PIŠE: NADEŽDA GUDELJ

U predlogu Martija Ahtisarija za budući status Kosmeta nigde se ne mogu naći dva pojma "nezavisnost" (Kosmeta), ali ni "suverenitet" (Srbije). U intervjuu koji je krajem januara dao Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, moglo se pročitati da bi onog ko se zalaže za podelu Kosmeta građani Srbije prihvatili kao Obilića, a ne kao Brankovića. Međutim, sasvim je sigurno da bi se u tom slučaju i Albanci sa juga Srbije iz Preševa, Bujanovca i Medveđe pozvali na pravo na samoopredeljenje. To bi mogli da učine i žitelji šest opština na severu Vojvodine u kojima bi Mađari mogli da traže ista prava. A tu je i sličan slučaj sa Republikom Srpskom u BiH, pa i Makedonijom.

Ovakvo rešenje, koje na prvi pogled kompenzira delom teritorije gubitak drugog većeg dela, možda bi i imao pristalica jer su ga svojevremeno protežirali Dobrica Ćosić (1990), Aleksandar Despić (1996), Slobodan Samardžić (1996) pa Zoran Đinđić (2003) i Sanda Rašković - Ivić (2006), ali bi predstavljao jedno od najopasnijih rešenja po stabilnost Balkana, Evrope i sveta. Naime, Makedonija se izjasnila da prihvata svako rešenje o statusu Kosmeta, osim podele jer je svesna da bi takvo rešenje vrlo brzo zatražili i Albanci koji žive na njenom zapadnom delu.

Celoj ovoj priči treba pridodati i većinu srednjoevropskih i istočnoevropskih zemalja koje sa budnom pažnjom iščekuju ishod balkanske krize. Socijaldemokratska partija Slovačke i njeni partneri iz vladajuće koalicije Nacionalna stranka već su alarmirali svoju i evropsku javnost da proglašenje nezavisnosti Kosmeta može isprovocirati otcepljenje jedne njihove oblasti sa većinskim mađarskim stanovništvom. Još veći strah se mogao uočiti u izjavi opunomoćenog predstavnika Južne Osetije u Rusiji Dimitrija Medojeva. Prema njegovom mišljenju, oružane provokacije gruzijske strane mogu biti povezane sa situacijom na Balkanu jer Tbilisi ne može a da ne iskoristi priliku da oružjem okonča problem sa Južnom Osetijom, dok se na Kosmetu priprema nezavisnost koju će izdejstvovati Zapad.

Ako se danas pažljivije pogleda mapa Evrope, na njoj će se s lakoćom uočiti desetak potencijalnih "Kosmeta" i teško da će bilo ko iz struktura EU ili Amerike uspeti da ubedi separatiste, iredentiste i nacionaliste da nezavisnost srpske južne pokrajine smatraju presedanom, a ne budućom međunarodnom praksom.

piše: LJubiša Jović

Tekst predloga Martija Ahtisarija, otklonio je eventualne zablude, svima u Srbiji koji su do sada verovali da Zapad ceni napore Srbije o mogućem kompromisu o konačnom statusu Kosmeta, uz pomoć Zapada i njihovog poimanja demokratije, odnosno primeni međunarodno - pravnih normi i međunarodnog poretka.

Predlog o sveobuhvatnom rešavanju statusu Kosova i Metohije, Martija Ahtisarija je najgrublje kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, Ustava Srbije i Završnog dokumenta Oebsa. To je praktično otvaranje puta za formiranje nove albanske države, oduzimanjem dela teritorije Republici Srbiji. Nikakve kozmetičke promene, amandmani i ostali pravni i politički oblici retuširanja teksta Predloga Ahtisarija, ne mogu da izmene suštinu da je u pitanju stvaranje nove albanske države na srpskoj teritoriji. Bez direktnog pominjanja nezavisnosti Kosmeta, Srbiji je trebalo dati privid da je u pitanju evropsko rešenje, koje srpskom stanovništvu daje široka prava, zaštitu "srpske manjine", Srpske pravoslavne crkve, decentralizaciju opština s pravom partnerstva i saradnju s maticom u Beogradu.

Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, Kumanovski sporazum, kojeg je ratifikovao SB, potvrdili su suverenitet Kosova i Metohije, kao integralnog dela Republike Srbije, što je temeljni princip u rešavanju statusa Kosmeta, o čemu nema ni slova u Ahtisarijevom predlogu. Politikom međunarodne zajednice i UN administracije i pored deklarativnih zalaganja za multietničnost, Kosmet je postao etnički čist. Konstantnim terorom i progonom preostalih Srba i drugog nealbanskog stanovništva, sprečavanjem povratka izbeglih i raseljenih, Kosmet je postao etnički najčistija teritorija u Evropi

Izrežirana predstava, kojoj je prethodila orkestrirana kampanja zapadnih dušebrižnika, brojnih "humanitarnih i drugih navodno nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih, građanskih i ko zna još kojih 'prava' ", Međunarodne krizne grupe, tzv, eksperata i brojnih lobista na Zapadu u briselskim i vašingtonskim kancelarijama, imala je za cilj samo jedno, stvoriti novu albansku državu na srpskoj teritoriji. U američkim planovima, stvaranje nove albanske države u Srbiji, utvrđeno je znatno ranije, pre razbijanja SFR Jugoslavije i agresije NATO na SR Jugoslaviju 1999, kao rezultat upravo tih geostrateških planova.

Očigledno je da je smena vlasti u Beogradu 2000. godine, u takozvanim "demokratskim promenama", za Ameriku imala samo jedan cilj, skloniti Miloševićevu vlast, kako bi se prekomponovanje balkanskog prostora izvršilo što "efikasnije". Zapad, SAD i Brisel, stalno u svojim izjavama pružaju podršku reformama u Srbiji i otvaraju joj "evropsku perspektivu" s pohvalama u kojima su neoliberalni koncept slobodnog tržišta, uz podršku stranih banaka i razbijanje vojske "najveća dostignuća". "Pojedini demokratski lideri" posebno su obasipani pohvalama Zapada za tako "uspešno" sprovedene reforme.

