GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 08. 01. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

intervju : LJiljana Habjanović - Đurović - književnik

Pisanje kao molitva

Pisac sve crpi iz sebe, iz svog misaonog i emotivnog sveta. Pisanje je moje moranje. Uslov postojanja. Ispunjava na najdublji i najpotpuniji način. Ali, ne može se pisati svakoga dana po čitav dan. Usuđujem se da kažem da je hrišćanstvo postojalo u mojim knjigama i dok toga nisam bila svesna

LJiljana Habjanović-Đurović jedan je od malobrojnih srpskih književnika koji zaslužno mogu poneti epitet -bestseler pisca. To potvrđuju uspesi prethodnih romana, "Ženski rodoslov","Petkana","Igra anđela". I najnoviji roman ove spisateljice o Presvetoj Bogorodici "Svih žalosnih radost" sudeći po broju ponovljenih tiraža naišao je na veliko zanimanje čitalačke publike, a za ovu knjigu LJiljana Habjanović-Đurović dobila je više književnih nagrada i priznanja na listi kojih je od juče još jedan orden Svetog Save. Poslednjih godinu dana dela naše popularne književnice prevode se u Rusiji, Ukrajini, Češkoj, Bugarskoj i Grčkoj...

URUČENJE ORDENA SVETOG SAVE

Na predlog njegove Svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio je LJiljani Habjanović-Đurović visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve orden Svetog Save drugog stepena za "delatnu ljubav prema Svetoj Majci Crkvi, posebno osvedočenu njenim književnim delima kojima istrajno svedoči Hrista Vaskrsloga" - kako stoji u obrazloženju ove odluke.
Orden je književnici uručen juče, na Božić, posle Svete arhijerejske liturgije u crkvi Arhangela Gavrila u Beogradu.
"Slava Bogu za sve" - rekla je LJiljana Habjanović Đurović, primajući ovo izuzetno priznanje.

Činjenica je da ste najčitaniji pisac na ovim prostorima. Šta za jednog srpskog pisca predstavlja taj beleg?

- Saznanje da sam već godinama najčitaniji pisac u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i dijaspori, o čemu se uveravam ne samo kroz podatke biblioteke, knjižara i Internet knjižara, već i kroz pisma koja mi stižu iz svih krajeva sveta, mene beskrajno raduje I čini me zahvalnom. Zahvalnom Gospodu Bogu, koji mi je sve dao. Talenat, fizičko i mentalno zdravlje, koje mi omogućava da podnesem sve napore kako samog književnog rada, tako i onoga što ga prati, promocija, putovanja. Sina i muža koji veruju da je ovo što radim važno i stoga su uvek spremni da sve u našem životu podrede mom pisanju. I čitaoce koji vole moje knjige, a ta mi ljubav daje pravo da sebe nazivam piscem. Sve drugo, što je uglavnom plod zavisti, zlobe, vanknjiževnih nedopadanja, ili ličnih interesa raznih vrsta, malo je i beznačajno prema toj radosti i toj zahvalnosti.

Pravoslavlje je kao primarna komponenta već od samog početka usađeno u same temelje vašeg književnog stvaralaštva. Kako biste objasnili ulogu pravoslavlja u vašoj literaturi?
- Još negde od petnaeste godine počela sam sebi da postavljam pitanja koja muče sve misleće ljude otkad je sveta i veka: Ko smo? Odakle smo došli? Kuda idemo? To su pitanja na koja su odgovore ponudile literatura, filosofija i religija. I ja sam ih tražila tim redosledom. Našla sam ih u veri. A moja je vera, po porodičnoj tradiciji, po vaspitanju, po ličnom izboru, pravoslavna. Dok sam pisala roman "Petkana", sanjala sam Svetiteljku kao mladu devojku, koja se sprema da krene u Svetu zemlju i koja mi govori: "Ko smo? Deca reči, a sve su velike istine izrečene običnim rečima dotakle samu suštinu mog bića. One su srž moga života, a samim tim i mojih knjiga. Jer, pisac sve crpi iz sebe, iz svog misaonog i emotivnog sveta. Ali, usuđujem se da kažem da je hrišćanstvo postojalo u mojim knjigama (naravno sa izuzetkom "Javne ptice") i kada toga nisam bila svesna. Na to mi je prošle godine na promociji u Novom Kneževcu, ukazao moj tamošnji sveštenik, otac Branko Popov. Javio se da govori baš na tu temu. A svoje je teze potkrepio citatima iz mojih knjiga, koje je uredno prepisao i pročitao nam. Izgleda da sam ja već slutila odgovore i dok mi se činilo da ih samo tražim.

