GLAS JAVNOSTI  

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja 10. 12. 2006.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


 

Reporteri Glasa degustirali vino iz berbe 2006. u podrumima u Topoli

Po receptu kraljevog podrumara Živana

Vino se prvo rađa u glavi, potom u vinogradu, a tek onda u vinariji. Druga važna stvar za vinara je strpljenje, jer nije tajna da vino treba da odleži - veli Boža Aleksandrović

- Obraše se vinogradi, tamo kraj Topole, došlo vreme da se uzme koji koga voleÖ - pevušila je Aleksandra, naša saputnica, bahantkinja novog doba, dok smo se vraćali iz posete Božidaru Aleksandroviću, čoveku koji je, posle skoro 70 godina, odlučio da vinogradima na obroncima Rudnika povrati nepravedno oduzeti atribut "vrhunski".

Po povratku iz Oplenca, tačnije iz sela Vinča, sedam kilometara udaljenog od Topole, mnogo ljudi nas je pitalo "Pa, kako je bilo? Šta ste sve obišli? Posetili ste zadužbinu? A manastire? " Odgovor smo imali samo na prvo pitanje. Da nam je bilo dobro, mogao je da proceni i mladić koji naplaćuje putarinu, kad je začuo srpsku verziju Bahove ode. Srećom, saobraćajci nisu bili u prilici da naprave sličnu procenu. Nismo posetili ni manastire, ni zadužbinu. Nije bilo vremena za to. Degustaciona sala vinarije "Alesksandrović", mali hram vina, ispostavilo se, bila je cilj našeg izleta, a povod pretpremijerno degustiranje plodova berbe 2006. pretočenih u "trijumf", "harizmu", "oplenac" i "varijantu".

Početkom devedesetih Boža, rođen u selu Vinča, gde i danas živi, mestu čije ime potiče od latinskog vincea, što znači vinorodnost, kako su ga u prošlosti krstili Rimljani, bio je student. Ne sluteći da će kroz čitavu deceniju postati jedan od prvih privatnih proizvođača vrhunskih belih i crvenih vina sa ovih prostora i da će jednog dana ovom piću vratiti ugled, koji je uživao u doba kraljevine, već tada je počeo da izučava vinogradarstvo i tako nastavio porodičnu tradiciju. Dalje se sve odvija kao u nekoj romansiranoj pripoveci.

- Sve velike stvari dešavaju se slučajno - počinje Boža priču, kako je u Srbiji ponovo počelo etiketiranje "trijumfa", vrsnog belog vina, koje se ranije pilo samo na evropskim dvorovima, nije se moglo naći u slobodnoj prodaji, a proizvodilo kao i danas u ograničenim serijama.

- Moje dede su oduvek bile u prijateljskim odnosima sa familijom Tadić iz koje je bio Živan, kraljev podrumar. Živan je emigrirao u Kanadu, a kontakt sa otadžbinom imao je samo pismima. U jednoj prepisci prijatelji su ga obavestili da je unuk njegovog prijatelja počeo da se bavi vinarstvom.

Unuk tog Živanovog prijatelja je Boža. On pretpostavlja da je starog podrumara, koji je na drugom kontinentu radio u automobilskoj industriji, dirnula ova vest pa je recept za spravljanje "trijumfa" poslao Boži. Nije nemoguće, budući da je tada u Srbiji bio važan kvantitet grožđa, samim tim i vina. Za kvalitet, zbog koga je kralj Aleksandar angažovao nemačkog enologa Oto Kabeja i francuskog stručnjaka čiji nam identitet, nažalost, nije poznat, više niko nije mario.

- Želeo je da neko nastavi tamo gde su oni stali kada se ovo vino pilo na tri evropska dvora, srpskom, engleskom i rumunskom - priča Boža, diplomirani inženjer vinogradarstva, danas vlasnik vinarije "Aleksandrović" i, što je još važnije, čovek u čijem se posedu nalazi ogromno znanje o klimi, sastavu zemlje, sortama grožđa i svemu što je važno znati kako bi jedan zdrav čokot bio pretočen u elegantnu 0,7 buteljku.