O pravim namerama SAD I NATO u Evropi i Balkanu, najbolje svedoči pismo, koje je Vili Vimer, ugledni nemački političar i potpredsednik Parlamentarne skupštine Oebsa, uputio nemačkom kancelaru Šrederu, početkom maja 2000. godine, posle učešća na Konferenciji lidera novoprimljenih članica NATO iz zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope, održanoj pod patronatom, Stejt Departmenta i Spoljnopolitičkog instituta Republikanske stranke SAD, u Bratislavi. Kao prvi zaključak sa konferencije organizatori su zahtevali da se u krugu saveznika što je moguće pre izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo. Organizatori su izjavili da se SR Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija. U zaključcima je, takođe, potvrđeno da je rat protiv SRJ vođen da bi se ispravile pogrešne odluke rukovodstva (Ajzenhauera) Amerike krajem Drugog svetskog rata. Iz tih strateških razloga na ovom prostoru se moraju stacionirati američki vojnici, zaključeno je pored ostalog na ovom skupu.
Sasvim je izvesno da američka i NATO politika na Balkanu, tačnije na prostoru nekadašnje Jugoslavije, a sada Srbije, uvažava još jedan bitan faktor za ostvarivanje ciljeva na ovom prostoru, a to je vođenje promuslimanske politike. O toj pogubnoj politici SAD i NATO po interese Zapada, a posebno Evrope, ukazivali su u svojim političkim analizama uvažene ličnosti sa političkog spektra i levice i desnice i u Americi i u Evropi. Od podrške Aliji Izetbegoviću u BiH i "zelenoj transverzali" do OVK na Kosovu i Metohiji američka politika je nastojala da svojim islamskim partnerima i saveznicima na Bliskom Istoku u Centralnoj i Jugoistočnoj Aziji pokaže da mu je svet islama "blizak" u realizaciji svojih geostrateških interesa, ostvarujući, naravno, to pre svega na štetu Srba i drugih pravoslavnih naroda na Balkanu. Podrškom OVK na Kosovu i Metohiji američka politika je krenula na rušenje jedne suverene i nezavisne države u ostvarivanju hegemonije koja izlazi iz okvira Evrope, gde je Balkan deo šireg prostora u američkim planovima u osvajanju tzv. Srednjeg istoka i bliskog susedstva Rusije, Kavkaza i Centralne Azije.

		REPUBLIKA SRPSKA O KOSMETU Predsednik parlamenta Republike Srpske Igor Radojčić ocenio je da Kosmet nije samo unutrašnji ptoblem Srbije, iako se neposredno tiče Beograda. "Ovaj problem može da predstavlja presedan u međunarodnim odnosima i ima uticaj na regionalnu stabilnost i unutrašnje odnose u mnogim zemljama", rekao je Radojčić u intervjuu Glasu Srpske. On je istakao da bi svako unilateralno priznavanje nezavisnosti Kosmeta ili pokušaj nametanja nezavisnosti teritorije koja nikada nije bila država sigurno otvorilo slična pitanja širom Evrope. (Tanjug) GRČKA ZA KOMPROMIS Grčka snažno podržava spremnost Beograda da učestvuje u pregovorima o rešenju budućeg statusa Kosmeta, koje treba da bude kompromisno i postignuto u okvirima u okvirima Saveta bezbednosti UN, izjavio je grčki ambasadoru Beogradu Hristos Panagopulos. On je naglasio da se Grčka zalaže za rešenje za Kosovo koje bi bilo prihvatljivo za obe strane i da veruje da "striktna vremenska ograničenja nisu produktivna".

U ostvarivanju svoje politike na Balkanu SAD i NATO nastoje svim sredstvima da onemoguće Srbiju, da učestvuje u rešavanju budućeg statusa Kosmeta. U Srbiji državni i politički predstavnici odbacuju predloge o nezavisnosti Kosmeta, ističući da Srbija neće potpisati dokument o nezavisnosti, i da ne prihvataju Ahtisarijev predlog. Ovih dana u novom sazivu Skupštine usvojena je Rezolucija koja treba da osnaži poziciju Srbije u svom stavu o zaštiti svoje državne teritorije, njenog integriteta i nezavisnosti. Da li je to dovoljno? Stiče se utisak da Srbija, kao i mnogo puta ranije, kasni da u državnom, diplomatskom, političkom nastupu, prema svetu, ali i na unutrašnjem planu preduzme blagovremeno neophodne korake, a posebno da se opredeli ko su joj strateški partneri u svetu, oni koji joj oduzimaju deo teritorije ili oni koji bi pokušali to da spreče.

Američkim namerama u stvaranju nove albanske države na prostoru Balkana, najodlučnije se suprotstavlja Rusija. Iscrtavanje novih granica na ovim prostorima, za Rusiju je otvaranje Pandorine kutije separatizma, kome se ne bi video kraj. Ruski predsednik Putin u svojim dosadašnjim izjavama nije ostavljao mesta sumnji da bi u slučaju nametnutog rešenja Zapada Srbiji u SB stavio veto. U svojim izjavama dogovor Beograda i Prištine Putin vidi kao jedino rešenje budućeg statusa Kosmeta. Neodgovarajuće rešenje, odnosno nasilno stvaranje albanske države na Kosmetu za Rusiju znači samo jedno, Zapad se neće libiti da i pored izjava o, "unikalnosti rešenja, samo na Kosmetu i nigde više", kad mu bude zatrebalo upotrebi ovo rešenje za ostvarivanje svojih interesa bilo gde u svetu. Za Rusiju Kosmet nije samo pitanje južne srpske Pokrajine. Rusija iz svojih unutrašnjih razloga, ali i strateških, kao regionalno i evropsko pitanje, ne može dozvoliti prekrajanje granica, izjavljuju ruski zvaničnici. Međunarodnopravni poredak, zasnovan na važećim međunarodnopravnim dokumentima i principima, ostaje jedini putokaz u rešavanju statusa Kosmeta, ističe sve češće ruska strana.
U kojoj meri će Srbija pokazati političko jedinstvo i ojačati pregovaračku poziciju u rešavanju statusa Kosmeta, koju je objektivno pružila Rusija, ostaje da se vidi.

Jedina činjenica koja je evidentna i nepromenjena u celoj kosmetskoj krizi jeste da kosovske privremene vlasti ne mogu da uspostave vlast nad severom Kosova jer to nije uspelo ni Unmiku. I to bi u nekim normalnim okolnostima vodilo podeli Kosmeta. Međutim, pošto smo dokazali da podela predstavlja konačno i najrizičnije rešenje po bezbednost Balkana, Evrope i sveta, najoptimističnije, zapadno rešenje bi se moglo svesti na činjenicu da Srbi posle proglašenja nezavisnosti ostanu na Kosmetu i preuzmu obavezu koja proističe iz njihovog novog državljanstva. Tada bi se moglo reći da bi Srbi mogli da žive, kada bi im to neko garantovao, kao žitelji Tirola ili Rusi u baltičkim državama. Ali, ako Srbi koji žive u enklavama ne žele da promene državljanstvo i uz pomoć međunarodne zajednice budu preseljeni u Srbiju, takva se akcija mora voditi vrlo organizovano i oprezno uz dobro isplanirane faze jer bi taj proces morao da bude miran i da oni koji odlaze imaju mogućnost normalnog preseljenja, što podrazumeva adekvatan smeštaj u novoj sredini, što je ono što bi Šiptari najviše želeli.