Vaš roman "Svih žalosnih radost" o Presvetoj Bogorodici je, sudeći po rasprodatom tiražu, osvojio srca čitalačke publike. Naišao je, takođe i na pozitivne kritike, ali i podršku i pozitivnu reakciju sveštenih lica iz SPC...
- Imala sam sreću, i, svakako, milost Božju, da već na prvom javnom predstavljanju romana "Svih žalosnih radost" govori doktor bogoslovije i prodekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, Dragomir Sando. Citiraću samo deo njegove nadahnute besede: "Knjiga je prirodni nastavak "Petkane " i "Igre anđela". Kao što je Jovan preteča utirao put za dolazak Spasitelja, tako će nova knjiga LJiljane Habjanović-Đurović stilom, mudrošću i izvanrednim poznavanjem prilika u vreme zemaljskog života Bogorodice, biti nastavak tako čitanih prethodnih romana. Kako mnoge pojedinosti nisu zabeležene, a prepoznatljive su između stihova Novog zaveta, to lucidno prepoznaje autorka i iznosi nam na videlo. Ona kao da se saživela sa klimom, topografijom, načinom života i običajima, porodičnom atmosferom novog Izrailja, poput apostola Mateja, pripoveda nam tako snažno i nedvosmisleno...Spisateljka je potpuno doživela događaje iz života Bogorodice... Autor ove knjige je izuzetno hrabra žena. O Bogorodici, kakvim je načinom i pristupom pošla gospođa LJiljana, retko da bi se osmelio da piše i najhrabriji teolog. Ovo je prepevano Jevanđelje." Na Krstovdan, prošle godine, u konaku hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Prilipcu primila sam nagradu "Pečat Kneza Lazara", koju dodeljuju Crkvena opština Prilipac i Likovna kolonija"Prilipac, za najbolju knjigu objavljenu između dva praznika male Gospojine. U obrazloženju je rečeno:"Roman "Svih žalosnih radost" je izuzetno delo, koje svojom veličinom nadrasta i ovo vreme i ovaj prostor".

Koliko su nagrade važne za jednog našeg pisca, koji živi i stvara u skučenom jezičkom prostoru? U kojoj meri takva nagrada određuje sudbinu jedne knjige ?
- Nagrade su važne jer skreću pažnju čitalačke publike na manje čitane pisce i knjige. Ali važne su i čitanim piscima. Svoje nagrade doživljavam kao priznanje čitaocima da su bili u pravu što su me podržavali svih ovih godina. Ako su laureati odabrani slučajno, ili po vanumetničkim kriterijumima, ako iza nagrađenog ne stoji vredno delo i stvaralačka biografija dostojna priznanja, onda je nagrada na štetu i darodavcu i dobitniku.

Kako uspevate da vodite izdavačku kuću "Globosino Aleksandrija" i da se bavite pisanjem?
- Pisanje je moje unutrašnje moranje. Uslov postojanja. Neraskidivi deo mog bića. Pisanje me ispunjava na najdublji i najpotpuniji način-kao molitva. Ali, ne može se pisati svakog dana, po čitav dan. Taj preostali deo vremena ja trošim na svoj paralelni život: posvećena porodici, radu i svojoj izdavačkoj kući. Bilo mi je teško dok sam pisala knjige i istovremeno radila kao službenica u banci, turizmu, novinama. Tada sam bila rastrzana između dva daleka sveta. Kao izdavač, ja ostajem u svetu književnosti i svetu koji volim. I u kome mi je lepo.

Na čemu trenutno radite i hoće li vaše sledeće delo korespondirati sa vašim prethodnim knjigama?
- Ne volim da govorim o onome šta planiram, već o onome šta sam uradila. Reći ću samo da se vraćam rukopisu koji sam započela u proleće dvehiljadite i radu koji sam prekinula kada je, u toku molitve u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, do mene doprla misao kao nalog da napišem roman o najvoljenijoj svetiteljki pravoslavlja. Naravno, tema i ove moje knjige biće ženska sudbina, a glavne ličnosti-žene. Ali, dok ne završim ovaj roman, želim da skrenem pažnju čitalaca na knjigu u čijem sam stvaranju učestvovala i sama. Reč je o knjizi "Teritorija čitanja", iz ugledne kolekcije"Odgovori", Miloša Jeftića. Gospodin Jeftić me svojim mudrim, inspirativnim i časnim pitanjima proveo kroz moj život. A zatim me naveo da promislim o mnogim važnim temama od opšteg značaja. Govorili smo o jeziku, o umetnosti, o nacionalnom i internacionalnom, o čoveku i Bogu, o prošlosti i budućnosti. Sve ono što bi moji čitaoci želeli da me pitaju, umesto njih je učinio Miloš Jeftić. Knjiga je ilustrovana sa sedamdeset pet ličnih fotografija, koje predstavljaju neku vrstu moje životne fotomonografije. Dakle, da ponovim još jednom, sve one koji vole moje knjige čeka "Teritorija čitanja".

Mila Milosavljević


vesti po rubrikama

^kultura

Američko Nacionalno udruženje filmskih kritičara smatra
Niš i dalje bez uslova za reprezentativnije kulturne događaje
intervju : LJiljana Habjanović - Đurović - književnik