GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Otvoreno pismo porodica prognanih vojnih starešina

Ukidaju nam život

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, mi žene porodica vojnih beskućnika, upućujemo otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije i ujedno vrhovnom komandantu Vojske Srbije gospodinu Borisu Tadiću, predsedniku Skupštine Srbije gospodinu Predragu Markoviću i predsedniku vlade gospodinu Vojislavu Koštunici.

Punih 15 godina upućujemo vam molbe da se zaštite naša ljudska prava, koja ste kao najodgovorniji u ovoj državi dužni i obavezni da obezbedite svim svojim građanima, u koje spadamo i mi porodice vojnih beskućnika.

Prema nama se svesno i namerno krše sva ljudska prava propisana Ustavom i međunarodnom Konvencijom o ljudskim pravima, što vi tako dobro znate jer smo vam se do sada nebrojeno puta obraćali, ali vi niste ništa preduzeli da se to zaustavi.

Pravo na dom
Legitimno je pravo Vrhovnog komandanta da premešta profesionalnog oficira i podoficira po potrebi službe, pa tako, naravno, da nas seli kao nomade, ali nema pravo da nas 15 godina drži u kolektivnim smeštajima, nedostojnim čoveka. Držite nas u logorima, u srcu Evrope, u 21. veku, sakrivene od očiju javnosti. Kao Vrhovni komandant, bez obzira šta vi lično mislite o nama, ne biste smeli da pravite razlike među svojim građanima jer Ustav kaže da smo svi jednaki pred njim i pred zakonima. A nismo svi jednaki. Nama je pod vašom komandom zabranjeno:

- pravo na dom i mirno uživanje doma, jednakost pred Ustavom i zakonom, pravo na informaciju nama i o nama, pravo na slobodu kretanja i druženja, pravo na običan porodični ručak, barem jednom godišnje, kada nam se rađaju deca, kada ih ženimo-udajemo i kada umiremo; pravo na slobodu ispoljavanja vere i verskih običaja.
Zabranjeno nam je po sobama (a to su naši stanovi) držati i koristiti električne uređaje (rešoe, šporete i dr.) jer postojeća instalacija nije po projektu namenjena za takva opterećenja.

Takvo stanje je u svim vojnim kolektivnim smeštajima.
Naši bračni drugovi, a vaši oficiri, podoficiri i civilna lica su poreklom i rodom sa ovih prostora. Deset odsto su pripadnici manjinskih naroda, prema kojima se postupa suprotno onome za šta se zalažete, a na šta vas obavezuje međunarodno pravo i Ustav Republike Srbije. Oni su poštovana gospodo najviše stradali i nalaze se u najgorem položaju po pravu na mirno uživanje doma. Ti ljudi imaju pravo, kao i svi ostali građani ove zemlje, da ugoste svoju decu, majku, oca, braću, sestre koji su im silom prilika postali stranci u domu, barem još jedanput u svom životu. Mnogi to nažalost nisu stigli jer su čekajući pravdu umrli. Ako ti svi ljudi i imaju "grešku", to je činjenica što su postupili kao pravi profesionalci, časno, vojnički, poštujući sve što krasi vojničko zvanje,

Ima li išta svetije od života. Šta oni još treba da urade da se više ne stide pred svojom porodicom koju ste svi vi u ovih petnaest godina lagano, ali sigurno uništavali, pa vas pitamo zašto ste nas kaznili, zbog kojih nedela, na koji rok.

Kolateralna trampa
Našoj deci ste uzeli detinjstvo, ona rastu iza žice i po kojekakvim ćumezima. Dozvolite im da rastu slobodno jer na to imaju pravo. Verujte, oni to zaslužuju.
O nama ženama nećemo previše pisati, osim da već ima mnogo udovica, starih i bolesnih koje isto tako štiti neki zakon, ali o tome ćemo kasnije. Petnaest godina molimo se vama i Gospodu Bogu da ne umremo pre nego svojoj deci osiguramo krov nad glavom koji su nekada imali.

Narod je uvek davao za svoju Vojsku i kako narodu, tako i nama. Nema države na svetu koja nema svoju Vojsku, pa tako i naša, samo što su moćnici države i Vojske mislili drugačije i zbog svoje pohlepe izgubili su dostojanstvo, vojničku čast i odgovornost prema časnom vojnom pozivu. Zašto ne kažete svojim građanima da ste našu mukom stečenu imovinu predali otcepljenim državama, naplatili je, a niste preuzetu obavezu iz obligacionog odnosa prema nama namirili. I tako ste od nas pravili beskućnike (član 58 Ustava), - istine radi.
Ne tražimo milostinju! Zahtevamo da nam vratite oduzeto jer je to državni dug.