U tom slučaju, međunarodna zajednica bi morala da prizna poraz jer nije uspela da stvori multietničko Kosovo. Takav eventualni scenario bi zahtevao novog koordinatora UN i novi pregovarački mandat koji bi ostavljao i mogućnost promene granica.

Najcrnje slutnje o rešavanju statusa za Kosovo i Metohiju proizvod su ideje da se pronađe neki razlog zbog kog bi Evropska unija priznala nezavisnost Kosmeta jer ovog trenutka SAD žele da Kosmet bude nezavisan, Rusija i Kina se tome odlučno protive, dok Evropa nema nikakav stav, sem želju da cela balkanska kriza dobije epilog u Savetu bezbednosti UN. A da bi se Evropa privolela na američku stranu, prvo bi trebalo da se donese presuda po tužbi BiH protiv Srbije, kojom bi se Srbija prvo označila kao agresor na BiH. Uz to bi se kasnije dodao i genocid, tako da bi Srbija bila proglašena za agresora i počinioca genocida i to su ozbiljne činjenice zbog kojih joj treba oduzeti Kosmet. U istom paketu i zbog istih razloga, ukinula bi se i Republika Srpska.

U ovakvoj situaciji, kada bi EU učestvovala u sramnom i bespravnom oduzimanju 15 odsto teritorije od Srbije, otkrilo bi se pravo lice nove Evrope, koja bi pomogla da se finalizuje osnovni cilj bombarderskih akcija protiv SRJ 1999 - nezavisno Kosovo. Ako se to dogodi, onda je sasvim nepotrebno govoriti o nekom pregovaranju Srbije o pristupanju EU. Da i zvanična i opoziciona politika misli tako potvrdili su premijer Vojislav Koštunica na proslavi Dana državnosti u Orašcu kod Topole. "S punim uverenjem ponavljamo da nemamo pravo da se odreknemo i da se nikada nećemo odreći nijednog dela naše države, a posebno ne njene kolevke Kosova i Metohije", rekao je premijer u Orašcu i dodao: "Tek kada svi zajedno, Srbija, Evropa i sav demokratski svet, budemo imali zajedničke ciljeve, drugi će moći bolje da nas razumeju i mi ćemo bolje razumeti druge".

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je za Tagescajtung da Srbija neće dati Kosovo u zamenu za članstvo u EU ili NATO, niti za milijarde u nepovratnim kreditima, ali da će učestvovati u nastavku statusnih pregovora. Tako je i u Skupštini Srbije iskazano većinsko jedinstvo oko Rezolucije o predlogu plana Martija Ahtisarija za sveobuhvatno rešenje statusa Kosova sa 225 od 244 glasova narodnih poslanika, tako da bilo kakvi kompromisi van Povelje UN nisu mogući.

piše: Milovan Drecun

Prošlogodišnja izjava savetnika albanskog premijera Salija Beriše da će do 2013. godine biti stvorena "prirodna Albanija" nedvosmisleno je pokazala da su planovi za stvaranje "velike Albanije" živi i operativni. Presudan korak na tom putu je "nezavisno" Kosovo, koje bi postalo jezgro za stvaranje "velike Albanije". U javnosti, domaćoj i međunarodnoj, često se govori o "velikoj Albaniji", ali nosioci tog ratnog projekta za komadanje nekoliko balkanskih država i prekrajanje međunarodno priznatih granica ostaju skriveni od javnosti. Postavlja se pitanje da li postoji organizovan velikoalbanski pokret, ili ga čini niz partija, udruženja, organizacija i terorističko-kriminalnih organizacija, koje deluju samostalno, ali imaju isti konačni cilj "oslobađanje i ujedinjenje svih albanskih etničkih teritorija". Poverljiva analiza Unmika, koja do sada nije bila poznata javnosti, pokazuje da postoji dobro organizovan velikoalbanski pokret, koji ima političko i "vojno" (terorističko) krilo.

Unmik je identifikovao organizacije koje deluju u inostranstvu, čiji je glavni cilj stvaranje velikoalbanske države. U grupi marksističko-lenjinističke orijentacije velikoalbanskih organizacija delovali su: "Crveni narodni front", "Albanski pokret za socijalističku republiku u Jugoslaviji i marksisti-lenjinisti Kosova", "Narodni oslobodilački pokret Kosova", "Komunističko-lenjinistička partija Albanaca u Jugoslaviji".

Te četiri organizacije su se, 1982. godine, ujedinile u "Narodni pokret Kosova", a 1993. godine formirale "Narodni pokret za oslobođenje Kosova".

U prozapadno orijentisane velikoalbanske organizacije spadaju: "Prizrenska liga", "Bali kombtar"("Nacionalni front"), "Savez Kosovara", "Legalitet" i "ONDŠ". Tih desetak organizacija zapravo predstavljaju jezgro velikoalbanskog političkog i terorističkog pokreta koje deluje daleko od očiju javnosti i usmerava velikoalbanski politički i teroristički pokret. U minulom periodu te ilegalne strukture su stvorile nekoliko vojnih, odnosno terorističkih organizacija.
U Unmikovoj analizi, u delu o "paramilitarnom organizovanju Albanaca na Balkanu" identifikovane su velikoalbanske terorističke organizacije: teroristička Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), koju je osnovao pomenuti "Narodni pokret za Kosovo", "Albanska nacionalna armija", koju su osnovali "UNIKOMB" i "Albanska revolucionarna partija". Političko telo koje rukovodi terorističkom "Albanskom nacionalnom armijom" je "Front nacionalnog ujedinjenja Albanaca". Velikoalbanski pokret oružano deluje i preko terorističke "Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca", koju je osnovao "Narodni pokret za oslobođenje Kosova", terorističke "Oslobodilačke nacionalne armije" u Makedoniji i terorističke organizacije "Oslobodilačka armija Crne Gore", dakle na svim "okupiranim albanskim teritorijama".
Cilj svih pomenutih političkih i terorističkih organizacija je stvaranje ujedinjene albanske države - "velike Albanije", odnosno, kako se to kaže u zakletvi koju polažu pripadnici terorističkih organizacija OVK i ANA, borba za "slobodu svih albanskih teritorija koje se nalaze u ropstvu, sve dok ne ujedinimo sve naše teritorije u jednu državu, majku Albaniju". Do "velike Albanije" nameravaju da stignu direktnim spajanjem tzv. okupiranih teritorija ili po fazama, na primer, u prvoj fazi nezavisno Kosovo i regionalizacija Makedonije. Javno deluju stvaranjem političkih udruženja na Kosmetu, u Albaniji i Makedoniji.

