, pa i mi grešni Srbi, verni Srbi, molimo da preživimo pod Vašim krilom. Da je Bog to hteo, da su Sveti ruski samodršci i patrijarsi to dopustili, davno bi nestalo i Srba i Srbije. Mi verujemo u Božju i Vašu pravdu, da nećete dopustiti da Srbiju izbrišu sa mape sveta.

Večno smo Vam zahvalni i znajte da je Vaše delo u oltarima Visokih Dečana, Gračanice, Pećke Patrijaršije, Bogorodice Ljeviške, Svetih Arhangela svetih larvi, koje robuju u žicama logora. Molimo Vas u ime Gospoda, spasite Kosovo i Metohiju, bez koje nema ni Srba ni Srbije.

Radomir-Rajko Đurđević,
pisac u ime Pokreta Kosovski zavetnici

Uvereni da iznosimo mišljenje ne samo svojih članova već i čitave srpske Hercegovine, želimo i na ovaj način da pružimo podršku članovima pregovaračkog tima Republike Srbije u predstojećim pregovorima o statusu Kosova i Metohije.

Mi, Srbi iz Hercegovine i Republike Srpske, imamo dugo i teško iskustvo sa međunarodnom zajednicom, koje stičemo još od Berlinskog kongresa 1878. godine, kada je veći deo srpske Hercegovine dodeljen tada bratskoj i srpskoj Crnoj Gori. Istorija Balkana nas uči da se jednom izgubljena teritorija više nikad ne vraća. Slično, ako ne i teže, iskustvo imamo iz neposredne prošlosti - od potpisivanja Dejtonskog sporazuma do danas.

Šiptari s Kosova sada nude recept mnogim narodima u svetu kako se može terorom, pritiscima, silom, pretnjom i drugim nelegalnim sredstvima stvarati država, otimati teritorija, stvarati vlastite "institucije" vojsku i policiju ako imate "starijeg moćnog brata" kao podršku.

Mi, Srbi iz Hercegovine, pratimo sva ta zbivanja i odredićemo se prema njima. Marti Ahtisari može sebi da dozvoli luksuz da bude pristrasan u priči o Kosovu i Metohiji. Pa to je za njega samo manje-više uspešna poslovna epizoda, a za Srbe sa Kosova i Metohije i za sve Srbe, ma gde živeli, Kosovo i Metohija predstavlja početak i kraj nacionalne istorije.

To što čini Marti Ahtisari, kao predstavnik međunarodne zajednice, ne predstavlja nasilje samo nad državom Srbijom i srpskim narodom u celini, u državno-pravnom i teritorijalnom smislu, to je mnogo više nasilje nad moralom i zdravim razumom.

Pružamo još jednom podršku pregovaračkom timu i koristimo priliku da iskažemo žaljenje što se u tom timu nije našlo mesta za predstavnika Srba iz Republike Srpske, bivše RSK i Srba iz dijaspore. Kad je Srbija pristala da Kosovo i Metohija postanu samo državni, a ne svesrpski i svenacionalni problem, odškrinuta su vrata ideji da se na račun Srba namiruju usluge sopstvenim saveznicima. Smatramo, na kraju, da Srbija mora da traži za Srbe iz Republike Srpske ista ona prava koja međunarodna zajednica nudi Šiptarima na Kosovu i Metohiji. Pa neka gospoda izvagaju do čega im je više stalo.

Jovo Miskin, predsednik Udruženja "Hercegovac", Trebinje

Čitam ovih dana "pisma čitalaca". I, s pravom prepuna su nepravdi koje su nanete srpskom narodu na kosmetskim prostorima. Ponavlja se pitanje ilegalnog dolaska iz Albanije velikog procenta Albanaca... Njihova netolerantnost, zločini, primitivizam, nepoštovanje zakona zemlje (Srbije) u koju su došli - da ne nabrajam. Mnogo, mnogo pisama takvog karaktera. Kome su upućena? Pa, mi Srbi sve to znamo odavno. Strancima? Prosečan Amerikanac ili Evropljanin sigurno vrlo malo zna o Kosmetu, ali oni ne čitaju tu rubriku.

Čelnici pregovaračkog tima (u službi globalista) vrlo dobro znaju!!! Vašington zna šta se i kako dešavalo, čak i više od prosečnog Srbina!!! Dakle, ipak se sve svodi na to da nam "Đura ne može oprostiti što nas je tukao", kako pomenu vaš čitalac. Jer, odštete za bombardovanje civila 78 dana mogu NATO koštati mnogo milijardi. Dakle, moraju ostati pri tome da postoje žrtve koje su morali da zaštite (te da se udenu vojnim bazama).

Albancima tako upade kašika u med. Nit' su orali, nit' kopali - sada po instrukcijama zapada mogu da se ponašaju krajnje netolerantno, rasistički. Licemerju nikad kraja, ali velike pare su u pitanju, globalna prevlast i reputacija "kulturnih predvodnika" čovečanstva.

Da li ti čelnici znaju šta se sve može dogoditi za 10-20 godina? Trebalo bi da ih brine, jer većina ima decu. Ovako, ponašaju se kao da vide samo nekoliko godina unapred.

Miodrag Bjelić, Njujork

Neposredno pre izbora naslušasmo se obećanja stranaka da je bilo uživanje slušati ih. Jedan od najgrlatijih u obećanjima je bio i Čeda Jovanović. Obeća nam čovek Evropu, posao, napredak na svim poljima samo ako glasamo za njega i odreknemo se Kosmeta, a ko bude zatrebalo i Sandžaka i Vojvodine.

I sve bi to bilo lepo jer svako ima pravo na svoje mišljenje da dotični Čeda jedno radi, drugo govori, a treće misli. Naime, pročitah u štampi da će dotični gospodin 2. marta biti priveden ako se posle nekoliko neuspelih poziva ne pojavi na sudu. Čovek koji traži hapšenje Karadžića, Mladića i drugih sam ne izvršava svoje građanske dužnosti. Možda je krajnje vreme da se naši nazovi političari opamete i počnu ličnim primerom da utiču na svoje glasačko telo.

Pavle Krstić, Deldo Autobanden