Dok su se njeni vršnjaci igrali u pesku i slagali
"lego" kockice, Aleksandrinu maštu okupirala je misao
kako da provuče konac kroz rupicu na igli i kako da skrati haljinice
svojim lutkama. Porodica Ilić iz Batajnice nije ni slutila da
će iz njihove kuće ponići pravi majstor krojenja. Kroz vredne
ruke ove 32-godišnje Beograđanke prošli su metri ili bolje reći
kilometri štofa, kepera, tafta, svile... a svojim originalnim
modelima, oduševila je mnoge naše sugrađanke, kao i pripadnice
nežnijeg pola iz javnog života. Diploma više poslovne škole odavno
je odložena u fioku, a u godinama koje su usledile Aleksandra
je sve više usavršavala dar. Iako sama kaže "da nema genetske
predispozicije" za ovaj tekstilni zanat jer joj se u familiji
nekoliko kolena unazad niko nije bavio krojenjem i šivenjem, Aleksandri
nije strano ni vezenje, ni tapetarenje. Od veza na platnu do tapaciranja
nameštaja ona je postala vrsan majstor za čijim proizvodima vape
mnoge poznate ličnosti. Pošto se dobar glas daleko čuje, putem
mnogih preporuka vaš novinar je obišao kreativni studio talentovane
mlade dame Aleksandre Ilić.
Kada ste prvi put osetili da se po svojim interesovanjima
razlikujete od vršnjaka?
- Uvek me je privlačilo da kroz uzanu rupicu igle provučem konac
u boji kako bih lakše mogla da je pronađem. Možda će zvučati neverovatno,
ali prvi put sam sela za šivaću mašinu kada sam imala svega sedam
godina. Tata je igrom slučaja kupio mami mašinu, iako se ona nikada
nije time bavila. Bila sam kao omamljena tom čudnom napravom i
neprestano sam gledala u njene točkiće.
Kome ste prvi put sašili neki odevni predmet?
- Moji prvi modeli bili su moje lutkice, a onda kako je odmicalo
vreme, probala sam majci da sašijem haljinu. Kada sam videla njeno
oduševljenje, radila sam sa sve više motiva. Vrlo brzo je počelo
otimanje ko će pre da dobije neki komad odeće od mene, bila to
mama, sestra, tata...
Ko vas je podržavao, a ko vam je bio najveći kritičar?
- U periodu sazrevanja u ovom zanatu, uvek su uz mene bili roditelji
i sestra. Međutim, moja sestra je ujedno bila i moj najveći kritičar.
Ona je veliki perfekcionista i uvek pronađe manu, ali sam joj
upravo zbog toga veoma zahvalna.
Da li pratite modne trendove?
- Naravno! Uvek sam u centru zbivanja aktuelnih modnih dešavanja.
Kao što možete da vidite, kod mene u ateljeu uvek se gleda "Fashion"
kanal i trudim se da uvek imam nove modne časopise.
S kim obično kupujete garderobu i da li savetujete članove
porodice kako da se oblače?
- Sama odlučujem šta ću da kupim, a kada je reč o porodici, uvek
sam spremna da im dam prave sugestije za koji komad odeće da se
odluče.
Koja boja je najviše zastupljena u vašem plakaru?
- Volim crnu i zlatnu boju jer smatram da su one odraz moje pomalo
kontradiktorne ličnosti. A crna i zlatna boja su večito elegantne
varijante za razne prilike.
Šta nikada ne biste obukli?
- Nikada ne bih obukla nešto u čemu se loše osećam, bez obzira
na modnu.
Šta, prema vašem mišljenju, svaka žena treba da ima u svom
ormanu?
- Bez obzira na to što mnogi kreatori i stilisti svakoj ženi preporučuju
da u svojoj garderobi imaju malu crnu haljinu, smatram da svaka
dama mora da ima mali crni sako. Sako ili žaket crne boje pomoći
će svakoj ženi koja u poslednjem trenutku razmišlja šta da obuče.
U svakoj prilici crni mali sako učiniće vas osobom koja prati
modne trendove.
Mislite li da odelo čini čoveka?
- Mislim da je odelo veoma često pokazatelj nečijeg karaktera,
mada ponekad i to ne mora da znači.
Koje su vam ambicije?
- Moje ambicije su velike, ali sam sigurna da ću ih ostvariti.
Želim da napredujem, da završim dizajn i da možda jednog dana
imam svoju sopstvenu modnu liniju. Iako možda zvuči prepotentno,
kao samouki majstor mislim da sam dosta odskočila i definisala
svoj stil.
Da li mislite da od ovog zanata može da se živi u Srbiji?
- Ko radi i odriče se slobodnog vremena, može solidno da živi
od šivenja u Beogradu. Kao u svakom poslu, dešava se da imam takozvani
prazan hod, jer ipak živimo u vremenu velikih socijalnih razlika
i kada mnogi zapadaju u egzistencijalnu krizu i nemaju vremena
da razmišljaju šta će koji dan obući.
D. Rodić
