Srbi, koji bi zbog okolnosti u kojima žive trebalo da sede uplašeni u svojim kućama, hrabro su izašli na kosmetske trgove i jasno poručili šta misle o američkom planu za Kosmet, koji je u Beograd i Prištinu doneo vašingtonski, još od 1999. godine, odani sluga Ahtisari. Drugi Srbi, koji bajagi uživaju blagodeti slobode, kukavički su preko TV ekrana pratili kako teče početak najnovije faze dugo godina planirane i izvođene akcije otimanja Kosmeta od Srbije. U Beogradu hrabrost da Ahtisariju pokažu šta misle o njemu i planu imaju samo oni koji više nemaju šta da izgube jer su već sve izgubili - bliski rođaci i prijatelji ubijenih i otetih Srba i prognani.

Ovim nisam mislio da je Ahtisariju za dobrodošlicu trebalo izazvati nekakve rušilačke demonstracije i nerede. Srbi iz velikih gradova i dalje misle da za njih leđa treba da poturaju drugi, u ovom slučaju pojedinačno Koštunica i Nikolić, zajedno s Putinom i Rusijom, što nas opet dovodi u poziciju žrtava propagande evrozavisnika koji sopstveni narod opanjkavaju u domaćim i inostranim medijima - da voli da ratuje sa celim svetom. Možda je jeres postaviti pitanje - imamo li mi kao narod pravo da očekujemo ikakve rezultate borbe za naše nacionalne interese, kada te borbe u stvari i nema tamo gde treba da budu njeni prvi rovovi, u velikim gradovima?

I ono malo ozbiljnijeg delovanja koje je predložio Koštunica kroz svoju poslednju platformu o ponašanju države u slučaju nasilnog otimanja Kosmeta, mnogi su histerično dočekali na nož jer, mili Bože, kako smemo i da pomislimo da prekidamo diplomatske odnose sa državama koje budu učestvovale u tom ilegalnom delovanju. I Milorad Dodik nedavno je u Banjaluci, pokunjeno stojeći pored američkog ambasadora, napravio snažan otklon Republike Srpske i njenog statusa od kosmetskog pitanja.

Prve pobede u borbi za Kosmet treba da ostvarimo među sobom, ako želimo da ih postignemo i na drugim prostorima. Ovo je stav za koji smatram da nije ništa manje legitiman od zahteva liberala za "lustracijom srpskog društva". Zbog čega je njihovo - nema povlačenja, nema predaje - dobro samo kada se kliče u borbi protiv nacionalnog, a nije dobro i smatra se bolesnim i ratnohuškačkim kada to izgovaraju oni koji se zalažu za očuvanje ove države u njenim granicama. Kada nacionalista postane građanin drugog reda u svojoj rođenoj državi i u svom narodu, onda ni njegova država i narod na međunarodnoj sceni ne mogu ništa drugo da očekuju nego da budu tretirani kao drugorazredni narod i drugorazredna država. Da li je malodušnost i navika na poraze zaista naša sudbina?

Oliver Vulović, Beograd

Mi, stari učitelji, kad smo posleratnih godina odlazili u sela zaticali smo mala, neugledna školska zdanja, ali puna dečje graje, smeha, radosti, života...

Moja generacija je prosvećivala selo, opismenjivala odrasle, bili smo i medicinari, veterinari, pravnici, režiseri, glumci i prvi s lopatom i ašovom da se popravi put, postavi prva bandera...

Jedna od tema Vukovog pedagoškog sabora u Loznici bila je i otvaranje etnoloških i muzejskih zbirki po seoskim školama, kao nukleusa za buduće veće projekte za razvoj seoskog turizma. Jer, treba se podsetiti da turizam ne čini samo odlazak na more. Cela naša bivša Jugoslavija svojevremeno je zarađivala od turizma milijardu dolara, a Austrija (koja nema more) desetak puta više. Svako selo ima neku znamenitost, neku specifičnost ili je rodno mesto neke značajnije ličnosti. Od toga treba početi. U jednu prostoriju treba prikupljati stare alatke, odevne predmete, oružje, iskopine i postepeno formirati zbirku, kao što su neke škole to već uradile.
Škole su nam preko leta prazne. Zar ne bi mogle da se iskoriste za razmenu učenika. Na primer, učenici iz Šumadije proveli bi po nekoliko dana kod svojih vršnjaka u Jadru i obrnuto. Da decu otrgnemo od ulice, alkohola, od droge, a da ih i dobro zabavimo. S gradskom decom dolazili bi i roditelji i eto nam početka razvoja seoskog turizma! U školama bi se tokom leta mogle organizovati radionice za izradu prikladnih suvenira od drveta, gline, slame, kukuruzovine, vune...

Konkretno, škola u Jadranskoj Lešnici želi da iskoristi kvalitetnu glinu u blizini i da tokom leta pozove stručnjake da učenike upute u tajne obrade ovog materijala.

Momčilo Babić,učitelj u penziji, Gornji Dobrić

Vaše uredništvo stalno napreduje, a poseban uspeh je što afirmiše Glas javnosti kao dnevni list u Srbiji sa jedinstvenim sadržajem kolumne i glasa (pisma) čitalaca. Sa tog aspekta procenjujem da se vaš tiraž povećava jer slobodoumno kreirate sve političke i ekonomske protivrečnosti.

