GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

 

 

 


vesti dana

arhiva

vaša pisma

istorijat

redakcija

kontakt

pomoć

pišite nam


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA

PISMA

 


Velike sile ponovo se cenjkaju oko sudbine srpske teritorije

Nova balkanska "Jalta"

Dok je pažnja srpske javnosti (svesno) usmerena ka kosovskoj preambuli, cenjkanje Vašingtona, Brisela i Moskve oko dalje sudbine Srbije dobija na intenzitetu. Evo Jalte nanovo.... ali balkanske. Nagodba bi se, u najgoroj varijanti za nas, svela na ostavinsku raspravu oko delova zaostavštine austrijskog kaplara i onoga što nisu opljačkali i rasprodali njegovi komunistički trabanti. Među njima su i vojvođanski kostreši. Viču - dajte nam svu vlast i naše novce. Za sada, kriju destinaciju za putnu kartu iz Srbije.

Karadžić, prva rezerva

Ukoliko referendum o novom ustavu propadne, poruka će biti sledeća. Ako vama nije stalo da Kosovo jednog dana ne bude ponovo istinski srpsko, nije onda ni do Vojvodine pa ni do Sandžaka. Paranje Srbije po receptu komadanja SFRJ dobija tako zeleno svetlo. I to baš od strane nas, gruntovnih vlasnika "zemlje među šljivama ". Eto nama nove burleske srpskog političkog kabarea u kome glumataju i vlast i opozicija. Ako pak Koštunica, koji je u velikom cajtnotu, progura sudbonosno da, ubraće Pirovu pobedu. Neizvesnost izbora koji slede. A Srbima u tom izjašnjavanju neće biti baš po volji strategija osmišljena u glavama "vampira" koji su noću, bez uvida parlamenta i javnosti, usaglašavali partijske nagodbe oko ustava.

Oni koji su još pre agresije NATO dobro prostudirali psihologiju srpskih instant političara, shvatili su da ovu državu zaista jedino uvažavaju i vole oni koje niko ni za šta ne pita. Osim sada, kada "voždovi" doguraju cara do duvara. Ti kojima se iz dana u dan šalju pozivi da zaokruže DA Kosovu u preambuli, što je neosporno patriotski čin, istovremeno će dati prelaznu ocenu postoktobarskoj političkoj eliti. Danas se od one većinske rodoljubive Srbije, koja je u nametnutom ratu pokazala dovoljno kuraži da se isprsi NATO-u, traži da da veštačko disanje onima koji su se kleli da se cela priča demokratizacije poštene tranzicije svodi na rušenje i predaju Miloševića haškim inkvizitorima. I ne bi tako, već je sad uslov Mladić, a u rezervi čeka Karadžić..... To podseća na onaj gorki vic. Prvo su odveli Jevreje, pa Cigane... a onda su došli po mene.

Odnos prema (majci) Rusiji

Zanimljivo da oni koji bi trebalo da znaju nešto iz istorijata odnosa velikih i malih, a neće da plate dugove za ruski gas, ne daju baćuškama da uđu sa bankama, kapitalom i obezbede prolaz svojim naftovodima i gasovodima kroz koridor Srbije, odjednom žarko veruju da će nas Moskva zaštititi. Od njihovih pokrovitelja, od siledžija iz Vašingtona. A balkansko bure sve kraćeg fitilja u međuvremenu je počelo da se nekontrolisano kotrlja van međe regiona i preraslo u političku bombu nesagledive razorne moći. Paraćin je tu tek žabica, metafora zapuštensti brige o eksplozivu, uključujući i onaj najrazorniji. Politički.

Tako je, radi dobijanja vremena, izabrano munjevito izjašnjavanje o ustavu koji se inače kilavi u nagodbama partija već šest godina. Organizovan je dvodnevni referendum koji bi, ako se ostvare želje o njegovom neuspehu (Čede, Dulićeve, Čanka, Vesne, Sonje, Kandićeve i ostalih gurua NVO), imao težinu nedostajućeg potpisa za dobrovoljno otuđenje kolevke, Kosova i Metohije, a pravo na trajni egzit (izlazak) Vojvodine.

Dakle, najskuplja srpska reč, NE, koja je koštala milione života i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, pa oduzela mandat ponuđenom evropskom pregovaračkom posredovanju tokom Slobodanovog samoubilačkog srljanja u nameštenu klopku rata, bila bi shvaćena kao da pravu na dalje rastakanje Srbije.

Političari za svako doba

Dakle, podmetnuto je Srbima ono čuveno ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš opet ćeš se kajati. Ali tako je samo naizgled, jer Srbija konačno mora shvatiti da u politici više ne igra na sve ili ništa. Njen prvi istinski uspeh posle usvajanja ustava "diskotinuiteta" bio bi izbor potpuno nove političke elite. A to je upravo ono što tvorci novog ustava žele da izbegnu. Podmećući pritom dobro razrađenu trakalicu marketinških agencija o procentima i koeficijentima na budućim izborima. Ubacujući u igru procene samoproklamovanih analitičara.

