ZAGREB/PODGORICA - Pripadnici skupine "Militanti
delte Nigera", koji su u nedelju oteli dva hrvatska radnika
Matu Lušu (57) i Renata Garmu (37) i Crnogorca Milana Smolovića
(47) i dalje drže zatočene, za koje traže otkupninu 10, 8 miliona
evra (1,8 nigerijskih milijardi naira). Slobodna Dalamcija je
objavila da je sa otetim hrvatskim državljanima uspostavljena
telefonska komunikacija, ali se iz sigurnosnih razloga ništa više
ne objavljuje. Kompanija "Hydrodive", na čijim su brodovima
u delti Nigera radili oteti, objavila je da sarađuje s nigerijskim
vlastima kako bi se provelo sigurno oslobađanje trojice talaca,
te da po njihovim saznanjima niko nije ozleđen. Prema navodima
iz Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske, otmičari su "Hydrodive"
uputili zahtev u kojem su zatražili posebnu telefonsku liniju
kojom bi kompanija mogla kontaktirati sa otetim radnicima, ali
u Ministarstvu nam nisu mogli da komentarišu visinu zatražene
otkupnine.
Sudeći po ranijim slučajevima otmica u delti Nigera, informacija
o visini zatražene otkupnine mogla bi biti tačna, ali je verovatno
da će svota biti značajno smanjena. Naime, tražena otkupnina za
Britanca koji je u Nigeriji otet prošlog meseca, a pušten na slobodu
pre 14 dana, u početku je bila 10 miliona evra, a na kraju je
plaćeno 300.000 evra. Prema nekim procenama, u Nigeriji na radu
boravi nekoliko stotina hrvatskih pomoraca. Slobodnoj Dalmaciji
je s jednog od brodova u delti Nigera Splićanin Boris Šore ispričao
da se otmice na kopnu izvode standardno, uz oružje i transport
vozilom, dok pri otmicama na brodu ili platformi militanti dolaze
s jednim ili više malih ribarskih brodica, vrlo brzo se penju
do nadgrađa i hvataju i odvode ljude u neka od ušća reke. Iako
je često celo područje pod zaštitom vojske, svako udaljavanje
je rizično - opisao je ovaj Splićanin stanje u tom delu Nigerije.
On je ispričao da naftne platforme zavise od servisnih brodova,
koji donose hranu, vodu, materijal, delove mašina. Oni koji rade
na brodu, borave i žive na brodu i nekako se naviknu na taj život,
dok su ostali "naftaši" smešteni u posebnim kampovima
u gradu, ograđenim zidovima i bodljikavom žicom. Često dođu u
iskušenje da izađu iz dobrovoljnog zatvora, a to znaju skupo da
plate.
- Život ovde ne vredi mnogo, a zakon je daleko. S obzirom na
takav jad i nemoć policije i vojske, jedini način je poslušati
sve zahteve otmičara - kazao je Šore.
Prema navodima afričkog novinara, grupa koja je navodno otela
hrvatske i crnogorskog radnika nepoznata je, a zatražena otkupnina,
u poređenju sa dosad traženim, neobično je visoka. Dosadašnja
praksa pregovora s otmičarima pokazuje i da oni traju oko mesec
dana, kada otete posle isplaćene otkupnine puste na slobodu.
Prema tvrdnjama Umara Bakara, novinara Nigerian Tribune Politicala,
iz Lagosa, strani radnici koji su oteti u Nigeriji tokom zatočeništva
uživaju kao u najboljim hotelima. "U decembru prošle godine
radio sam priču o trojici Italijana, koji su tada oteti i ubrzo
pušteni nakon plaćene odštete. Tada su mi ispričali kako su za
vreme otmice bili smešteni u luksuznim sobama, te da su otmičari
pazili na njih dajući im redovno i hranu i piće. Nakon što je
odšteta plaćena, pušteni su bez ijednog ožiljka - rekao nam je
Bakar i dodao da je odšteta iznosila oko 50.000 dolara.
Jutarnji list saznaje nezvanično da, za razliku od brojnih drugih
stranih radnika u Nigeriji, dvojica Šibenčana nisu bila osigurana
u slučaju otmice.
Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore saopštilo je preksinoć
da su ih hrvatske kolege obavestile da je "Smolović u dobrom
zdravstvenom stanju, i da su, prema do sada dostupnim saznanjima,
pregovori sa otmičarima u inicijalnoj fazi".
G. J.