Upravo zbog toga ovim pismom ukazujem na sadržaj kolumne Vladana Batića od 11. 2. 2007. godine pošto na licemeran način, s jedne strane veliča Tadića, bez kritičkog sagledavanja njegovog nedoslednog izjašnjavanja o statusu Kosmeta i neprimerenog susreta sa zlikovcem Agimom Čekuom, a s druge strane otvorenom mržnjom optužuje Koštunicu. Posebno mi je zasmetalo Batićevo ismejavanje dva najmudrija državnika sveta Vladimira Putina i Sergeja Lavrova, zbog navodnog telefonskog obećanja veta u Savetu bezbednosti za nezavisnost Kosova i Metohije. Čeznem i živim za dan kada će uz istorijsku zahvalnost, srpski narod da ih proglasi legendama. Naravno i Alekseja Drugog, moskovskog patrijarha i cele Rusije, zbog pravoslavne solidarnosti prema nama i decenijskog uvažavanja patrijarha Pavla.

Takođe, očekujem da Koštunica svojom doslednošću u suprotstavljanju neprijateljima Srbije energično ukaže dvoličnim imperijalistima da su vladajuća HDZ u Hrvatskoj i SDA u Bosni veće nacionalističke stranke nego SRS u Srbiji. Neka premijer Koštunica, blagovremeno uvaži izbornu volju naroda i zajedno s radikalima, demokratskom metodom učini istorijski preokret u formiranju vlade za prosperitetnu Srbiju.

Zvonimir Jeremić, Vrčin

U Novom Beogradu veći broj mesnih organizacija Saveza boraca NOR -a proslavio je ovih dana 65. godišnjicu oružanog ustanka u Srbiji i formiranja Prve proleterske brigade.

Evocirane su uspomene iz NOR-a i ponovljeno da su pripadnici NOB Jugoslavije bili dosledni protivnici okupatorskim i kvislinškim formacijama, da su proleterske jedinice, zajedno sa ostalim brigadama bile oslonac u izvođenju složenih borbenih akcija, da su manje-više sve naše brigade umešno i samostalno dejstvovale, da je to bila vojska boraca koji su znali za smisao i suštinu borbe do konačne pobede...Učesnici skupova potišteno su konstatovali da je Narodna skupština Srbije izjednačila četnike i partizane, pa je od države i njenih organa zatraženo da poštuju i štite stečena prava boraca, invalida i porodica palih boraca, i da uvažavaju NOB i doprinos koji je dala pobedi antifašističke koalicije nad fašizmom".

Gojko Marčeta, predsednik OO SUBNOR-a Novi Beograd

Predsednik Republike Srbije, premijer, zamenik Republičkog javnog tužioca, direktor uprave za veterinu i svi gradonačelnici primaju veliki broj protestnih pisama iz celog sveta od građana i organizacija za zaštitu prava životinja, zbog zločina prema napuštenim psima i mačkama.

U Srbiji se svakodnevno krši Zakon o veterinarstvu koji, između ostalog, propisuje zbrinjavanje napuštenih životinja o trošku lokalnih budžeta, obeležavanje i antirabičnu vakcinaciju o trošku budžeta Republike Srbije, reudomljavanje i nadzor namenskog trošenja novca namenjenog zbrinjavanju, prikupljanju humanitarne pomoći za poboljšanje uslova u azilima - aktivnostima NVO.

Podsećamo da Krivični zakon Republike Srbije preti kaznom zatvora do tri godine svakome ko je involviran u krivično delo mučenje, povređivanje i/ili ubijanje većeg broja životinja, uz kršenje Zakona o veterinarstvu.

Mreža za zaštitu prava životinja i nezavisnih aktivista za prava životinja u Srbiji:

Društvo za zaštitu životinja "Zov" Snežana Tadić
Društvo za zaštitu životinja "Srećko" Zvezdana Radojčić
Društvo za zaštitu životinja "Niš" Jelena Kostić.
Centar za evropske integracije i regionalnu inicijativu Oliver Veličković
Centar za razvoj ekološke svesti "Izvor", Milan Đurić
Društvo prijatelja životinja "Prijatelj" Slavica Mazak-Bešlić
Mreža nezavisnih aktivista za prava životinja u Srbiji

Džabe rade, a drugi se slade, a uz to još moraju i da doplate za pokrivanje gubitaka - kratka je konstatacija vezana za nedavne proteste stočara.

Zar je moralo do akcije Žandarmerije da dođe, a koštala je koliko je trebalo da daju za svinje, kako su tvrdili seljaci. Krenulo se u "juriš" na seljake čim im je uveče na televiziji g. Parivodić "dao signal", govoreći kako protesti stočara nisu zakonski. Umesto da su došli da pregovaraju.

Čim se neko sklanja on liči na noja, a noj kad dođe u nepriliku sklanja glavu u pesak. Naime, na izmaku januara, evo i sredine februara, cena tovljenika u pojedinim krajevima Srbije toliko je pala da se oni mogu kupiti, doslovno rečeno za bagatelu. U Runi, Bogatiću, Mačvi, cena tovljenika dostizala je tek neki dinar preko 50 po kilogramu. Cene svinja tovljenika su na najnižem nivou, ali zna se da posle velikog pojeftinjenja sledi veliko poskupljenje. Država o tome mora da vodi računa, bez obzira na rezerve iz 2003. Novac mora da se nađe. Ako može da se da pola miliona evra za promašenu reklamu Srbije na Si-En-Enu i od toga napravi skandal godine. Ali nije samo to promašaj. Mi znamo puno šta da uvozimo i gušimo našu proizvodnju. Uvozili smo meso i vunu iz Australije, a naši spaljuju po 200 tona vune jer je niko neće. Primer je iz valjevskog kraja. Nije seljak kriv za kolaps prehrambene industrije.

Naša je zemlja po prirodi bogata, ali koja vajda od toga kada se seljak i dalje bori za svoje pravo - svoju proizvodnju. Meso je jeftino, a prerađevine skupe. Hleb je jeftin, a peciva skupa. Začarani krug na štetu naroda.

Slavoljub Ž. Todorović, Mladenovac