- Nijedna sorta grožđa nije savršena, kao nijedan čovek. Dobro vino kao što je "trijumf" nastaje mešanjem različitih vrsta, odnosno uklanjanjem individualnih nedostataka svake vrste. Vino se prvo rađa u glavi, onda u vinogradu, a tek onda u vinariji. Druga važna stvar za vinara je strpljenje, jer nije tajna da vino treba da odleži.

BORIS TADIĆ SLAVIO UZ BOŽINO VINO

Iako aktuelni predsednik Boris Tadić nema nikakve veze sa onim Tadićima, dvorskim vinarima, ipak je svoju pobedu na izborima proslavio simbolično bocom "trijumfa". Boža kaže da kada je čuo da Tadić prolazi u drugi krug, zvao je svog druga Saleta Radovanovića, koji je tada bio kurir u stranci, i pitao ga čime će novi predsednik da proslavi inauguraciju.
- Pa neće, valjda, šampanjcem, kad postoji srpski "trijumf" sa Oplenca - prepričava nam Boža Aleksandrović događaj iz 2004. godine - Sale se obratio Šutanovcu, koji se složio sa ovom idejom i ja sam im poslao dva paketa vina.
Umesto francuskim šampanjcem, pobeda je zalivena domaćim "trijumfom".

Stručnjak kaže da na crno vino treba čekati, jer ono treba da odstoji dve-tri godine, a belo šest meseci i duže.
Strpljenje se u ovom slučaju isplatilo. "Trijumf barik" još jedan predstavnik domaćeg, vrhunskog vina koje je dugo ležalo u hrastovini, pre dve godine nagrađen je u Londonu, među devet i po hiljada uzoraka iz celog sveta. Švajcarski časopis "Vinum", specijalizovan za ovu oblast, prvi put u svojoj istoriji, dugoj skoro pola veka, posvetio je čitavu stranu jednoj srpskoj vinariji i označio ga kao lidera nadolazećeg talasa vina u istočnoj Evropi.

Ono što je još važnije, posle mnogo godina na obroncima Rudnika slavi se Sveti Trifun, svetitelj vinara i vinogradara na način koji mu to dolikuje. Tako se u slavu vinove loze, svakog 14. februara, simbolično oreže vinograd, koji paroh osvešta i čokot polije vinom. Nekada, kako priča Aleksandrović, četrdeset hiljada hektara bilo je pod vinovom lozom i pila su se isključivo kvalitetna vina. Poslednjih godina vinari bi da vrate naše podrume na dobar glas, zanemarujući količinu i vodeći računa samo o kvalitetu vina. Jedan svedok ispričao nam je da žene tokom berbe u vinogradima "Aleksandrović" ubiru samo grozdove koje bi pojele, a oni koji im se ne bi dopali završavaju na zemlji.

I dok degustiramo "varijantu" uz adekvatno meze, Boža traga za imenom neke nove vrste vina. Kaže da je svako ko uđe u njegove podrume potencijalni kum. Pominje novine "trijumf noar", "rodoslov", "euforiju" i "harizmu". Vino od crnog burgundca, drugo od tri sorte grožđa (kaberne sovinjona, merloa i prokupca) i ovo treće, apstraktnog naziva, trio crvenih pića, kao i belo "harizma" već su dobili imena, a uskoro će steći i ljubitelje, jer kako stručnjak kaže, vino je živa stvar. Ono hoće ljude, traži komunikaciju.

I. Vranešević ,to: Vlastimir Popović


vesti po rubrikama

^reportaža

Reporteri Glasa degustirali vino iz berbe 2006. u podrumima u Topoli
Arheolozi naišli na intrigantno otkriće u drugoj po veličini rimskoj crkvi
Pravoslavni centar za lečenje narkomanije kod manastira Crna Reka