Umesto socijalne bure do gole kože opljačkanog naroda, kreira se još jedno njegovo "događanje". Ti novi feudalci, trenirani da budu po potrebi i marksisti i satanisti, i partizani i četnici i republikanci i monarhisti, danas su veća pošast po Srbiju od svih njenih istorijskih neprijatelja.

Sve to ovih smutnih dana za Srbiju, ali i svet u celini, na tasu je kantara. Hoće ili on prevagnuti u korist srpske štete, ili na štetu onih koji bi da se, upornim raspamećivanjem ovog naroda, trajno okoriste.

Dragan Milosavljević, novinar, Beograd


Pismo za Crnu Goru košta 177 dinara!

Tek kada sam se danas (23.10) vratio iz pošte, duboko udahnuo, a zatim nadugačko izdahnuo - nekako dođoh sebi. Zahvaljujući modernoj telefoniji, rodbinske i prijateljske veze su toliko uznapredovale, da čovek daleko u nekim zabitima ili urbanim sredinama - nema potrebe da piše dugačka i zamorna pisma. Tu je mobilni, i sve bude završeno glasno i jasno za kratko vreme. Pa ipak, čoveku ima ponekad potrebu da svome rodu napiše pismo, da pošalje prvenstveno neki dokumenat i slično, jer se tako nešto ne može mobilnim.

Posle dužeg vremena, javila se i meni takva potreba, da napišem bratu. Ne znajući za nekakve nove kodove, tarife i nastale poštanske zavrzlame, odoh do moje pošte 11179 da to što sam nakitio bratu i pošaljem. Vrlo ljubazna radnica upita da li ću to obično ili preporučeno? Preporučeno, rekoh ja, jer ko zna, daleko će putovati, čak i preko novih državnih granica - pa da se negde ne zaturi - hoću bratu da pismo stigne sigurno u njegove ruke.

Ljubazna radnica mi za tu svrhu ponudi - potvrdu o prijemu pošiljke, da popunim kako to valja. Uze devojče, sravni podatke, izvaga i nađe da je teško 9 gr. Ja držim u ruci 60 sadašnjih (jakih) dinara, nadajući se da ću imati i nešto kusura, kada devojče uz osmeh procvrkuta - traži 177 dinara! Svakako da sam je morao priupitati da li sam to dobro čuo? Da, to je međunarodna tarifa, reče ona! Dalje se nije mešala u "međurdržavne" odnose ova dva očinja vida do juče!

E sada, ja sam od čelnika moje rodne grude, zvane "Montenegrino" slušao da je u odnosima ove dve dojučerašnje (bratske) zajednice - ostalo sve isto kao što je bilo i pre?! Ko zna, možda i jeste, ali ja sam danas platio po međunarodnoj tarifi pismo bratu i neka se više ne nada od mene ni slova, samo neka je živ i zdrav! Da zaključim, kako je siromah čovek sa ovo para mogao opstati puna tri dana - sa tri litra jogurta i dva hleba!

Milivoje M. Grandić, Beograd


Kosmetske Srbe ubijaju restrikcijama

Upravni odbor Crvenog Krsta Štrpca je na svojoj trećoj Sednici održanoj 23. oktobra, pored ostalog razmatrao trenutnu situaciju prouzrokovanu u našoj Opštini koja je nastala od 14. oktobra od kad su uvedene velike restrikcije struje a u svetlu moguće humanitarne katastrofe koja može da nastane kao posledica iste. O čemu je zapravo reč?

Široj javnosti nije poznato da već duže vreme, tačnije, od 14-15 oktobra ove godine, električne energije nema skoro po ceo dan i celu noć. Poslednjih desetak dana ima je svega po tri-četiri sata dnevno, tako da, ako izuzmemo dan, svi živimo u totalnom mraku. Restrikcije su takve da u toku 24 sata dnevno, u četiri intervala po pet sati struje nema, i jedan sat je ima, tako da u toku jednog dana struje ima četiri sata, a 20 nema.

Kao posledica velikih restrikcija, proces odvijanja nastave u ETŠ "Jovan Cvijić" je doveden u pitanje. Nastava se odvija po principu skraćenih časova dok ima dnevne svetlosti. Otežan je rad lokalnog Doma zdravlja. Postoji mogućnost otežanog održavanja televizijskih repetitora kao i otežan rad Pošte i repetitora za mobilnu telefoniju. Dovodi se u pitanje funkcionisanje i ostalih institucija u samoj opštini kao i život u kolektivnim centrima gde su smeštena IRL.

