GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak 18. 12. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


 

Privodi se kraju objedinjavanje četiri islamske zajednice u Srbiji

Ustav miri muslimane

Muamer Zukorlić: Postigli smo saglasnost s predstavnicima iz Vojvodine i "preševske doline"
Muhamed Jusufspahić: Rijaset bi činili mešihati Sandžaka, Vojvodine, Beograda i juga Srbije

Inicijativa za stvaranje jedinstvene islamske zajednice u Srbiji postoji već nekoliko godina, ali se čekao Zakon o crkvama i verskim zajednicama. Zakon je konačno zaokružio način organizovanja verskih zajednica kao jedinstvenih organizacija.

I, kada se učinilo da će doći do objedinjenja četiri islamske zajednice koje deluju u Srbiji, došlo je do nesuglasica, naročito na relaciji Beograd-Novi Pazar. Najnoviji događaji upućuju na zaključak da će problem, ipak, biti rešen, a stavovi predstavnika Islamske zajednice u Novom Pazaru i Beogradu uskoro biti usaglašeni. U Novom Pazaru veruju da će u narednih nekoliko sedmica ipak doći do stvaranja jedinstvene Islamske zajednice u Srbiji.

Ove tvrdnje izneo je muftija sandžački Muamer Zukorlić, demantujući tako mnoge natpise da je objedinjavanje dve islamske zajednice u Srbiji pod velikim znakom pitanja.

Sandžački Mešihat postigao je, prema Zukorlićevim rečima, potpunu saglasnost s predstavnicima Islamske zajednice iz Vojvodine i "preševske doline".
- Islamska zajednica Srbije će se objediniti u potpunosti ili sa izvesnim nedostacima, ukoliko se do tada ne postigne dogovor s predstavnicima u Beogradu. Mi ćemo sve učiniti da oni prihvate našu inicijativu i da prevaziđu izgovore koje su imali - rekao je Zukorlić.Mešihat u Beogradu, kako je saopštio, ne prihvata nikakvo naknadno uključenje u bilo kakvo jednostrano formirano radno telo za objedinjavanje.

- Mešihat u Srbiji smatra da je koncept radnog tela, koje je formirao Sabor Islamske zajednice Sandžaka, zasnovan na favorizovanju sandžačkog Mešihata po broju delegata u tom telu. Mešihat Islamske zajednice u Srbiji je zato predložio formiranje novog radnog tela", piše u saopštenju i dodaje da Mešihat Islamske zajednice u Srbiji "oštro protestuje zbog omalovažavanja svojih institucija od Mešihata sandžačkog".

Kontinuitet
- Za nas Mešihat u Beogradu ne postoji jer niko ne zna ni kada je on osnovan, niti ko ga je osnovao. Organizovanje verske zajednice nije organizovanje nekog udruženja građana gde jedna grupa može da odlučuje kako će to udruženje da izgleda, kako da se zove, kako da donosi odluke... Da bi jedna verska zajednica bila legitimna, ona, pored svog verskog, mora da ima i tradicionalni legitimitet koji podrazumeva izvesni kontinuitet. U tom pogledu, Islamska zajednica se naslanja na kontinuitet legitimiteta još iz 19. veka iz Istanbula, a on se nastavlja posredstvom Sarajeva, u vreme jedinstvene Islamske zajednice bivše Jugoslavije i sada se prenosi na ovu islamsku zajednicu. Poznato je, kada je osnovan Mešihat u Sandžaku, ko ga je formirao, ko su bili sabornici, odakle su bili - istakao je muftija Sandžački.

PODELJENI I ALBANCI

Raspadom bivše Jugoslavije raspala se i jedinstvena Islamska zajednica koju su do tada činila četiri mešihata na čelu sa rijasetom (vrhovna institucija ove verske zajednice) i reis-ul-ulemom (poglavarom) u Sarajevu.
Uporedo sa formiranjem novih nezavisnih država, formirane su i nove islamske zajednice. U Srbiji su formirane četiri koje, prema podacima iz 2002. godine, opslužuju oko 230.000 muslimana.
Na čelu Islamske zajednice Vojvodine nalazi se muftija Fadil Murati.
Sledeća Islamska zajednica pokriva teritoriju centralne Srbije, a predvodi je beogradski muftija Hamdija Jusufspahić. Islamska zajednica Sandžaka formirana je 1993. godine u Novom Pazaru i vodi je Muamer Zukorlić.
Posle rata 1999. godine došlo je i do podele među Albancima na jugu centralne Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, gde od 2003. godine deluju dve deluju dve islamske zajednice, od kojih jedna, pod vođstvom Mumina Tahirija, još priznaje nadležnost kosovskog rijaseta. Druga je stvorena 2003. godine pod Džemailom Hasanijem.

