NIŠ- Kada se ovih dana ekipa reditelja Miodraga-Mikija Stamenkovića, koja inače priprema dokumentarni film o pesniku Branku Miljkoviću, uputila da deo kadrova za film snimi u spomen-sobi ovog pesnika, suočila se s neprijatnom činjenicom da te sobe u Narodnom muzeju praktično i nema. Kao što je prazna i delom muzejskim knjigama "zatrpana" i spomen-soba drugog velikog niškog pisca Stevana Sremca. U Muzeju kažu da je deo zaostavštine iz ove dve spomen-sobe preseljen u depoe Memorijalnog kompleksa logora 12. februar na Crvenom Krstu. Da li su dva velika pisca postali beskućnici samo zbog nedostatka para, ili nemara koji govori da Niš ne ume da se diči i drugima pokazuje zaostavštinu ličnosti po kojima se pročuo?

- Može biti tačno da i sam Narodni muzej nema dovoljno prostora za rad i za spomen-sobe Sremcu i Miljkoviću? Može biti tačno i da nema para da Muzej uskoro dobije prostornu komociju za pristojan rad? Ali Muzej nije ničiji, već gradski i predstavlja ustanovu kulture od izuzetnog značaja. I zato ne treba samo direktor Tatjana Trajković- Filipović i kustos Jovan Mladenović da crvene pred novinarima i objašnjavaju, već treba da crveni čitav grad- kaže za Glas književnik i publicista Vidosav Petrović, po čijem scenariju Miki Stamenković upravo i snima dokumentarac o Branku Miljkoviću.
Petrović, inače Miljkovićev mlađi drug iz gimnazijskih dana, podseća da je bio na čelu Odbora za obeležavanje 10. godišnjice smrti velikog pesnika, kada je iz Beograda u nišku spomen-sobu preseljena zaostavština velikog pesnika. Te godine je pred zgradom Narodnog pozorišta otkriven spomenik ovom pesniku, ustanovljena gradska književna nagrada "Branko Miljković", jedna škola i ulica u Nišu su dobile njegovo ime, a tada su objavljena i Miljkovićeva sabrana dela u četiri toma. Petrović je i autor dve knjige o velikom pesniku, "Pesnikov uzlet" (1988) i "Branko u sećanjima savremenika" (1994).

- Ova sudbina spomen-soba Sremca i Miljkovića pokazuje koliko su političke vlasti u Nišu nemarne prema svojoj baštini, dok istovremeno govore o Nišu kao carskom gradu burne i bogate istorije. Ali gde Niš da smesti i kako da drugima predstavi tu svoju baštinu, ako i zaostavštine književnih velikana smešta u logor, a i nema pristojnu zgradu muzeja, kaže jedan od Miljkovićevih savremenika, koji su se ovih dana okupljali da skromno obeleže godišnjicu pesnikove tragične smrti. On dodaje da se briga gradskih političara o kulturi svodi jedino na to što u ustanove kulture "uguravaju" svoje nesposobne ljude, koji tako već posrnulu kulturu svode na niške i provincijske grane.
Želeći da ostane anoniman isti sagovornik Glasa kaže da se čudi kako i najmanje "kombi stranke" uspevaju da od gradskih vlasti lako dobiju prostorije za rad u centralnoj gradskoj zoni, a da u njima uglavnom nema nikog do vremena izbora.

Tekst i foto: M. Doderović