Iz terorističke OVK su nastale brojne partije posle dolaska međunarodnih snaga na Kosmet, a među njima su najjače Tačijeva Demokratska partija Kosova i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova. Sve te partije se, u skladu sa strateškim ciljem terorističke OVK, zalažu za nezavisnost Kosmeta i stvaranje "velike Albanije". U poverljivoj informaciji Kfora određene su šiptarske političke partije na Kosmetu koje se bore za stvaranje "velike Albanije". To su: "Nacionalni front Kosova", "Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova", "Narodni pokret za Kosovo", koji je i osnivač terorističke OVK, "UNIKOMB", koji je jedan od osnivača terorističke "Albanske nacionalne armije", "Albanska nacionalna demokratska partija", Tačijev DPK i Haradinajev ABK. Po Kforovoj klasifikaciji "Demokratski savez Kosova", Bukošijeva "Nova partija Kosova", "Liberalna partija Kosova" i još neke partije su za nezavisnost Kosmeta, ali se otvoreno ne zalažu za stvaranje "velike Albanije".

Strateški cilj dobro organizovanog velikoalbanskog političkog i terorističkog pokreta je promena granica na Balkanu, i nasilno stvaranje "velike Albanije", koja bi obuhvatala Albaniju, Kosmet, dobar deo Makedonije uključujući i Skoplje, deo Crne Gore uključujući i Podgoricu, severni deo Grčke tzv. Ćameriju, jug centralne Srbije uključujući i Toplicu sve do Niša, kao i veći deo tzv. Sandžaka za koji na karti velikoalbanskog pokreta piše da je "istorijska šiptarska etnička teritorija". Velikoalbanske radikalne aktivnosti se po saznanjima Unmika finansiraju legalno: članarinom, koncertima i javnim manifestacijama i dobrotvornim prilozima, a ilegalno švercom droge, kriminalom, prostitucijom, iznudama, ucenama, kidnapovanjima. Transfer novca se obavlja preko određenih finansijskih korporacija i banaka, preko turističkih i transportnih organizacija i prenošenjem keša od strane pouzdanih članova. Postoje i finansijski fondovi velikoalbanskog pokreta: "Otadžbina zove", "Glas otadžbine", "Nacionalno oslobođenje" i "Albanski nacionalni fond".

		VELIKA ALBANIJA NIJE OPASNOST Zamenik izaslanika UN za pregovore o Kosovu i Metohiji Alber Roan rekao je kako smatra da se o ideji stvaranja velike Albanije ne može govoriti kao o opasnosti za region. On je ocenio da niti Albanija, niti Kosovo nemaju nikakve želje za ujedinjenjem teritorija sa većinskim albanskim stanovništvom. "Kada je reč o opasnosti ujedinjenja, ako se uopšte može govoriti o opasnosti, jer ne znam kako velika Albanija može uopšte biti opasnost, smatram da nema šanse da dođe do kretanja u pravcu ujedinjenja u dogledno vreme", ocenio je Roan. AMNESTI INTERNEŠENEL Međunarodna agencija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešenel" zabrinuta je zbog predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova i Metohije, pre svega zbog odsustva odredbi o zaštiti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, izjavila je u Briselu istraživač Amnestija za Balkan Sjan Džejms. - Naša su istraživanja pokazala da postoji masovna diskriminacija po pitanju ovih prava na Kosovu - istakla je Džejmsova. - Mi smo stvarno zabrinuti za odredbe o ljudskim pravima. Niko na Kosovu nije do sada izveden pred lice pravde zbog kidnapovanja Srba i Roma - posebno je naglasila Džejmsova.

Najvažnije telo u velikoalbanskom pokretu je "Front nacionalnog ujedinjenja Albanaca" (FNUA), koji predstavlja kontinuitet delovanja desetak pomenutih ilegalnih albanskih struktura. Članovi FNUA su do sada postali: "NDP 8. novembar", "Udruženje Ćamerija", "Savez žena i života" i "Partija za albanska pitanja". FNUA stvara militantne grupe i rukovodi terorističkom "Albanskom nacionalnom armijom" koja treba da bude krovna velikoalbanska vojska i da objedini sve šiptarske terorističke grupe u regionu. "Front nacionalnog ujedinjenja Albanaca" je veoma dobro organizovan. Na čelu je "Centralni predsedavajući generalni savet" i "Skupština" koja ima "savetničke komitete" u Tirani za Albaniju, u Prištini za Kosmet, u Skoplju za Makedoniju, u Preševu za jug centralne Srbije, u Ulcinju za Crnu Goru i u Švajcarskoj i SAD za dijasporu. FNUA ima zone i podzone delovanja. Glavne zone su Albanija, Kosmet, Vardarska oblast, odnosno Makedonija, Crna Gora, Ćamerija, odnosno Grčka i dijaspora. Podzone su u gradovima i selima pomenutih zona. FNUA pored "Albanskog nacionalnog fonda" za finansiranje ima i službu bezbednosti.
"Front nacionalnog ujedinjenja Albanaca", kao rukovodeće političko telo velikoalbanskog pokreta, periodično sarađuje sa kriminalnim grupama i dve malo poznate ekstremne grupe "Albanski zaštitni korpus" i "Front albanskog otpora". Po saznanjima Unmika "Albanski zaštitni korpus" na Kosovu predvode Daliti Dalip poznat kao Ilir Kodra, Ilir Beriša i Astrit Gaši poznat kao Debatik Lika, a u dijaspori Agim Sulejmani. U Makedoniji "Albanski zaštitni front" predvode Beća Seljajdin poznat kao Florentin Dibra i Petrit Nimani poznat kao Špetim Špeti. Ta ekstremna grupa u Makedoniji ima specijalnu terorističko-kriminalnu grupu "Leopardi". Grupa u Makedoniji ima uporišta u Kičevu, Gostivaru, Tetovu, Strugi, Debru, Skoplju i Kumanovu. Grupa u Kumanovu povezana je sa ispostavom na jugu centralne Srbije u Preševu.

Druga ekstremna grupa s kojom sarađuje "Front nacionalnog ujedinjenja Albanaca" je "Front albanskog otpora" koji ima uporišta u dijaspori, svoju tajnu službu i fondove za finansiranje. Tu ekstremnu grupu na Kosmetu predvode Ibrahim Keljmendi, Faik i Ismet Krueziju, a u Makedoniji Behiri Zaim i Mehmedi Ismail. U Makedoniji grupa ima ogranke u Tetovu, Gostivaru, Debru i Kumanovu i okolnim selima. Posebno je zanimljivo da ta ekstremna grupa deluje i na području Hrvatske gde je predvode Marku Antun i Tom Marku.

