GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 08. 01. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Povrede na radu najčešće u industriji i građevinarstvu

Najugroženije ruke i noge

Nesreće i povređivanja na poslu uzrokuju veći broj slučajeva invaliditeta i smrti u odnosu na povrede u saobraćaju ili u kući

Povrede na radu nisu retke, a mogu biti lake i teške. Lake utiču na kratkotrajno izostajanje s posla, a teške stvaraju trajne invalide ili smanjuju radne sposobnosti za određeni posao. U industriji, u savremenom građevinarstvu, i pogotovo u saobraćaju, povrede su mahom teške i vode ka trajnom invaliditetu. Sa stanovišta Zakona o povredama na radu, one obuhvataju ne samo čisti profesionalni traumatizam, već i sve nesreće koje zadese radnika za vreme dolaska, kao i povratka kući sa posla. Razvoj drumskog saobraćaja neprestano povećava broj saobraćajnih nesreća, a one su najbrojnije u vreme prestanka radnog vremena. To znači da pogađaju radnika na povratku kući sa posla, a smatraju se povredama na radu. Valja razlikovati pojam nesrećni slučaj od pojma povrede na radu. Nesreća je nepredviđeni i nekontrolisani događaj u kome je akcija i reakcija jednog objekta, materije, osobe ili radijacije imala za posledicu povredu ili smrt neke osobe. U proučavanju povređivanja i njihove prevencije, pored lekara, moraju učestvovati i lica drugih zanimanja: inžinjersko-tehnički personal, socijalni radnici, psiholozi... Statistike pokazuju da postoje razlike u povređivanju muškaraca i žena. Činjenica je da su povrede praćene smrću više i češće dva puta kod muškaraca nego kod žena, ali valja uzeti u obzir da žene uglavnom rade u onim privrednim granama gde je rizik povređivanja manji. Nesreće i povređivanja na poslu uzrokuju veći broj slučaja invaliditeta i smrti u odnosu na povrede u saobraćaju ili u kući.

Uzroci nesreća
Uzroci nesreća i povreda na radu su nedovoljna osposobljenost radnika za rukovanje komplikovanim strojevima i drugim uređajima i dvostruka angažovanost radnika u fabrici i na vlastitom posedu, dovodi do hroničnog umora i smanjenja pažnje u toku procesa rada, što favorizuje povređivanje. Uzroci povređivanja su veoma brojni i zavise od mnogo faktora, kao, na primer, od vrste posla i načina njegovog obavljanja, od higijenskih uslova rada, od uzrasta pola, socijalno-ekonomskih faktora, kvalifikacije, kulture i motivacije. Najčešće se povređuju ruke, noge, pa onda glava i drugi delovi tela. S obzirom na značaj ruku i glave za produktivan rad i bezbednost u poslu ova činjenica je od osobenog značaja. Tako povreda očiju, pa i blaže forme, izaziva duža bolovanja i važniji invaliditet od znatno većih povreda nekih drugih delova tela. Uzroci povređivanja se dele na dve osnovne skupine: faktor čovek i faktor mašina, odnosno faktor okolina. Ova podela, po mom mišljenju, nije srećna, s obzirom na to da pri pažljivim ispitivanjima čovek predstavlja uzrok povređivanja u daleko najvećem broju nesrećnih slučajeva, bilo da je on izazvao nesreću u momentu njenog nastanka ili da je potcenio značaj organizacije procesa rada, konstrukcije mašina i sl. Iz tih razloga povređivanja se dele u dve osnovne grupe.

1. Uzroci u kojima dominira ljudski faktor
2. Uzroci koji pretežno potiču iz čovekove okoline
U grupu faktora u kojoj dominira humani faktor, spadaju:
a) nesrećni slučajevi u kojima povređeno lice svojim neadekvatnim postupcima bitno utiče na pojavu nesreće i povrede. Ovde spadaju: nepoznavanje mehanizma rada, životno doba, radni staž, karakterne osobine, emocije, psihofizička kondicija, neadekvatna motivacija, akutna hronična oboljenja...
b) nesrećni slučajevi u kojima do povreda dolazi neadekvatnim postupcima saradnika u procesu rada.
c) slaba organizacija rada je treći uzrok, a ako govorimo o odgovornosti, ovde su prvenstveno odgovorni rukovodioci radova - neposredno niži i viši. Uzroci koji potiču iz čovekove okoline dele se u dve podgrupe:
a) uzroci izazvani nepovoljnim mikroklimatskim uslovima rada, prisustvo raznih toksičnih (otrovnih) supstanci koje mogu uticati na smanjenu radnu sposobnost, pažnju i bezbednost radnika, rad sa neadekvatnim mašinama i alatom, zakrčenost radilišta, sirovinama, produktima i otpacima, slaba osvetljenost, buka, vibracije, klizavi podovi, neadekvatna opšta i lična zaštitna sredstva.
b) faktori koji deluju van radne sredine, a koji se održavaju na čovekove zdravlje i njegovu psihofizičku sposobnost. Ovde pre svega, ubrajamo nepovoljne socijalno-ekonomske uslove (stanovanje, ishranu, porodične probleme...), zamaranje van rada (prekovremeni rad), značajan naročito za zanatlije i zemljoradnike i dr, zamaranje pri putovanju na posao i kući, zloupotreba alkoholnih pića, duvana, narkotika i, pored ostalog, nezdrave interpersonalne odnose na poslu ili u porodici. To su najčešći uzroci povređivanja.

Zamor pred kraj radnog vremena
Pred sam kraj rada povrede obično bivaju češće i one su znak zamora. Zbog zloupotrebe alkohola u vreme praznika i tokom perioda koji im sledi, povrede ne radu su češće.

Zaštita na radu, sprečavanje nesreća i povreda na radu je mnogo komplikovanije nego što se misli. Isključivanje, ali i smanjenje rizika povređivanja putem tehničkih mera, tehnološko-tehničke i organizacione mere, lične mere, nošenje HTZ opreme, radna disciplina, higijenske mere, zdravstvena zaštita radnika, socijalna zaštita radnika i zakonodavno-administrativne mere. Da bi sprovođenje tih mera bilo uspešno neophodan je kontinuiran rad i saradnja stručnjaka raznih profila: tehničkih, medicinskih, ekonomskih, pravnih...

Autor: Dr Radomir Blagojević, spec. medicine rada



vesti po rubrikama

^slobodno vreme

Horoskop za ponedeljak
Povrede na radu najčešće u industriji i građevinarstvu
I neurotičar može da radi pun radni vek
Hroničnu upalu jetre izaziva zajedničko delovanje više uzroka