BEOGRAD - U Srbiji ne postoji zvanična baza podataka o broju dece žrtava nasilja, a ni jedinstvena baza podataka o počiniocima seksualnih delikata, rečeno je na jučerašnjem okruglom stolu na temu "Seksualno nasilje nad decom i dečja pornografija na Internetu". Na skupu koji je održan juče u Međunarodnom pres centru, uz ocenu da se proteklih nekoliko godina dosta uradilo na zaštiti dece, mogla su se čuti i mišljenja da je potrebno još mnogo poraditi na tom polju.

Zamenik tužioca u Drugom opštinskom sudu Branko Stamenković objasnio je da su članom 185 krivičnog zakonika Srbije sankcionisana tri moguća načina izvršenja krivičnog dela proizvodnje i prikazivanja pornografskog materijala koji uključuju decu. Prvi je prikazivanje takvog materijala deci, drugi je proizvodnja takvih materijala, a treći njegova distribucija. On je precizirao da je za prvi i treći način ovog krivičnog dela predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, dok se proizvodnja dečje pornografije kažnjava kaznom od šest meseci do pet godina zatvora.

- Nedostaje sankcionisanje četvrtog mogućeg načina izvršenja ovog krivičnog dela, odnosno kazna za posedovanje pornografskog materijala na kom su prikazana deca jer takvi izvršioci, ukoliko ne uspemo da otkrijemo rasturanje ili neki od drugih načina koji su sankcionisani, ostaju nekažnjeni, naglasio je on.

On je kao dobar primer naveo Hrvatsku, gde je i posedovanje dečje pornografije kažnjivo, i najavio da se nada da će i u Srbiji uskoro doći do pooštravanja ovog zakona. Stamenković se, takođe, založio i za stvaranje jedinstvene baze podataka i DNK za sve počinioce seksualnih delikata, pogotovo nad maloletnicima i decom, pa imamo primer Velike Britanije, gde i posle izdržane zatvorske kazne, osobe koje su osuđivane zbog seksualnih delikata moraju da se redovno javljaju u policiju ili sud. Zamenik tužioca Stamenković je, takođe, dodao da u našem društvu još postoji veliki problem jer građani ne prijavljuju izvršenje krivičnog dela, tako da su ruke tužilaštva i policije vezane.

Načelnik UKP Policijske uprave Beograd, Dragoljub Radović rekao je da, kada je u pitanju Internet pornografija, policija "ne može još adekvatno da odgovori toj problematici", ali je podsetio na slučaj hapšenja Nikole Bugarčića i Jugoslava Stefanovića, koji su proizvodili i prodavali dečju pornografiju. On je dodao da, iako kod nas ne postoji zakonom regulisana obaveza seksualnih prestupnika da se javljaju, policija ima svoje načine na koji ih kontroliše. Ivana Stevanović iz nevladine organizacije Centar za prava deteta, rekla je da bez zvaničnih podataka nije moguće utvrditi veličinu problema i ukazala na potrebu aktivnijeg učešća državnih organa. Ona je apelovala na medije da izbegavaju senzacionalizam kada izveštavaju o slučajevima seksualnog i drugog nasilja nad decom, kako bi se zaštitio identitet dece i izbegla takozvana "sekundarna viktimizacija".

Po rečima Vesne Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja u porodici, veliki je problem što sudovi ponekad decu vraćaju očevima nasilnicima. Proteklih godina je kroz sklonište prošlo 220 osoba - žrtava trgovine ljudima, a među njima 50 maloletnika i 15 dece mlađe od 15 godina. Žrtve su i dečaci, a Vesna Stanojević je navela i primer dečaka koji je od osme do 12 godine bio žrtva seksualnog iskorišćavanja. Dete je sada smešteno u hraniteljsku porodicu, ali je veliko pitanje šta će dalje biti sa njim i kako izlečiti traume dečaka.

Miloš Ž. Lazić