Miroslav Ilić, pevač je koji je i posle više od 30 godina karijere uspeo da zadrži svoje mesto u narodnoj muzici, a njegovi koncerti, na rođendan, 10. decembra u Centru "Sava", postali su tradicionalni. Novinari su mu nadenuli nadimak "slavuj iz Mrčajevaca", koji nosi do danas. Ali, priča o momčetu sa Morave, počinje još sedamdesetih godina prošlog veka. Poeta Dobrica Erić dao je čika Obrenu Pjevoviću sjajnu pesmu "Voleo sam devojku iz grada", a on je uhvatio pod ruku bivšeg studenta Elektrotehničkog fakulteta u Skoplju, zaljubljenika u Šantićevu poeziju i odveo ga u aleksandrovački "Diskos" i 1977. godine on snima svoju prvu singl-ploču. Kolika je popularnost ove pesme, svedoči podatak da se ona i danas smatra ličnom kartom Miroslava Ilića. Slede hitovi "Oj, Moravo, tija reko", "Moravsko predvečerje", "Šumadijo", ali to je već deo neke urbane folk legende. O novoj narodnoj muzici i situaciji u folku pred večerašnji koncert govori za Glas.

		NAVIJAM OTVORENO ZA DS - Uvek sam vrhuncem svoje slobode smatrao pravo na svoj stav. Najviše sam mrzeo kukavice koje nemaju mišljenje o nečemu, što je sastavni deo naših života. Nikada nisam bio član niti jedne stranke, ali svoj stav nikad nisam krio. Zašto bi nama pevačima bilo oduzeto pravo da politički mislimo? Uvek sam verovao u levicu. Demokratska stranka je partija leve orijentacije, savremena evropska levica koja u Evropi drži 80 odsto vlasti. I ja ću za to uvek biti. Navijam otvoreno i glasno za DS baš zato što je to partija leve orijentacije, a drugo, imam i privatne razloge. Isto tako navijam za Crvenu zvezdu od kad sam se rodio. Treba li to da znači da neki Partizanovac kome se sviđa "Polomiću čaše od kristala" ili "Vino točim" treba da kaže: "Neću da mu kupujem ploču". Nismo valjda dotle došli. ZAVIČAJNE VREDNOSTI - Nije Srbija bitna samo meni. Mora da nam svima bude važna. Ako je nacionalnost bitna Grcima, Špancima, Francuzima, Italijanima, zašto Srbima ne bi bilo bitno ko su? Nisam ni nacionalista ni šovinista. Video sam i Misisipi i Rajnu i mnoge moćne vode, ali mi je Morava takva kakva je najlepša i najveća reka na svetu.

- Godi mi kada ljudi koji imaju malo drugačiji ukus, kad se govori o folku i svemu što se dešava u folku i oko njega. Kažu, Miroslav je nešto drugo. Čujem ja to i prija mi. Ali ne želim da me niko iz tog pogona isključuje, takav kakav sam pripadam tamo i to je moj ambijent. Pripadajući mu, uz napomenu da nisam ni anđeo, ni cvećka, unutar njega borim se za prave vrednosti. Drugačije od onih koje su klijale ovih petnaestak godina.

Mislite li na ovu novu turbo muziku, koju zovu narodnom iako to nije?
- Nemam ništa protiv toga da su neki napravili nov pravac. Tehno je novijeg datuma, hip-hop je novi pravac, i pank je za moje godine i pamćenje novijeg datuma. Nije ništa održivo kao trajno. LJudi stalno dolaze na nove ideje, ali su svesni da to što rade ne pripada onome što je tradicionalno važilo. I tom novom daju novo ime. Ovde su se od jednom pojavili neki ljudi koji se ponašaju kao novi apostoli. Sa stavom: "Ovo sve što je bio folk, to je ništa. Vi ne znate šta je folk. Ovo što mi radimo to je to."

Kako objašnjavate da se radi o nečemu što se slušalo kod nas?
Folk je najpopularnija muzika ne samo u ovoj zemlji. Bez obzira na Madonu, Princa, Džeksona, Britni Spirs, kantri je najpopularniji u Americi. Tu ima para. Ovi o kojima govorim ne znaju da rade na način na koji je to trebalo da se radi. Ne osećaju. U želji da zarade pare odlučili su da to što nude prošvercuju kao folk. Nije to bila želja za obogaćivanjem miljea. Nisu se ostvarili ni u jednoj drugoj kategoriji, a svuda su se muvali i petljali i napravili su ovu pometnju i haos u folku. Da, mi sad ne znamo šta je domaći folk. Da nije par nas, koji se nešto tvrdokorno, ko bajagi batrgamo, ne bi se ni znalo da domaći folk još postoji.