Velikoalbanski pokret je oformio i "Patriotsko udruženje za identitet i nacionalno ujedinjenje" ( ŠAIBK) u kome je Gafur Adilji ispred FNUA, zatim predsednik Femi Luka i sekretar Abazi Sulejman. ŠAIBK ima i novinu koja se zove "Albanske teritorije", odbore za finansije, politiku, diplomatiju, vojsku, bezbednost i dijasporu. Ima članove u Albaniji, na Kosmetu, u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i dijaspori. Predsednik udruženja u Makedoniji je Muradije Malići. Ilegalna velikoalbanska prozapadno orijentisana organizacija "Bali Kombtar" je vojno, odnosno teroristički organizovana po principu trojke odnosno petorke. Ta organizacija vrši javnu popularizaciju ideje "velike Albanije" na javnim manifestacijama, seminarima i tribinama, preko novina, profesora istorije i albanskih naučnika na teritoriji Makedonije, Kosmeta, u Albaniji i dijaspori. Oktobra 2000. godine "Bali Kombtar" se spojio sa "Nacionalnim demokratskim frontom za Kosovo" u "Demokratska partija Kosova - Bali Kombtar". Ta nova velikoalbanska organizacija može samostalno da organizuje terorističke akcije, a mnogo veći potencijal ima u saradnji sa terorističkom "Albanskom nacionalnom armijom". Krajem 2006. godine na sastanku terorističkih vođa odlučeno je da se velikoalbanskom rukovodstvu predloži formiranje nove oružane formacije, pod nazivom "Nova armija Kosova", koja treba da objedini sve postojeće terorističke organizacije šiptara i stavi ih pod jednu komandu.

Ukupno gledano, velikoalbanski pokret je veoma dobro organizovan i operativan. On predstavlja glavni destabilizirajući činilac na Balkanu. Međunarodni zvaničnici veoma dobro znaju strukturu i delovanje organizovanog velikoalbanskog pokreta. Poverljiva informacija Unmika, koju smo analizirali, na najbolji način pokazuje koliko je realna i kapacitetna opasnost od organizovanog velikoalbanskog političkog i terorističkog pokreta i jedan je od ključnih argumenata protiv nezavisnosti Kosmeta, koja je najvažniji stepenik u stvaranju velike Albanije.

Kada je droga u pitanju, stvari na Kosmetu postaju iz dana u dan sve gore po Evropu, a sve bolje po narko-dilere. Prema izveštaju policijskih snaga Ujedinjenih nacija, glavni "bos" koji "diriguje" poslovima sa kokainom na Kosmetu je Ramuš Haradinaj. Prema analizama koje je 2005. godine, izvršila nemačka Savezna obaveštajna služba (BND), Haradinaj i njegovi saradnici igraju glavnu ulogu u "širokom spektru kriminalnih, političkih i vojnih aktivnosti, koje značajno utiču na bezbednosnu situaciju širom Kosova. Ova grupa, koja broji oko sto članova, umešana je u šverc droge i oružja, kao i u ilegalnu trgovinu neocarinjenom robom."
Ukoliko se može verovati analizama BND, a do sada su se pokazale kao vrlo pouzdane, Haradinaj je očigledno postao vođa u jednom od najunosnijih poslova na Kosmetu, neko ove poslove naziva i "industrijskim" ključnim poslovima. Kako preciziraju stručnjaci 700 miliona evra budžeta ove srpske južne Pokrajine, u kojoj 90 odsto stanovništva čine Albanci, mnogo je manji od prihoda koje donosi trgovina drogom.

		HIBRIDNI TERORIZAM Simbioza organizovanog kriminala i terorizma koja je proizvela "hibridni terorizam" predstavlja ozbiljnu konsolidaciju međunarodnog terorističkih i kriminalnih grupa što zadaje velike probleme antiterorističkoj i antikriminalnoj borbi. Hibridnim terorizmom kompletno finansiranje terorizma prešlo je u sive ilegalne tokove tako da je antiterorizam izgubio trag novca, kao jednu značajnu kariku koja je policije sveta često dovodila do terorističkih grupa i njihovih vođa. Prava i plodotvorna simbioza organizovanog kriminala i terorizma ostvarena je na Kosmetu gde su teroristi (OVK) došli na vlast. Da je spoj organizovanog kriminala i terorizma perspektiva njihovih međusobnih odnosa pokazuje činjenica da se hibridni terorizam razvio u najvećem obimu u Latinskoj Americi, gde kolumbijski organizovani kriminal pomaže terorizam s pola milijarde dolara godišnje. Kosovo je takođe perspektivni teren za hibridni terorizam jer bi eventualno osamostaljivanje srpske južne pokrajine legalizovalo državnim institucijama simbiozu organizovanog kriminala i terorizma, što bi ozbiljno ugrozilo već narušenu političku, socijalnu i ekonomsku stabilnost Balkana i Evrope.

Istinita je i konstatacija, mnogih evropskih eksperata, da izvan trgovine drogom na Kosmetu nema mnogo prostora za bilo koji drugi biznis. Ekonomski rast Pokrajine je minimalan, stopa nezaposlenosti je veća od 40 odsto, a broj mladih je sve veći. Stanovništvo na Kosmetu se u poslednjih sto godina gotovo utrostručilo. Posledica toga je da izvoz čini jedva šest odsto trgovine sa inostranstvom, osim malo metalnog otpada, iz južne srpske Pokrajine se ne izvozi gotovo ništa vredno. Trgovina sa inostranstvom obavlja se isključivo u sivoj zoni šverca, koji obuhvata gotovo sve: od mesa, tekstila, vode, pića, droge ...

Sve ovo potvrđuje i nedavno izricanje presude Miloju Stamenkoviću (38) iz Vranja, koji je osuđen na 11 godina robije zbog umešanosti u pokušaj krijumčarenja 56 kilograma heroina na graničnom prelazu Batrovci, kod Šida. Na suđenju Stamenkoviću pokazalo se da je on bio u bliskoj vezi sa izvesnim Hatmirom A. iz Velikog Trnovca kod Bujanovca, kome se sudi u odsustvu. Heroin koji su "internacionalnim snagama" Hatmir i Stanković trebali da prebace do Italije bio je toliko dobrog kvaliteta, da je trebalo da posluži kao baza, čija vrednost nakon dodavanja razblaživača, dostiže više miliona evra. Zaplenom ove velike količine čistog heroina presečen je jedan od lanaca šverca droge iz narko-centra Velikog Trnovca preko Hrvatske, Austrije, Italije do centralne Evrope.

