BEOGRAD - Iz Srbije je, prema nekim procenama, tokom poslednjih dvadeset godina otišlo oko 400.000 ljudi, među kojima veliki procenat najobrazovanijih. Ipak, bilo je i onih koji su se, posle mnogo godina života u inostranstvu, vratili u Srbiju. Doktor Aleksandar Bogojević, rukovodilac Laboratorije za primenu računara u nauci Instituta za fiziku, jedan je od njih. I ne samo da se vratio već je uradio mnogo i na povratku naših najboljih stručnjaka.

Kako vam je izgledao povratak i da li ste pomišljali da ponovo odete?
- Prve dve godine sam morao da odgovaram ljudima na pitanje da li sam normalan. Ipak, bilo je trenutaka kada sam gubio nadu i želeo da ponovo napustim zemlju. Imam grafikon za projekat "Odliv mozgova", koji sam radio za UNESKO, i zanimljivo je da se trenuci kada sam gubio nadu poklapaju sa onima kada je najviše ljudi otišlo iz zemlje. Jedan je bio 1993. godine, drugi 1999. i 2000. godine.

		EVROPA PLAĆA DA VRATIMO NAŠE STRUČNJAKE U SRBIJU Radili ste na projektu "Odliv mozgova" za UNESKO. Da li se on može zaustaviti? - Taj problem imaju svi, od Kanađana i Holanđana do istočnoevropskih zemalja. I potrebno ga je zaustaviti. Za to je potrebno podeliti dijasporu na dva dela - dijasporu u Americi i dijasporu u Evropi. Naš osnovni izvor finansiranja je Evropa, a ona je u nauci "u ratu" protiv Amerike. I sad, Evropa hoće da mi plati da vratim našeg čoveka koji radi u Americi, na primer, mog bivšeg studenta koji je profesor u Klivlendu. I to ogromne pare. Naravno, pod određenim uslovima. Sredina u koju dolazi mora da pruža najbolje uslove za rad, a to imamo. Institut za fiziku je jedan od centara izvrsnosti.

Svojim povratkom ste povukli i druge?
- Institut za fiziku je, na neki način, i nastao tako. Ja sam se vratio 1991. godine, a onda se sledeće godine vratio godinu dana mlađi kolega Aleksandar Miljković. On je povukao drugog kolegu - Aleksandra Belića. Naravno, nismo tad mogli da predvidimo kakve će biti rane devedesete, ali, na kraju, nije to ni bitno. Vratili smo se i to je bilo jezgro koje je privuklo druge.

Hoćete li i dalje to da radite?
- Uslovi u jako dobrim institucijama u svetu mogu biti odlični, ali naši stručnjaci koji tamo odu mogu biti samo naučnici koji "rade svoj posao". Ovde pak, iako sve ne funkcioniše tako dobro, mogu nešto i da promene. Upravo povratak drugih naučnika je primer za to. Ako mi vratimo stotinak ljudi za stalno, mi smo promenili državu. Pogotovo što to nisu bilo koji ljudi već odabrani, najbolji.

Ima li načina da ubedimo one koji su otišli da se vrate?
- Naučnici nigde u svetu nisu najbogatiji ljudi već pripadaju, otprilike, srednjoj klasi. Ali ako im obezbedimo opremu koja je na nivou ili bolja od one u svetu i postavimo pred mlade istraživače naučni izazov, niko od njih neće hteti da ode. Pogotovo ako im damo i normalne uslove za život.

Koliko je Institut za fiziku bitan za povratak stručnjaka iz inostranstva?
- Institut ima sposobnih ljudi i odlične uslove za rad. Takva sredina može da organizuje da jednom godišnje dovede nekog od onih koji su otišli i vrede, i to na stalno. Svako ko se vrati povešće sa sobom, u nekom vremenskom periodu, barem još troje. Najčešći razlog povratka je porodica. Faze su obično ili kada čovek ima malu decu ili kada ta deca kreću u školu. Ako se ne iskoriste ti periodi, verovatno se neće ni vratiti.

Tekst i slika: A. Ivanović