Da li se na estradi baš sve toliko promenilo?
Samo ih slušam kako pričaju: "Ovo je danas šou biznis. Mi radimo". Šta to znači? Čime sam se ja bavio ovih tridesetak godina? To nije bio šou biznis?! Avioni, kamioni, transparenti, sve je to nešto što se radilo i pre ovog ludila. Pokojni Raka Đokić i ja radili smo to još osamdesetih godina. To je tada, kako ovi vole da kažu, bio pomak. Oni sve pravdaju 'pomakom'. Pa ako je iko pravio pomake, ja sam ih pravio. Ali sam ostajao narodnjak - folker. Kada sam snimio "Jesen sedamdeset i neke", pa "Luckasta si ti" 1979. godine, sa tvrdokornim tadašnjim narodnjacima bio sam na krv i nož: "Ti to da snimiš? Luckasta si ti?" Rekao sam, pa ljudi ovo je slatko, simpatično. To je bio pomak. "Polomiću čaše od kristala" '79 godine, to je bio pomak. Za "Pozdravi je pozdravi", kad se pojavila, svi su govorili da je nešto novo. Ali sve to je dvojka, domaći ritam. Nije tačno da se ne može na tom temelju graditi neka ideja. Mi smo prebogati folklornim miljeom, imamo Šumadiju, Vranje, Kosovo. Sve su to različiti ritmovi, a to je temelj na kome treba da opstaje ta vrsta muzike o kojoj pričam i kojom se bavim tolike godine. I tu mogu da se prave pomaci i te kakvi. Ali neka mi niko ne kaže da je pomak samo neka nebuloza, koju ne znaš gde da svrstaš.

Vi niste pristali na kompromis poput nekih vaših istaknutih kolega?
Mnogo mojih saboraca se prodalo i pristalo da bude pokriće nekim produkcijama. Zaboravljajući da se karijera gradi i održava ovde. Ovde se traje. Strah od nemanja posla prisutan je uvek, ali ako si zaslužio svoje mesto imaćeš posla koliko ti bogom dano pripada. Nije mi za 365 dana dovoljno desetak tezgi više, koje donosi pripadnost nekom jatu da bi se gurao tamo gde mi nije mesto. Dokaz sam da se to može. Možda mi treba više fizičke snage da bih postigao efekat, koji će oni sa manje truda da ostvare. Ali to sam prihvatio kao izazov, kao moju borbu.

Vredi li ta borba?
- Mene ispunjava i čini posebno srećnim, posebno zadovoljnim, da imam u repertoaru nekoliko pesama za koje sam, bez obzira na kretanja civilizacijskih ukusa i muzičkih trendova siguran da će preživeti. Nadživeće me i ostaće kao belosvetski evergrin folka jer imaju šmek. Meni to nešto znači.

Da li su zvezde danas pevači koji promovišu neke druge vrednosti?
- Objektivno, oni i jesu velike zvezde. Nije za potcenjivanje skupiti pet-šest, 10 hiljada, a kamoli desetine hiljada ljudi. Nemam ništa protiv toga. Ponuda je takva. Ali, ako je to nešto pokret, koji je toliko drzak agresivan i ima logističku podršku da preti da potre i uništi tradicionalno, onda se Miroslav buni. Ako smo ravnopravni, što da ne. Nisam za to da se uzme gumica i da se cice, mace, kuce izbrišu. Ali ako imaš 1783 cica, maca, kuca na tri nekakva tipa koji su pretili da budu ispravni, onda je vrag odneo šalu. Moraš da progovoriš, pa da neko o tome razmisli. Žao mi samo što je malo onih koji razmišljaju o tome. Pre svega mislim na državu. Sve ovo što se loše dešavalo u folku vezivali su za Miloševićev režim. Koliko smo puta posle 5. oktobra imali priliku da to čujemo? A šta je posle 5. oktobra učinjeno da ne bude tako? Ništa. Čak je sve to još otišlo uzlaznom linijom. Ipak, postoje neki modusi koji se u svetu i Evropi odavno koriste, samo ih treba primeniti i ovde.

O. Stojimirović