Komentarišući nedavno za Der Špigel iz Hamburga situaciju na Kosmetu Bujar Bukoši, bivši kosmetski premijer, koji se danas nalazi u egzilu, je istakao da se na čelu Kosova nalaze trojica bivših pobunjeničkih lidera iz OVK, šefovi najuticajnijih kosovskih stranaka Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, kao i premijer Agim Čeku. Ova beskompromisna trojka vodi ključnu igru u političkom životu Pokrajine, ali i u sferi kriminala. Bujar Bukoši je u intervjuu nemačkom listu posebno istakao da se i on zalaže za nezavisno Kosovo, ali dodaje da nikome neće koristiti nova republika na čelu sa razbojnicima i narko-dilerima. "Ne želim nezavisno Kosovo kojim će vladati hulje, kao što je Haradinaj", kaže Bukoši. "Za evropsku zemlju su potrebni evropski ljudi."
Informativna agencija - IPRESS

Srpska pravoslavna crkva odbacila je predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o statusu Kosova i Metohije. U isto vreme Sveti arhijerejski sinod SPC uputio je apel međunarodnoj zajednici da "spreči Martija Ahtisarija u naumu da izvrši pravno nasilje nad Srbijom i silom joj otme najdragoceniji deo njene teritorije, Kosovo i Metohiju.

- Srpska pravoslavna crkva nema ništa protiv toga da on (Marti Ahtisari), kome god želi pokloni ono što je njegovo, ali skreće pažnju na to da ga niko nikada nije ovlastio, niti ga je mogao ovlastiti da bilo kome poklanja Kosovo i Metohiju - naveo je u svom obraćanju javnosti Sveti sinod SPC.
Srpski crkveni dostojanstvenici podsećaju da su Kosovo i Metohija tokom više od hiljadu godina nastanjeni Srbima, a u svoje vreme, do velikih seoba srpskog naroda, gotovo isključivo Srbima.

Svakom dobronamernom sagovorniku dobro je poznato, da je Kosmet bio centar srednjovekovne srpske države i kolevka srpske kulture, i da je tu, u Pećkoj patrijaršiji, i do dana današnjega, prvo i glavno sedište SPC. U smislu državnosti, Kosovo i Metohija su po važećem međunarodnom pravu neotuđivi deo teritorije Srbije. O tome svedoči važeći ugovor iz Bukurešta od 10. avgusta 1913. i na desetine rezolucija Generalne skupštine i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Pariski sporazum iz 1995. godine, i niz pravnih akata Evropske unije, Rusije, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske... - podseća Sinod SPC.

Međutim, ovakvim i sličnim razmišljanjima pridružila su se i druge crkve. U krugovima visokih verodostojnika baptističkih crkava Evrope i SAD širi se mišljenje, da suverenitet Kosmeta može da ugrozi stabilnost evropskog kontinenta. Stvaranje države Kosovo, prema njihovim ocenama, pretvorio bi ovaj deo Balkana u udarnu pesnicu islamskog ekstremizma. Nezavisno Kosovo predstavljalo bi prednji kraj najradikalnijih muslimanista, koji bi težio da se "protegne" po celoj uspavanoj Evropi.
Najaktivniji kritičari politike Vašingtona prema Kosovu su poznati evanđelijski propovednici Džeri Foluel i Pet Robertson, koji imaju veliki uticaj u religioznim krugovima SAD. Tokom susreta sa episkopom raško-prizrenskim Artemijem za vreme njegovog boravka u Americi, Foluel i Robertson su obećali da će se obratiti Beloj kući sa "usrdnom preporukom" da ne dopusti odvajanje Kosova.

Glavni generalni sekretar evropske baptističke federacije Englez Toni Pek smatra da je pojava muslimanske države u centru Evrope nedopustiva greška. NJegovo lično iskustvo svedoči da je sada nemoguće sagraditi hrišćanske crkve na Kosovu, a misionarska aktivnost na celom području Kosmeta je faktički blokirana od strane ekstremista, koji iz dana u dan dižu na desetine džamija sa zelenim krovovima. Širom Kosmeta niču muslimanske verske škole, u kojima glavnu reč vode muslimanski ekstremisti i potpuno je iluzorno da se po Ahtisarijevom planu u novi ustav Kosova mora uneti član po kome Kosovo nema zvaničnu religiju i da će biti neutralno po pitanju religioznih verovanja. Kosovo je već sada država ekstremnih muslimana, koje predvodi vehabizam.

piše: Prof. dr Zoran Milošević

Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja Evropska unija postaje sve nepopularnija naddržavna tvorevina, a kao glavni razlog ove nepopularnosti spominju se različiti argumenti, ali je, svakako, jedan od važnijih taj što se ljudi u njoj osećaju ugnjetavanim, eksploatisanim, nepoštovanim i depersonalizovanim.

Pored toga, mnogi evroskeptici upozoravaju da ulaskom u EU narodi gube svoju državu, odnosno nezavisnost i suverenost, a dovode sebe u stanje potčinjenosti zakonima EU i Brisela, protiv čega se faktički usled depersonalizacije, kontrole medija i udaljenosti Brisela, nije moguće efikasno boriti.

Posle stupanja u EU Rumunije i Bugarske proglašen je moratorijum na nova učlanjenja sve dok se ne usvoji ustav unije. Istovremeno, Prednacrtom ustava predviđeno je da se onemogući izlazak iz Evropske unije.
Ovo je svakako dobra vest pošto pravoslavni Sloveni na čelu sa Rusijom mogu još jednom da razmisle o svom ulasku u EU. Naime, naše duboko uverenje je da pravoslavnim Slovenima, a i onima nepravoslavnim, EU nije potrebna. Ova naddržavna tvorevina je već sada pokazala svoje nakazno lice i svoj otrov i svu mržnju izručila na pravoslavne Srbe (direktno), a na ostale manje-više indirektno. Ne samo što je EU zajedno sa SAD učestvovala u agresiji na Srbiju sa ciljem da otme jedan, veoma bogat deo njene teritorije (Kosovo i Metohiju), već joj je nanela nepopravljive moralne štete putem medija (stalnom propagandom da su Srbi agresori, "smrad" Evrope...). Zatim, treba podsetiti da su Srbi iz BiH neopravdano kažnjeni oduzimanjem većeg dela teritorije i distrikta Brčko iz sastava Republike Srpske, da se institucije ovog bosansko-hercegovačkog entiteta željom Evrope, uz likovanje muslimana, stalno razvlašćuje i Srbi podređuju muslimanima, a da je to već učinjeno u Hrvatskoj, gde su Srbi od konstitutivnog naroda postali nacionalna manjina. Uz to, većina stanovništva je proterana sa svojih vekovnih ognjišta, a oni koji su i ostali izloženi su porimokatoličavanju i hrvatizaciji, a Evropska unija sve to vreme ćuti i odobrava novi genocid nad Srbima!