U porodičnim domaćinstvima se zalihe hrane koje se nalaze u zamrzivačima dovode u pitanje, postoji opasnost od njihovog kvarenja. U privatnom trgovinskom i ugostiteljskom sektoru postoji opasnost od kvarenja osnovnih životnih namirnica i njihovog održavanja koje zahtevaju duboko zamrzavanje. Stvaraju se ogromni troškovi u organizacijama, institucijama i domaćinstvima za rad agregata kako bi se održao minimum funkcionisanja.

Ove i ovakve restrikcije i razlozi zbog kojih se sprovode, nama nisu poznati niti je šira javnost o njima obaveštena. Smatramo da su one selektivne u zavisnosti od etničke pripadnosti građana. Restrikcije kao posledicu imaju osiromašenje stanovništva i stvaranje izuzetno lošeg psihološkog stanja srpskog stanovništva u našoj opštini u svetlu budućeg rešenja statusa Kosova i Metohije.

Strah, panika i velika nervoza vladaju među ljudima. Govore teško nama, gotovi smo, ovo nam liči da moramo da bežimo. Niko o nama ne brine. Hvala Bogu što je ovih dana temperatura u plusu ali briga kod nas je još veća zbog dolazeće teške zime kada se stanje može i pogoršati.

Iste restrikcije bile su u periodu januar-maj ove godine. To sve ukazuje na veoma teško stanje u opštini. Sve ovo što se čini, odnosno što se ne čini, remeti čitav život u svim segmentima i liči na uskraćivanje osnovnih uslova života cele ove ljudske zajednice i njeno biološko uništenje. Zato apelujemo na sve, posebno na Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju i međunarodnu zajednicu da nam se obezbedi struja. Molimo našu organizaciju Crvenog krsta Srbije i MKCK da nam pomognu. U ime humanosti, unapred hvala. Pozdrav.

Upravni odbor CK Štrpca,
Dragan Veljković, predsednik


Dokle da se kostreše protiv ustava?

Od početka raspada Jugoslavije, jedino mi Srbi ne možemo da se složimo kako treba da izgleda nova zastava, novi grb, nova himna, novi ustav... Do sada su se mnogi političari vadili, na Crnogorce. Sada ni njih nema kao političkih faktora. Imamo u Srbiji sve i svašta od nacija, nacionalnih manjina, itd. Ali smetnja novom ustavu su političari, a ne običan narod.

Izvesni gospodin - političar iz Vojvodine tako se stalno kostreši, i poziva na bojkot! Pa se onda pojave još neke mutivode, pa je čak i potpredsednica Vlade Srbije izjavila da treba referendum bojkotovati! Pa onda neke partije i partijice se okupljaju po istom osnovu.

Živim u Nemačkoj, i gledam svakodnevno, ili slušam, kako se složiše ovdašnji političari na jednoj osnovnoj liniji - liniji interesa sopstvene države. Jeste to ponekad sebično, nehumano i može i nemačkom narodu nekada doneti nevolju, ali tu su uvek složni! Čak i ujedinjenje Zapadne i Istočne Nemačke je sprovedeno na osnovu jednog paragrafa u bivšem ustavu Zapadne Nemačke!

Nasuprot tome, ispada da Srbija među aktivnim političarima, ili možda u novonastalim partijama i nevladinim organizacijama ima ljude koji se izjašnjavaju, koji samo štete Srbiji i srpskom narodu. Zato bi, možda, bilo krajnje vreme da se na izborima u budućnosti predvidi još veći procenat barijere (od 10 odsto dobijenih glasova), kako bi se male partije isključile u zamajavanju javnog mnjenja. Tako bi zaboravili Čedicu, Koraća, Vesnu i još neke. O nevladinim organizacijama je posebna priča. Mi u dijaspori smo željni da imamo Srbiju sa ustavom, zastavom, himnom, grbom...

Jova Jovanović, Karlsrue, Nemačka


Čekamo obećano

I opet, kao i kad sebi povećavaše plate, poslanička družina složno izglasa - referendum! Pa, lako kažu da i ova olupina od Juge, koja se još nije raz-UDB-ila, niti je pravdu raz-JUL-ila, treba da liči na pravnu državu, makar tamo stigla i petokratskim putokazima! Možda su namere ustavotvoraca i poštene (!?), jer se iz konteksta nacrta ne nazire "duga od sedam boja" u znak da nam više neće podvaljivati ali, dok se ne vrati oteto za protekla pola veka, šta je garancija da se putem golih obećanja ide u globalni abolicionizam - raskid sa mrakom prošlosti!

Gromoglasno se najavljuju i - izbori! Ko da nismo siti tih izbornih i referendumskih mečkarada, izvesti na izbore ovaj poluvekovni košmarni narod isto je što i poslati redova, koji još pušku nije uzeo, u rat! Referendum će nas koštati milione, a šta će nam zauzvrat doneti neka nova demokratija! Ogoleli narode, čuvaj se kad ti se god "izabranici" ovako slože!

Milorad Župac, Vrnjačka Banja