GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 08. 01. 2007.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

forum

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Niš i dalje bez uslova za reprezentativnije kulturne događaje

Bez klavira i prave koncertne dvorane

Grad koji još nema pristojan klavir na kojem bi veliki majstori mogli dazasviraju za Nišlije, niti reprezentativnu koncertnu dvoranu na čijojbini bi mogli da se smeste veliki umetnički ansambli ne može ni da računa na nešto više od provincijskih dometa u kulturi

NIŠ - Kada su neki vrhunski pijanisti, verujući domaćinima da imaju dobar koncertni klavir, dolazili da održe koncert u Nišu ježili su se kada bi dobili razne "krševe od instrumenata" uz odgovor da "u gradu nema boljeg". Još veća bruka pukla je kada je nova gradska demokratska vlast za preko 50 hiljada evra kupila navodno reparirani "Stenvej". Jer, ispostavilo se da je i on starudija na kojoj bi pristali da sviraju samo početnici. Afera oko "Stenveja" je zataškana, odgovorni su bez posledica otišli sa funkcija, a klavir koji je bio samo "spolja gladac" sada prekriva prašina u hodnicima Simfonijskog orkestra.

Grad inače nema ni reprezentativnu koncertnu dvoranu pa se organizuje samo ono što može da stane na pozornice Narodnog pozorišta, Simfonijskog orkestra i za sada jedine i najveće bioskopske dvorane u Klubu Vojske Srbije. Ti prostori, inače, ne raspolažu ni dovoljnim kapacitetom mesta za publiku, niti pratećim prostorijama, dovoljno komfornim garderobama, šminkernicama i drugim uslovima koje inače vrhunski umetnici zahtevaju. Malo je onih, a vrednih, koji su spremni da borave u garderobi bez ormana i koja se greje nekom starom grejalicom. Dakle ni govora o uslovima da se dovede neki veći orkestar, hor, operski, baletski ili pozorišni ansambl. Izgovor bi možda mogao biti da su vremena teška i da nema para za izgradnju veće višenamenske dvorane, ali tu tezu lako pobija činjenica da bolju dvoranu od svake niške ima mala susedna opština Gadžin Han u svom Domu kulture, građenom takođe u teškim vremenima, ali uz agilnog opštinskog čelnika Sinišu Stamenkovića koji je znao da u svoju varoš dovodi i trubače i operske pevače, velike horove, orkestre i ansamble.

Jedina niška koncertna uzdanica bila je i ostala Letnja pozornica u Tvrđavi, sa oko tri hiljade mesta, čiji kalendar korišćenja ipak diktiraju meteorološki uslovi i godišnja doba. A u Nišu je sada aktuelan projekat pokrivanja te pozornice, čime se nikako ne može obezbediti zamena za koncertnu dvoranu, dok istovremeno ima i polemika da li će montažni krov nad pozornicom upropastiti njenu akustičnost i autentičnost?

Od vremena kada je u rupi nastaloj od ratne bombe po projektu Grigorija Samojlova 1958. godine otvorena Letnja pozornica u drevnoj niškoj Tvrđavi, traju i inicijative o njenom eventualnom pokrivanju. Projektant Samojlov je bio izričito protiv krova nad tim prostorom, ali je sada u Nišu predstavljen projekat za krov nad pozornicom, a obezbeđene su i pare. Krov bi činila demontažna specijalna cirada, koja se razvlači preko mreže sačinjene od čeličnih sajli i stubova.

NAJDŽEL U ZNOJU LICA SVOG

Sredinom jula prošle godine violinski virtuoz Najdžel Kenedi imao je dobrotvorni koncert u Nišu za koji je vladalo veliko interesovanje. Međutim, koncert je mogao biti održan jedino u dvorani Kluba Vojske Srbije koja ima oko 800 mesta jer gradski oci tada još nisu uspeli da na Letnju pozornicu vrate sedišta "posečena" prethodne jeseni zbog rok festivala "Nisomnija".
Kenedi je svirao nadahnuto, ali se zajedno s publikom preznojavao u dvorani bez klima-uređaja. A onda je u jednom trenutku rekao: "Baš mi se sviđa ova vaša srpska klimatizacija"!

U anketama lokalnih medija oko krova nad Letnjom pozornicom je više negativnih nego pozitivnih stavova. Specijalista za buku i vibracije na Fakultetu zaštite na radu dr Dragan Cvetković ozbiljno sumnja da bi krov nad pozornicom mogao ozbiljno da ugrozi njenu do sada izvanrednu akustičnost, a da bi i dobovanje kiše po krovnoj ciradi moglo biti vrlo neprijatno.
- Ako nema akustičnih proračuna projektovane konstrukcije onda bi ovakav krov mogao biti skup eksperiment sa mogućim vrlo neprijatnim posledicama. Upozoravam da kapanje vode iz česme ima samo 0,5 decibela, ali ume strašno da iritira i nervira, kaže dr Cvetković.

Arhitekta i poznati karikaturista Aleksandar Blatnik smatra da zbog kiše graditi veliki kišobran iznad više hiljada sedišta nije baš smisleno. Ovom gradu svakako fali velika zimska dvorana za kulturne događaje, ali sa krovom koji se planira nećemo više imati ni letnju ni zimsku pozornicu, kaže Blatnik i dodaje:

- Stari Grci nisu slučajno pravili amfiteatre na otvorenom i zbog akustike i zbog ambijenta. Niška Letnja pozornica se, inače, i pročula po publici koja i po kiši, ako je bude, ume da prati filmske projekcije, horske i druge koncerte. Zato bi pare planirane za ciradni krov mogle da se pametnije utroše za dodatne pokretne tribine koje bi uvećale kapacitet pozornice, kaže arhitekta Blatnik.

Krovu nad pozornicom protivi se i dugogodišnji niški kulturni pregalac i jedan od osnivača Horskih svečanosti Srećko Taritas. Slično misle i drugi i apeluju da se od ovog "pokrivanja" ipak, odustane, kako bi pozornica bila ono što joj i ime kaže i kako demontažni krov ne bi naružio i nju i čitav ambijent Tvrđave. Uz sve druge rizike po akustiku i ostalo.

Tekst i foto: M. Doderović


vesti po rubrikama

^kultura

Američko Nacionalno udruženje filmskih kritičara smatra
Niš i dalje bez uslova za reprezentativnije kulturne događaje
intervju : LJiljana Habjanović - Đurović - književnik