Naravno, ovo nije potpuni spisak svih nepravdi. Tu je i plansko uništavanje srpske pravoslavne kulture i proglašavanje srpskih srednjovekovnih manastira kosovskim, proterivanje ćirilice, nametanje i podrška novih vera, odnosno destruktivnih totalitarnih sekti... Tu je, naravno, i Hag kao stalna omča oko srpskog vrata, zgodna za pritezanje u svakom momentu i svakom trenutku...

Naravno, nije samo Srbija izložena medijskom linču EU i SAD. To je i Rusija i njen predsednik Vladimir Putin, ali i Belorusija.

Interesantno je da domaći političari, uz pomoć činovnika iz EU, serviraju priču da ulazak u ovu naddržavnu tvorevinu znači ekonomski prosperitet! Ovo je apsolutno netačno. Naime, EU zemlji kandidatu nudi "povećanu stabilnost i ubrzan institucionalni razvoj". Prevedeno na običan jezik to znači da ona zemlja koja uđe u EU neće, poput bivše Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, biti teritorijalno razorena i podeljena, odnosno pridodata nekoj susednoj državi.

Ovo otkriva da je ključno pitanje - pitanje teritorijalne celovitosti zemlje, odnosno njene bezbednosti. Upravo ovo zaslužuje propitivanje ko može, dakle, Srbiji garantovati bezbednost, odnosno teritorijalnu celovitost - EU ili Rusija, odnosno Savez pravoslavnih Slovena? Mi smo duboko uvereni da je bezbednosni faktor moguće poboljšati savezništvom sa Rusijom, Belorusijom, Ukrajinom, Bugarskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a ne ulaskom u Evropsku uniju. Naravno, ono što treba dodati jeste da ekonomski prosperitet, kako vidimo, Srbija neće ostvariti ulaskom u EU, nego savezništvom sa pravoslavnim Slovenima.

Da bi Srbije ušla u EU mora, dakle, da povede računa o svojim kulturnim i nacionalnim interesima. Mi nalazimo da ih u EU ne možemo ostvariti, pogotovo ne u ovakvoj antihrišćanskoj, okultizmu i satanizmu naklonjenoj Evropi. Istovremeno, mislimo da je to moguće u Savezu pravoslavnih Slovena. Kulturno, etnički, jezički, mentalno bliski, pravoslavni Sloveni imaju sve pretpostavke za uspešan ekonomski, kulturni i politički razvoj. U ovaj savez, prema našem mišljenju, treba da se uključe Rusija, Belorusija, Ukrajina, Bugarska, Srbija, Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Savez bi se prostirao od Jadranskog mora do Kamčatke i zauzimao bi veći deo Evroazijskog kontinenta. Prema ovom savezu EU bi bila kao kutija šibica. Sve prednosti bile bi na strani pravoslavnih Slovena, od kulturnih, do ekonomskih, vojnih i političkih.

Da je kojim slučajem ovakav savez formiran pre deset godina kada su se pojavile i prve inicijative, pitanje Kosova i Metohije uopšte ne bi danas bilo na dnevnom redu bilo koje međunarodne organizacije.

RUSIJA NEĆE VIŠE POPUŠTATI

Status Kosova i Metohije je jedno od tri ključna pitanja kojima će se u narednom periodu baviti Rusija i njen predsednik Vladimir Putin. Putin preti vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ukoliko rešenje statusa ne bude odgovaralo Beogradu, ocenio je belgijski dnevnik Soar.
Belgijski list ocenjuje da se rešenje nalazi na nivou zaštite srpske manjine na Kosmetu, ali da Kremlj ima i druge karte na raspolaganju, ukoliko zapadne zemlje priznaju nezavisno Kosovo. "Rusija bi, u tom slučaju, mogla isto to učiniti u Abhaziji i Južnoj Osetiji - separatističkim regionima Gruzije, ili u Pridnjestrovlju u Moldaviji", istakao je dnevnik.
Na kraju svog komentara Soar podvlači da je Rusiji sada "stvarno dosta" pritisaka i provokacija sa Zapada, te da se stoga sve više nazire "novi parfem hladnog rata".

PROGNOZE

Kosovo bi moglo da eksplodira ukoliko se nastavi sa odlaganjem rešenja statusa i ispunjenja zahteva Albanaca, piše list Tajms i dodaje da se, u međuvremenu, zapadna Evropa "tiho nada da će preostali Srbi etnički očistiti sami sebe".
"Politički je izuzetno važno sprečiti da Kosovo, čije sećanje na sukobe doseže do srednjovekovne istorije, postane ponovo bure baruta na Balkanu. Zbog toga UN i NATO odlažu rešenje budućnosti Kosova dok ne bude postignut kompromis koji će obe strane biti spremne da prihvate", navodi se u komentaru Tajmsa.

BIĆE RATA?

Lider Srpske liste za Kosmet Oliver Ivanović upozorio je na to da se nekoj državi ne može tek tako oteti deo teritorije bez rata.
- Rata će biti pre ili kasnije, samo je stvar kada će se stvoriti povoljni politički uslovi da on otpočne. Bojim se da ta opasnost postoji - rekao je Ivanović.
Odgovarajući na pitanje da li stvarno veruje u to da Srbija može i hoće da ratuje za Kosovo, Ivanović je rekao "ne danas, ali mira i stabilnosti neće biti".
On je upozorio na to da će kosovski Srbi, ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, na to reagovati proglašenjem nezavisnosti na severu Pokrajine.

ZAKON

Kosovski pregovarački tim je, uz žaljenje zbog pogibije dvojice učesnika nedavnog protesta, upozorio da nasilje protiv institucija i kršenje javnog reda i mira predstavlja "nedozvoljeno kršenje zakona". "Događaji kao oni od 10. februara, mogu da imaju negativne posledice po proces formiranja države Kosovo", navodi se u saopštenju tima kojim predsedava kosovski predsednik Fatmir Sejdiu.

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer pozdravio je predlog specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija i ocenio da Beograd i Priština treba u potpunosti da sarađuju sa Ahtisarijem "u duhu fleksibilnosti i kompromisa".

Iseljavanje
Na Kosovu i Metohiji sada živi samo 120.000 Srba, iako ih je 1999. godine, tamo živelo 350.000, a od tada do danas porušeno je i 150 srpskih manastira i crkava, ističe Svetlana Stević, predsednik Udruženja "Majka devet Jugovića".