Svim obespravljenim u našoj lepoj državi Srbiji upućujemo iskrene želje da ostvare svoja ustavna i zakonska prava, nadam se uz vašu pomoć. S poštovanjem.

Nada Pavićević, žene sa Banjice, Beograd


Vapaj pojedinaca

Molimo Vas da, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, objavite demanti na tekst "Na meti i treće rukovodstvo", novinara M. Lađevića, objavljenom u Glasu javnosti 30. novembra 2006. godine.

Rukovodstvo Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici demantuje nedavne tvrdnje Granskog sindikata zdravstva "Nezavisnost" o lošem stanju na Institutu. Kako kažu, optužbe sindikata su "vapaj pojedinaca" za izgubljenim nezakonitim privilegijama i "ciljani pokušaj" obmane javnosti.
Zbog uvećanih plata, oko 18 miliona dinara, koje je grupi privilegovanih prethodno rukovodstvo nezakonito isplatilo, danas svi zaposleni na Institutu za KVB Vojvodine rade da bi vratili Fondu RZZO dug koji iznosi oko 225.000 evra. Ilustracije radi, od decembra prošle godine do jula 2006, prethodno rukovodstvo je bojkotovalo puštanje u rad već postojeće sale za kateterizaciju.

Demantujemo da je raskinut ugovor s Republikom Srpskom i navode da potraživanje Instituta od zdravstvenog Fonda Srpske iznosi 54.000 evra. Takođe, ističemo da ugovor o lečenju pacijenata iz Crne Gore nije poništen jer nikada nije bio ni potpisan. Ističemo da pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Miloš Lučić nije "rušitelj" Kamenice, već je uvek "pozitivno odgovorio na sve potrebe Instituta".

Zahvaljujući njegovom razumevanju za potrebe Instituta i građana Vojvodine, samo u poslednjih nekoliko meseci u Institut je uloženo oko dva miliona evra za nabavku nove opreme, a uskoro će početi i realizacija velikog projekta "Kamenica 2". Partijske postavke na rukovodeća mesta u Institutu apsolutno postoje, a upravo su oni žrtve pojedinih "političkih i interesnih komesara.

Rukovodstvo Instituta za KVB Vojvodine


Latinica okupirala Beograd

Ovih dana doputovao sam u Beograd i odmah video mnogo što mi je nerazumno i neshvatljivo. Srbija i Beograd su polatinjeni. Hrvatska latinica okupirala sve prostore i to od natpisa na firmama do šund štampe i šund televizije.
Pri ulasku u Beograd, blizu Lešća, tabla sa oznakom Beograd koja je doskoro pisana ćirilicom, zamenjena je latinicom, i to ne Beograd, nego Belgrade. Hrvatska latinica i Belgrade. I ko ne živi u Srbiji i u Beogradu, ima da se krsti i levom i desnom. Knjaz Miloš reklame na svakom koraku, ali latinicom. Zaštitni znak ćirilični knjaz Miloš je sahranjen. Srbi su ponovo sahranili ime knjaza Miloša.

Gradsko saobraćajno sve više uvodi latinicu. Nije jasno kome oni to ugađaju, Hrvatima i Šiptarima koji i ne dolaze u Beograd. Srbima se uskraćuje ćirilica, koja je i po novom ustavu srpsko pismo. Aerodrom Beograd sav je pod okupacijom latinice. Kad neko dolazi u Beograd iz drugih zemalja odmah će zapaziti da Beograd i Srbija više ne svedoče da je to srpska-slovenska zemlja.
Pre neki dan na RTS-u slušao sam uvaženog profesora koji se zalaže i podržava novi ustav za zaštitu ćirilice. Slobodan Vuksanović, kao i Gašo Knežević, Labus, preko G17 plus i nadalje propagiraju hrvatsku latinicu. Hitno treba smeniti, sve koji u startu - odmah osporavaju novi ustav - odnosno upotrebljavaju latinicu.
Natpisi na Aerodromu "Nikola Tesla" treba da se pišu ćirilicom. Nikola Tesla rodom je Srbin i rođen je u Vojnoj Krajini, a ne u Hrvatskoj koje tada nije ni bilo. Hrvati su pre mesec dana skinuli ćirilično pismo na crkvi u Smiljanu i na taj način još više hoće da dokažu da je Nikola iz njihove lijepe.

