GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja 10. 12. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

   vesti dana

   arhiva

   vaša pisma

   istorijat

   redakcija

   kontakt

   pomoć

   pišite nam

 


 

INTERVJU : Hristos Panagopulos, ambasador Grčke u Beogradu

Evropa neće sarađivati sa nedemokratskom vladom

Zajednička vizija Grčke i Srbije vezana je za potpuni prijem Balkana u evropsku porodicu, gde će, u uslovima stabilnosti, bezbednosti i mira, uz potpuno obezbeđene demokratske institucije, poštovanje ljudskih i prava manjina, da se stvore preduslovi za stalni ekonomski razvoj i blagostanje

Grčka će uložiti 150 miliona evra za završetak dela autoputa od Leskovca do BJRM, koji predstavlja deo koridora 10. Time će nam solunska luka postati bliža, a Grčka je jedna od zemalja koja se zalaže za to da nam i Brisel postane bliži. O tome i o drugim aktuelnim temama razgovarali smo sa grčkim ambasadorom u Beogradu Hristosom Panagopulosom.

Predsednik Boris Tadić je, u utorak na sastanku sa ambasadorima zemalja EU u Srbiji, zatražio podršku za uslovni nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Kako su ambasadori odreagovali na ovaj zahtev?
- Mogu da govorim samo o svojoj zemlji. Mi imamo specifičnu politiku i treba praviti razliku između dve stvari: jedna je zajednički prihvaćen uslov saradnje sa Hagom. O tome nema diskusije. Ali, bez obzira što ta obaveza ne sme da se smetne s uma, postoji mogućnost da EU ispita šta može da se učini da se pregovori nastave pod određenim uslovima i da se sporazum pripremi što pre. Suština te ideje je da Srbija uradi ono što mora, a da se pritom ne gubi dragoceno vreme. Sad je to pitanje u nadležnosti Evropske komisije, konkretno u nadležnosti evropskog komesara Olija Rena. On ima mandat Evropskog saveta da proceni kada će biti odgovarajući trenutak da se krene dalje. Koliko znam, stav EK za sada nije izmenjen, jer iznad svega stoji kredibilitet EU prema obavezama Srbije. Pristup moje zemlje je nešto drugačiji, ne zato što ne podržavamo punu saradnju sa Hagom, već zato što želimo da se Srbiji otvore evropske perspektive.

Za razliku od Rena, čini se da visoki predstavnik EU Havijer Solana nema tako krute stavove kad je Srbija u pitanju?
- Pročitao sam u vašoj štampi Solaninu izjavu, ali ne znam koja je bila njegova tačna formulacija. U svakom slučaju, u EU postoji desetak zemalja koje, u različitoj meri, imaju stav da pregovori sa Srbijom treba da se nastave pod uslovima koje sam naveo.

Prema pisanju medija, Solana je rekao da je moguće da će EU razmotriti nastavak pregovora posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Da li će ostati pri tom stavu i ako na izborima ne pobede stranke tzv. demokratskog bloka?
- Ne želim, niti je dozvoljeno da se mešam u unutrašnje stvari vaše zemlje. Ali, osećam obavezu, kao pravi prijatelj Srbije, da primetim da bi, ako bi na vlast došle snage koje se suprotstavljaju reformama, demokratizaciji i evropskom putu vaše zemlje, bilo nemoguće da Evropa sarađuje sa takvom vladom.

 

RAZMENA VOJNIH KADROVA

Grčka i Srbija nedavno su potpisale sporazum o vojnoj saradnji. U čemu se ta saradnja ogleda?
- Naša saradnja u toj oblasti je na izuzetnom nivou. Prioritet Srbije je da transformiše i modernizuje svoje oružane snage, a Grčka joj u tom pokušaju višestruko pomaže. Dovoljno je da vam kažem da je pre nekoliko dana ministar odbrane Grčke Meimarakis boravio u Beogradu na poziv ministra odbrane Srbije Zorana Stankovića, koji je pre nekoliko meseci bio u poseti Atini. Takođe, zastupnik načelnika GŠ Srbije Zdravko Ponoš trenutno je u zvaničnoj poseti mojoj zemlji. Tako možemo da zaključimo da česti kontakti političkog i vojnog rukovodstva sektora odbrane naših zemalja reflektuju visok nivo odnosa. Dogovoreni su i već aktivirani konkretni programi razmene vojnih kadrova na svim nivoima, programi prenosa tehničkog znanja i obuke, razmene informacija itd.

MODERNIZACIJA SRBIJE

Hoće li Grčka nastaviti sa dosadašnjim ulaganjem u srpsku privredu?
- Razvoj bilateralanih privrednih i trgovinskih odnosa je veoma brz i krajnje zadovoljavajući, a ima i veoma stabilan put. Danas u Srbiji posluje 120 grčkih i 150 mešovitih firmi, koje zapošljavaju više od 25.000 srpskih radnika. Direktne investicije Grčke su dostigle sumu od 1,8 milijardi evra, a ukupan zbir direktnih i indirektnih investicija prelazi 2,1 milijardu evra. Grčke investicije doprinose modernizaciji srpske privrede, smanjenju nezaposlenosti, jačanju investitorskog ambijenta, kao i povećanju poreskih prihoda. Ono što mi tražimo je obezbeđenje uslova slobodne konkurencije, koja predstavlja i zahtev EU, kako bi srpskoj privredi bilo omogućeno da zabeleži još bolje rezultate. Dozvolite mi da podsetim i da je zaključen dogovor o završetku izgradnje koridora 10, po kome će Grčka učestovati sa 150 miliona evra, koliko je neophodno za realizaciju ovog veoma značajnog projekta.