DVA SEDIŠTA

Velikih nesuglasica ima i gde bi se nalazilo sedište najviše islamske verske institucije u Srbiji.
Muhamed Jusufspahić smatra da Novi Pazar, udaljen od prestonice oko 300 kilometara, nije prikladno mesto i da "braća iz Sandžaka i Preševa, umesto prema Sarajevu i Prištini, treba da "gledaju" prema Beogradu".
Novo rešenje ustava jedinstvene Islamske zajednice, prema rečima Zukorlića, podrazumeva dva sedišta, i to nije kompromis već potreba. Glavno bi bilo u Novom Pazaru, gde je celokupna infrastruktura, a drugo u Beogradu, gde su koncentrisani državni organi, diplomatska predstavništva i međunarodne organizacije.

Muftija Zukorlić priznaje jedino Muftijstvo u Beogradu koje je osnovano 1981. godine.
- Ne može se Mešihat tako prisvajati, niti se Islamskoj zajednici davati ime i vezivati za državu bez uticaja na njen celi prostor - smatra muftija Sandžački.

U nastavku razgovora, muftija Zukorlić ističe da "to što je Sabor Mešihata iz Sandžaka formirao to telo ne treba doživljavati kao jednostran gest, već kao glavni korak.

- Jer, uvek neko treba da potegne najviše, a logično je da to učini onaj ko ima najviše snage. Ključni je problem neophodnost da svi shvate da će njihov uticaj u jedinstvenoj Islamskoj zajednici biti onoliki koliki je stvarni uticaj i u kadrovskom i u organizacionom smislu - dodaje muftija.

Autonomija
Mešihat Islamske zajednice Sandžaka zalaže se da svi mešihati u Republici imaju visok stepen autonomnosti, a da sedište jedinstvene Islamske zajednice Srbije bude tamo gde je najviše vernika i najbolja verska infrastruktura. A to znači u Novom Pazaru.

- Islamsku zajednicu ne može činiti jedna džamija i nekoliko ljudi, ma koliko oni bili bučni. U Sandžaku ima 150 džamija, postoji celokupna prosvetna struktura od mekteba (vrtić), preko medrese, do Fakulteta za islamske studije. Jug Srbije je po tome na drugom mestu (oko 80 džamija), a potom slede Vojvodina i Beograd sa užim delom Srbije - objašnjava Zukorlić.

Predloženi ustav Islamske zajednice Srbije nudi osnov za ravnopravnost sva četiri muftijstva u smislu njihovih prava. Kada je reč o uticaju, navodi Zukorlić svoje adute, postoje predstavnički organi u kojima će jedan sabornik predstavljati 10.000 vernika.
- Mi smo za to da se na nivou Srbije formira rijaset Islamske zajednice sa sedištem u Beogradu koji bi činili mešihati Sandžaka, Vojvodine, Beograda i juga Srbije. Formiranju rijaseta trebalo bi da prethodi prelazni period od najmanje tri godine. Za to vreme sedište Islamske zajednice bi po godinu dana bilo u Novom Pazaru, Preševu, Beogradu... Rotirali bi se, naravno, i čelnici - rekao je Muhamed Jusufspahić, zamenik predsednika Mešihata Islamske zajednice u Beogradu.

Od formiranja 1993. godine, Mešihat Islamske zajednice Sandžaka duhovno i formalno vezan je za Sarajevo, gde je na čelu rijaseta Islamske zajednice u BiH reis-ul-ulema dr Mustafa Cerić. On je nekoliko puta u Sandžaku dočekivan i kao poglavar ovdašnjih muslimana. Sandžački Mešihat smatra da u Srbiji ne treba formirati rijaset ni postaviti rejsa jer obe institucije već postoje u Sarajevu.

Zoran Maksimović (Sina)


vesti po rubrikama

^tema

Privodi se kraju objedinjavanje četiri islamske zajednice u Srbiji
Krvna osveta u Crnoj Gori kao krvavi "preki sud časti"
SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ
 
 


     


FastCounter by LinkExchange