U svetu latinicom piše 18-20 odsto ljudi i to katolički svet i niko drugi, sem još poslušnih Srba u Srbiji i Crnoj Gori. Japan, Grčka, sav slovenski narod, muslimani, Arapi. Kina i mnogi drugi pišu svojim pismima i govore svojim jezicima. Taj svet, koji čini preko 80 odsto stanovništva zemljine kugle, može u svet bez latinice. Jezik, pismo i vera, to je lična karta svakog naroda. Za našu istoriju, jezik, pismo i veru, u ratovima je dalo milione života za odbranu ukupne naše istorije i kulture.

Novi "moderni" i poslušni Srbi sve to gaze, a to im se ne bi trebalo dozvoliti nikako. Zakonom treba zaštiti ćirilicu, jezik, veru i ukupno našu istoriju i kulturu. Srpska akademija nauka, udruženje književnika, Pravoslavna crkva, školstvo i drugi nemaju pravo da ćute i da hladnokrvno gledaju inaćenje i asimilaciju srpskog naroda. Narod je mnogo odvajao za sve ove institucije u želji da ima visokoobrazovne ustanove koje će narodu biti nadgradnja. Vrhovni sud treba pružiti zaštitu novom ustavu, koji štiti srpsku istoriju i za koju se se borili Vuk, NJegoš, prof. Lukić i mnogi drugi naši velikani starijeg i novijeg doba. Za tu istoriju proliveno je mnogo krvi i ti novokomponovani i poslušni podrpaši nemaju pravo da to sve gaze.

Autor poznat redakciji

Što više lažeš više ti veruju

Naš narod i pored svih nedaća u zemlji na ustalasanom Balkanu, po tradiciji koja ga krasi, sačuvao je smisao za zdravi humor, kao melem za napaćenu dušu.

Politički kvantaš naše javne scene svakodnevno nas iznenađuje novim tarifama za prodaju morala, pogodbama, lažnim obećenjima sa sve finesom - pogledom u oči. Potencijalni vlastodršci obećavaju da će uraditi sve ono što nisu mogli i umeli da urade.
Ima li stranke koja ne posećuje "političku Kvantašku pijacu". Jug Srbije će za dve godine dobiti 350 miliona evra". Trebalo bi mnogo prostora za citiranje šarenih laži. Laž ne sme biti nekažnjena. Političari koriste onu poznatu: "Što više lažeš, to ti više veruju". Narod se ne da prevariti. Narod je živa crkva. Predizborna obećanja su lažna i ona podsećaju na koru za pitu, brzo nestanu. Eks ministarka Dulić, imala je par "bombastih" izjava: "Neću dozvoliti da fašisti odlučuju o mojoj porodici". Koji su to fašisti u Srbiji? "Mi smo dobar tim, imaćemo premijerku". "Užasavam se koalicije saÖ." (svaka koalicija ima dobre i loše strane). Neki političari kasno shvataju, da bavljenje politikom, znači i bavljenje manipulacijama. Ako neki ljudi iz politike ne shvate da su mali, zbilja su mali. Glume krokodile, a ustvari su gušterčići ispod kamena. Neću ih imenovati, nek "odrastu". Biografije nekih političara gore su od gaća, ne mogu se baciti, ni oprati. Navedeni Dinkićev "rad" liči na video-igre i igre bez granica. U svim izjavama nedostaje jedna sintagma, a vrlo relevantna - budžet Srbije. Zaključak: "Ajmo da se slažemo, kada se razlikujemo, da se razlikujemo kad smo složni".

Srboljub Gapić, Apatin Haški tribunal


izmišlja novo pravo

Jadranka Šešelj se hrabro drži, ali svemu ima granica. Naravno, najteže je Vojislavu Šešelju, koji je gladovao, ne iz hira, ne radi igre, ne zato što je to sam izabrao, već zato da bi svetu dokazao istinu da je Haški sud formiran da bi se sudilo srpskom narodu i da bi Zapad našao opravdanje za svoje zločine. Žalosno je što u Srbiji ima i takvih pojedinaca koji govore protiv Vojislava Šešelja. Time govore i protiv srpskog naroda, ne želeći mu dobro već zlo. Za spas Vojislava Šešelja ne treba da se zalaže samo SRS, vlada, već sve političke i društvene organizacije, nezavisno od toga kojoj političkoj grupaciji pripadaju.

Dragan Đurić, Inđija