Pojedini poznavaoci prilika na Balkanu tvrde da se u novoj rezoluciji SB UN za Kosovo neće spominjati reč "nezavisnost", ali da će taj dokument ostaviti mogućnost da svaka zemlja pojedinačno prizna Kosovo kao državu. Kako će Grčka postupiti u tom slučaju?
- To je hipotetičko pitanje. Postoji mnogo mogućih scenarija. Specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari dobro je uradio kada je odlučio da odloži podnošenje svojih predloga za finalni status Kosova za posle izbora. Grčka smatra da status, ma kakav bio, mora, pre svega, da doprinese stabilnosti u regionu. Dalje, ako se obe zainteresovane strane ne slože oko rešenja, ono neće biti funkcionalno. S obzirom da smo susedi u regionu, i nama je stalo da se ne dođe do rešenja koje će koliko sutra da propadne i da proizvede dodatne probleme. Ono mora da bude zasnovano na ideji da finalni status služi potrebama ljudi koji žive na Kosovu i da treba da se da šansa da se sve direktno zainteresovane strane pomire sa konačnim opcijama. Smatramo, takođe, da vreme nije faktor broj jedan ukoliko se rizikuje trajno funkcionalno rešenje, koje će da drži otvorenu evropsku perspektivu celog regiona.

Ako bude proglašena nezavisnost Kosmeta, smatrate li da bi u daljoj budućnosti i Grčka imala razloga da strahuje?
- Grčka ne oseća nikakav strah. Ona je ravnopravnim učešćem u evroatlantskim strukturama preuzela ulogu preko koje predstavlja faktor rešenja, a ne faktor problema u regionu. Balkan ima burnu prošlost, i izuzev prijateljstva Grčke i Srbije, redak je primer zemalja koje održavaju čvrste prijateljske odnose.

Međutim, naša zajednička vizija za budućnost vezana je za potpuni prijem Balkana u evropsku porodicu, gde će, u uslovima stabilnosti, bezbednosti i mira, uz potpuno obezbeđene demokratske institucije, poštovanje ljudskih i prava manjina, da se stvore preduslovi za stalni ekonomski razvoj i blagostanjeÖ U tom okruženju sigurno nema mesta takvim strahovima.

Grčka je nedavno najavila da će olabaviti vizni režim za građane Srbije. U međuvremenu su u Briselu počeli pregovori koji bi trebalo da omoguće lakše dolaženje do šengenske vize. Da li će Grčka da preduhitri evropske partnere ili će vize za Grčku da budu deo "paketa" o kome bude dogovoreno u Briselu?
- To je ovde veoma popularna tema. Kad bude liberalizovan vizni režim, naš konzul i ja bićemo prvi koji će osećati posebno zadovoljstvo, jer smo pod veoma velikim pritiskom. Ali, zasada, Grčka je potpisnica Šengenskog sporazuma i nije moguće da funkcionišemo drugačije. Moja zemlja je pokrenula inicijative za olakšanje viznog režima, kako na institucionalnom nivou sa drugim evropskim partnerima, tako i lokalno. Konkretno, grčka ambasada u Srbiji uradila je najviše moguće u tom pravcu.

Letos smo olakšali proceduru za dobijanje viza. Svakog leta ovde je bila prava opsada, jer su naši prijatelji Srbi želeli da idu u Grčku uglavnom u letnjim mesecima. Zato smo otvorili kol-centar zahvaljujući kome su nestali redovi, tenzije i maltretiranje, jer je čekanje svedeno na svega nekoliko minuta. Zabeležen je porast broja izdatih viza za 60 do 70 odsto u odnosu na raniju sezonu. Neprekidno radimo na poboljšanju ovog sistema i veoma smo zadovoljni što su teškoće svedene na minimum. Sada su na institucionalnom nivou otpočeli pregovori sa Briselom o pojednostavljivanju procedure za izdavanje viza. Grčka je predvodnik te inicijative i nadamo se da će ugovor biti potpisan 2007. Nadamo se da će određenim kategorijama građana, kao što su omladina, umetnici, akademici, u velikoj meri biti olakšan kontakt sa ostalim zemljama Evrope. Paradoksalno je da pričamo o evropskim integracijama, a 67 odsto mladih ljudi u Srbiji nikad nije putovalo van zemlje. Naš cilj je da dođe do drastične promene postojećeg sistema i da se eliminiše ova neprihvatljiva izolacija.


Ali Grčka je bila jedna od retkih zemalja za koju je viza bila potrebna i kada Šengenski sporazum nije ni postojao.
- Tada je postojao drugačiji režim i druga zemlja - Jugoslavija. Danas, govorimo o Srbiji, u jednom totalno drugačijem međunarodnom ambijentu i o njenom evropskom putu koji, kao što znate, moja zemlja bezrezervno podržava.

Jelena Mitić,Foto Zoran Sinko


vesti po rubrikama

^tema

INTERVJU : Hristos Panagopulos, ambasador Grčke u Beogradu
Ulazak u Partnerstvo otvara i pitanje NATO baza u Srbiji
U VRTLOGU - VLADISLAV JOVANOVIĆ
 
 


     


FastCounter by LinkExchange