SAD i Kosmet
"Mi želimo da pružimo podršku vladi Kosova koja je u stanju da štiti prava manjina, koja je sposobna da sprovodi obnovu posle teških godina koje su usledile ratu. Naravno, takođe želimo da podržimo i demokratsku Srbiju, jer treba izbeći da u ovoj poslednjoj fazi ujedinjenja Evrope, koje je zasnovano na demokratskim načelima, Kosovo eksplodira", izjavila je Kondoliza Rajs u Kongresu SAD.

Rusija protiv nametanja rešenja
Rusija se kategorički protivi nametanju rešenja za Kosmet koja ne odgovaraju srpskim interesima, izjavio je nedavno Andrej Kokošin, predsednik odbora ruske Dume za pitanja Zajednice Nezavisnih Država i veze sa dijasporom. "Rusija se kategorički protivi "zavrtanja ruku" Srbiji i nametanju rešenja za Kosmet koja ne bi odgovarala srpskim interesima i koja bi stvarala opasne presedane za međunarodnu zajednicu", rekao je Kokošin.

piše: Vinko Đurić

Članice Evropske unije koje su skeptične prema planu Martija Ahtisarija za Kosovo i Metohiju insistirale su 12. februara u Briselu, na sastanku Saveta ministara EU, da Unija unese u svoje zaključke stav da bi "konačnu odluku o statusu trebalo da podrži Savet bezbednosti UN".

Evropski blok protivnika nezavisnosti Kosmeta koji čine Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka, Kipar i Poljska trenutno trpi ogroman pritisak unutar EU i zbog toga su ove zemlje insistirale da se rešavanje ovako složenog pitanja po bezbednost Evrope prenese u sedište Ujedinjenih nacija.

Španski državni sekretar Alberto Navaro je bio konkretan izjavivši da "Španija insistira da se, kada je reč o rešavanju kosmetske krize, ide kroz Savet bezbednosti, i da se u tom telu UN usvoji odgovarajuća rezolucija - zato što rešenje za status Kosmeta mora da bude u skladu s međunarodnim pravom".

Sve ovo nagoveštava ono što su naši dopisnici iz Brisela uočili za vreme debate u Savetu ministara EU, naime, sučeljavanja o Ahtisarijevom planu za rešavanje statusa Kosmeta bila su na momente vrlo žestoka i puna polemičnih tonova. Posebno se po provokativnosti istakla Slovačka, koja je iznela niz primedbi na Ahtisarijev plan, a sličan stav su zastupale i ostale zemlje koje su se usprotivile otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije.

Podstaknuti ovako oštrim reagovanjima utisak Saveta ministara EU sveo se na sumnju da će pregovori između Beograda i Prištine uroditi plodom, što bi rezultiralo realnim obostrano podržanim kompromisom. Tako se u zaključcima Saveta ministara pojavio veliki skepticizam, kada je u pitanju Beograd, ali su ujedno i dali krila albanskom pregovaračkom timu iz Prištine.

		AHTISARI IMA I TAJNI PLAN Zvanični Plan izaslanika UN za Kosovo i Metohiju Martija Ahtisarija ostavio je pitanje statusa formalno otvorenim, međutim, u tajnom planu koji je "prepričao" uticajni nemački nedeljnik Špigl mnogo je jasnija situacija sa kosovskom nezavisnošću. Naime, nemački magazin navodi da je Ahtisari u svom strogo poverljivom nacrtu skicirao komplikovan put kojim će, ako je moguće do leta, omogućiti odvajanje Kosmeta od Srbije bez većih erupcija nasilja, a prvi korak ka tome je Ahtisarijev zvanični plan. "Osnovna ideja tajnog plana je da Kosovo treba samo sebe da proglasi nezavisnim, a da će međunarodna zajednica za to da stvori uslove", pisao je Špigl. Naravno, prvi korak je bio taj da Ahtisari u svom zvaničnom planu ne iznese ništa o eventualnoj konkretnoj nezavisnosti Kosmeta, da bi u drugom koraku bila usvojena Rezolucija UN, čiji je sadržaj već usaglašen u američko-engleskoj kuhinji. "I u tom dokumentu će pitanje konačnog statusa biti formalno otvoreno. Međutim, najvažnije je to što će tom novom rezolucijom UN Rezolucija 1244 biti stavljena van snage, koja je od 1999. određivala međunarodnu kontrolu Pokrajine. Bez te međunarodno-pravne prepreke, Kosovo bi moglo da proglasi nezavisnost", navodi uticajni nemački nedeljnik.

Jednostavnije rečeno visoki činovnici EU (Frank Valter Štajnmajer, Havijer Solana i Oli Ren) nisu uspeli da privole Koštunicu da promeni izrazito negativan stav prema Ahtisarijevom planu za rešavanje statusa Kosmeta i time na posredan način podržali Prištinu u njenim separatističkim težnjama.
I pored svega Štajnmajer, nemački šef diplomatije, istakao je da još sve mogućnosti za dogovor nisu iscrpljene, ali da je i odluka Saveta bezbednosti sve izvesnija. U takvoj situaciji Oli Ren je posebno istakao da će rešavanje kosmetske krize biti svojevrstan test "multilateralizma" i da će Moskva u to ime zauzeti konstruktivan stav, koji će zastupati i Evropa u Savetu bezbednosti UN. Međutim, sve bi to bilo možda i onako kako priželjkuje Oli Ran, evropski komesar za proširenje, da nije bilo oštre minhenske izjave predsednika Rusije Vladimira Putina, koja se više ticala Evropske unije nego Amerike. Naime, već je svima jasno da Oebs predstavlja transmisionu instituciju za protežiranje i realizaciju američkih interesa u Evropi, a ti interesi su pretežno u suprotnosti sa autentičnim evropskim interesima.

Na osnovu svega prezentiranog lako je konstatovati da postoji velika šansa da se glasanje u Savetu bezbednosti UN o Ahtisarijevom planu za rešavanje kosmetske krize završi "krahom". Ovakav ishod doveo bi do nove "podele karata" i vratio Evropi vruć krompir u ruke, što bi izazvalo novu krizu i u ovako poljuljanom jedinstvu, što bi odmah na početku ugrozilo kredibilitet misije EU na Kosovu i Metohiji. U takvoj napetoj situaciji, u kojoj svaka strana zauzima što tvrđi i nepopustljiviji stav, usvajanje rezolucije o nezavisnosti Kosmeta imalo bi izuzetno loše posledice po evropske integracije Srbije jer bi građani Srbije stekli utisak da je EU ta koja stoji iza otimanja dela srpske teritorije.

Sama situacija u kojoj se pojedine zemlje EU "nagovaraju" od strane SAD i Velike Britanije da usvoje rezoluciju o nezavisnosti Kosmeta imalo bi izuzetno loše posledice po bezbednost Evrope.